Народно благостање — додатак

по:

· BROJ 43.

Sadržaj :

l. G. Farbenimdustrie, a. d., Frankfurt na Miaini

IL. G. FARBENINDUSTRIE. A. 2. ЕКАМКЕЈЕТ МА МАЈМ

Nema zemlie koja ne troši proizvode ovoga indusiriskor koncerna. On ima loptu zemljinu za svoje tržište. Ali je on isto tako proizvodački i frgovački zainteresovan širom sveta. ]. G. Farbenindustrie a. d. spada u pet najvećih preduzeća u svetu. 218.000 nameštenika i radnika krajem 1938 bilo је zaposlenc u fabrikama i rudnicima OVOZ društva ili u Dpre-. duzećima koda su s njim u tesnoj Vezi.

_ Копсетл |. G. nile nastao slučajno. Njegov razvitak i današnja veličina ne mogu se pripisati nikakvim prinudnim merama, on je rezultat sjajnog poslovanja vodstva. Njegov razvitak nile bio ni suviše brz. Prilično duczo vremena ig bio potrebno. preduzećima poznatim iz istorije stvaranja *1l. G.« dok se nisu našla zajedno grupisana u jednoj inte= resnoj zajednici (}. G. skraćeno Interessen-=Gemeinschaft). Isto tako bilo ie potrebno mnogo vremena, dok se iz te prvobitne »interesne zajednice« nije došlo do ogranizaciono-tehničkii ekonomski čvrste povezanosti koju danas pretstavlja naziv »I. G.«. Neobično široko je polje rada na kojem ovo gigantsko preduzeće deluie, a gotovo nepregledan je i broj proizvoda koje ono izraduie. Međutim, ne treba misliti da se kod «L G.« u tom pogledu rađi o finansiskom sklopu heterogenih poslovnih grana, koje vezuje samo činjenica da pripadaju istom kapitalu. Postoje naprotiv i neobično čvrste unutrašnje veze koje proizlaz2 iz organskog razvitka ove velike zajednice.

___Treba imati u vidu da »lI. G.« radi na polju hemiske industrije. Time se može mnogošfa objasniti, jer je bitna osobina hemije da rastavlianjem sirovina u njihove sastavne delove i ponovnim vezivanjem ovih delova u nove spojeve dolazi do proizvoda koji ha izgled imaju sasvim različit karaktzr. Kao primer možemo navesti dve glavne sirovine koje upotrebljava »IL. G.«: ugalj i drvo. Iz uglia se dobija gotovo beskrajan broj različitih boja, zatim benzol, ulje, benzin, azot Sumpor, saharin, amonijak, najrazličitiji lekovi itd. dok se polazeći od drva dolazi do celuloze, hartije, cRSDIOŽIVa! уеštačke svile, celulozne vune, do filmova, fotografskih: potrepština, cejuloidne robe itd, Dakle, »I. G.« u užem smislu kao i mnogobrojna druga afilirana i prijateliska preduzeća spadaju zajedno ne samo putem kapitala, nego još više zbog njihove organske povezanosti.

Veći broj pieduzeća koja su danas ujedinjena и оуој velikoi zajednici bio je osnovan sa ciliem da proizvodi boje i srodnz artikle. To je bilo DO prilici pre 80 godina, u vreme početka industriskog iskorišćavanja osnovnih pronalazaka A. W. Hoffmanna, Perkin-a, Verguin-a, Liebermann-a itd. Postavljajući. svoju proizvodnju od prvog početka na strogo naučnu osnovu i svesni tesne povezanosti izmedu nauke i tehnike sopstvenici tih preduzeća su, blagodareći sve sna9hlјет razvitku nauke, postepeno pralazili sa proizvodnje Bb iz katrana na izradu najraznovrsnijih artikala} anorgaB8lBihh,!

BROGRAĐ, 28 OKTOBAR 1939,

GODINA XI

produkata, organskih poluizradevina, fotografskih potrepština,

farmaceutskih proizvoda. itd. Fabrike Roje su u početku bile pcdignute postale su brzo nesposobne za izvršenje zadataka Koji su se množili. U koliko se nisu mogle proširiti, osnivane su nove fabrikž i podizana su nova postrojenja. Stalno se je širilo i tržište na Koiem su plasirani proizvodi. Danas ono obuhvata сео зуећ.

Brzi razvitak nemačke industrije katranskih boja imao je za poslediću pojavu žestoke konkurentske borbe među nemačkim firmama, kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu. U vezi s tim tadašnji pretsednik preduzeća, »Farbenfabriken vorm. Friadr. Bayer & Co., Leverkusen« e. Karl Duisberg izradio je još 1904 godine jedan plan o stvaranju velike interesne zajednice svih nemačkih fabrika katranskih boja. Tri, preduzeća su odmah pristupila ovoj prvoj interesnoj zajednici koja je imala za zadatak da ograniči utakmicu među fabrikama. To su bila preduzeća: 1) Farbenfabriken vorm. Friedr. Bayer & Co., Elberfzrd, 2) Badische Anilin & Sodafabrik, Ludwigshafen i a) Aktiengesellschaft fir Anilinfabrikation, Berlin. Uskoro zatim došlo ie do izvesnog sporazuma i sa firmama, 4) Farbwerke vorm. Meister Lucius & Bruning, Hochst am Main, 5)· Leopold Cassella & бо, & m. Db. IH. Frankfurt am Main i 6) Kalle & Co. Aktiengeselischaft, Biebrich. Za vreme rata, 1916 godine, zajednica je proširena. Partnerima iz 1904 godine pridružile su sa potpuno već spomenute firme Farbwerke Meister Lucius, Cassella i Kalle, kao i preduzeća 7) Chemische Fabrik Griesheim-Elektron, Frankfurt am Main i 8) Chemische Fabriken vorm. Weiler-ter Meer, Uerdingen am Rhz>in. Međutim, time ova zajednica nije bila ioš dobila svoi konačni oblik. Do toga je došlo tek u decembru 1995. 55

Jedna velika članica Interesne zajednice nemačkih fabrika katranskih boja, Badische Anilin & Soda-Fab cile, don dwigshafen, premestila je tada svoje sedište u Frankfurt па Мај 1 ртотета паду Нгте и». 6. Еатђетпди те А ен сезеПзсћаћк«. Тафоугетепо је ром а 1 зуоји РУКЕ 1:0:646 miliona Raihsmaraka (danas 720 miliona). Time je bikobravišeno jedno važno razdoblje u istoriji nemačke hemisle~indastrije. Od gore navedenih firmi njih pet ušžiego je pulem {izidje u šestu — Badische Anilin & Soda-Fabrik. Firme „»СаззеЏа« i »Kalle« nisu tada fuzionisane_ jer su većim” delom več! bile svojina ostalih »I. G.« ==0 атиз О мединт Ифаа дио Би zacije i poslovanja i Фе Фуе нОћењце зимоифђитофу а sti od »I. О «е(Џхетеб озроп! ето da је и Чесетбаћа ће, najzad, i рта »Cassella« izgubila svoju piiNidnu, samostalna. agro O0d8E 1у0се

___ о 1925 и са, 50. 76 јаје;

У а ei 1aO eta njen značaj а 5Је sve veći. Već u toku 1926. reuzeta su рибе Рив боХ ама енка о аихеба, 1 10 Бора ааре не мавћет убгнђ А. овебићагдолд Со. Аб Љево) КОР tw80.89%.! C8VIaSadkuVastea, godihea zaključen je рока ипи а

|O joolmoyvod industrie širi se ı dalje