Народно благостање — додатак

152

dostaju vrlo važni preduslovi za uspešan razvitak gvozdene industrije — u prvom redu kvalifikovana radna snaga — mora se računati sa dužim vremenom dok se pređe preko prvih teškoća. U godišnjem izveštaju društva napomenuto je, da je rad fabrike bio kočen zbog oskudice u školovanom stručnom osoblju. Uprava se nada da će se tek u idućoj godini proizvodnja razvijati u punoj meri — ako naravno, kako se u izveštaju kaže, ne nastupe nepredviđeni događaji. Glavne poz:cije bilansa i računa gubitka i dobitka za poslednje četiri godine ovako izgledaju.

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Investicije 53.671 59.926 61.143 77.794 Nove investicije 255 7.217 16.650 3.991 Materijal na stovarištu 13.396 17.928 28.494 36.094 Dužnici 12 058 12.538 6.827 8.356 Blagaina 353 480 425 320 Hartije od vrednosti 585 958 937 1.007 Gub:tak sa prenosom 5.469 —— — Pasiva Glavnica 50.000 45.000 45.000 45.000 Rezervni fond 448 453 500 600 Fond amortizacije 12.554 17.324 19.846 22.084 Zadužnice —— 6.000 6.000 6.000 Poverioci 22.779 24.160 41.505 52.826 Dobitak tek. godine 206 583 1.608 380 Dob:tak sa prenosom — 110 1.625 426 Zbir bilansa 85.782 93.047 · 114.476 127.569 Rashođi Prenos gubitka 5.675 473 —— Upravni troškovi 1.515 1.798 2.198 2.464 Kamate 1.680 976 1.364 2.252 Porezi 1.484 2.469 3.168 4.142 Otpis investicija 2.252 4.770 2.522 2.237 Dobitak sa prenosom — 110 1.625 426 Prihođi Prenos dobiti — — 16 46 Brodogradilište 667 236 159 917 Druga odelienja 6.281 10.257 10.567. 9.591 Od efekata 51 44 44 40 Razni prihodi 193 59 191 928

Gub:tak sa pren. 5.469 = === NC Zbir pr:hoda ili rashoda 12.611 10.596 10.877 11.522

Zbir bilansa povećao se i u 1938 2. i iznosio je 127,6 mil. din. prema 114,5 mil. din. u 1937 g. Najveći deo zbira bilansa čine investicije sa ukupno 81,6 ти. din. prema 77,8 mil., 61,1 mil. i 53,9 mil, din. u prethodnim trima godinama. Nove investicije u 1938 godini daleko zaostaiu iza onih u 1937 i 1936 godini. Iz toga bi se moglo zaključiti da su glavne investicije završene i da su u toku godine izvedene ioš izvesne dopune. Za poslednje tri godine društvo je izdalo za investicione svrhe 27,7 mil. din., od toga naimanje u #988 g., okrug:b 4 mil. prema 16,6 mil. i 7,2 mil. din. u prethodnim ::godinama. Najvažniji i najveći investicioni period Sartiđa- bio. je u poslednjim trima godinama. Za sve ranije vreme: Sartiđdovog rada, ako računamo samo posleratno Vremz, otBada na investicije 53,6 mil. din., koje su izvedene za 15 godina. Pri tome treba još uzeti u obzir, da visoka peć nije 'uveđena u bilansu »Sartida& nego Maidanpečkog društva. Na osnovu sporazuma fa visoka peć spada u industriski, inventar Sartida. Njegov industriski potencijal je prema tome još u znatno većoi meri porastao nego što se to vidi iz bilansa.

Drugu važnu poziciju čini materijal na stovarištu, koji se sastoji od sirovina, polufabrikata, gotove robe i nedovršenih radova. Njena vrednost je dostigla rekordnu visinu sa 36,1 m:l. prema 28,5 mil., 17,9 mil. i 13,4 mil, u prethodnim trima godinama. Ta pozicija je čak prevazišta i svoj dosadanji najviši nivo sa 38,4 m:l. din. u 1927/98 god:ni. Porast te pozicije prirodna je posledica veće proizvodnje, koja iziskuje veće zalihz kako potrebnih sirovina tako i gotovih proizvoda. Dužnici, iako su porasli sa 6,8 mil. u 1937 god. na 8,4 mil. din. još su niži nego što su bili u godinama ranije. U 1998/99 god. dužnici dostigli su 35,1 mil. din. U to vreme je država dugovala znatnu svotu društvu. Čim je država počela bolje da piaća ta pozicija se počela naglo da smanjuje. Posle su i porudžbine države postale znatno manje, što je takođe doprinelo smanjenju ove pozicije. Privatne mušterije koje čine gro kupaca Sartida ne traže tako velike kredite kao država.

Glavnica »Sartida« ostala ie na nivou prethodne dve godine sa 45 mil. din. Ona je u 1936 g. bila smanjena za 5 mil. din. da bi se eliminisao gubitak. Rezervni fond iznosio je 600.000 din. za 100000 din, više nego prethodne godine. »Sartid« vrši amortizacije svojih postrojenja preko fonda amortizacije koji је Кгајет 1938 god. iznosio 22 mil. din. prema 20 mil. u 1937, 17,93 m:l. 1936 i 12,6 mil. 1995 god. Od investicija je otpisano 27% prema 25,5% u prethodnoj godini. S obzirom na to da je veliki deo investicija nov, otfpisi su dosta visoki i potpuno odgovaraju prilikama. U godinama kr:ze društvo uopšte nije moglo da vrši otpise, ali posle toga od 1934 god. ono se trudilo da to nadoknadi. Sopstvena sredstva pokr:la su 95% investicija prema 84,9% u prethodnoi godini. Slobodno se može reći da su investicije pokrivene sopstvenim sretstvima. To je posledica znatnih otpisa a i prestanka većih investicija u poslednioj godini. Poverioci su porasli na 59,3 mil. din. prema 41,5 mil., 24,2 m:l. i 22,8 mil. din. To ie posledica većeg lagera, a donekle i porasta dužnika. Gvožđe je danas vrlo tražen artikal i biće možda u kratkom roku još bolji. Pod takvim okolnostima je opravdano zaduž:ti зе, да 51 bile osigurane sirovine s jedne strane i kcntinuitet prodaje s druge. Osim poverioca »Sartid« ima i jednu obavezu u visni od 6 mil. din. po 5% 10 zodišnjim zadužnicama iz 1936 god.

Iz računa gubitka i dobitka se vidi da su bruto prihodi porasli sa IO,QO mil. na 11,5 mil, din. Bolji je bio poslovni rezultat brodogradilišta, čiji su neto prihodi, posle odbitka nadnica, porasli sa 59.000 na 917.000 din. Neto prihod brodogradilišta bio je najveći za poslednie četiri godine. Veći i važniji su prihodi drugih odeljenia, koji su neznatno pali sa 10,6 mil. na 9,6 mil. din. Znatno veći nego u 19837 g. bili su razni prihodi sa 928.000 prema 191.000 din. Upravni troškcvi su se povećali sa 2,2 mil. na 2,5 mil. din., porezi sa 3,9 mil, na 4,1 mil. din. Najjači je bio: porast kamata sa 1,4 mil. na 2,3 mil. din. Otpisi su se nešto smanjili sa 2,5 mil. na 9,2 m:l. din. Dobitak je iznosio 426.000 din. prema 1,6 mil. u prethodnoj godini. Najveći deo dobitka 800.000 din. upotrebljen. je za jačanje rezervnog fonda, a 95.690 din. prenesen je za iduću poslovnu godinu.

Članovi upravnog odbora su gg.: Dr. Gramberg, Stevan Karamata, Max Ausnit, Kosta L. Timotijević, ing. Georges Fay, Oskar Pollak, Andrija Radović, Makso Antić, Edgar Ausnit, Dr. Gaorg Ginther, Kurt Frinkel, Paul Gauthier, Vladimir Mišković, Georg. Tietz, Dr. Milan Bartoš, Dragan Milićević, prof. Dušan Tomić, August D. Vickers, Kosta M. Ljubisavliević, ing. Otmar Henn, Erich Otto Serwischer.

U nadzornom odboru stu gg.: Živojin Nešić, pretsednik, Otto S. Drucker, Đorđe Jovanović, Ferdinand Medek, dr. Dimitrije Petrović, Milorad B. Jefremović i Arnold Laureani.