Народно благостање — додатак

178

preduzećima 1) Dynamit A. G., Troisdori, 2) Rheinisch-Westfilische Sprengstoff A. G., Koln, 8) A, G. Siegener Dynamitfabrik, KOln, 4) Deutsche Celluloidfabrik, Eilenburg i 5) A. Riebeck'sche Montanwerke A. G., Halle. U toku 1987 »I. G.« je stupila u tesnu vezu sa norveškom industrijom azota, a zaključila je jedan sporazum i sa američkom Standard Oil Company. Ovoj poslednjoj kompaniji fim sporazumom је ustuplieno pravo da se koristi iskustvom »I. G.« prilikom prerade nafte. U 1996 i 1927 su i radovi »I. G.« na polju hidriranja uglja toliko napredovali, da je doneta odluka da se u cilju industriskog iskorišćavanja odnosnog postupka DOdigne veći uređaj kod fabrika u Merseburgu. Da bi se obezbedilo finansiranje učešća kod preduzeća u inostranstvu od strane »L G.« osnovana je u foku 1928 »Internat:onale, Gesellschaft fiir Chemische Unternehmungen A. G. (I. G. Chemie), Bazel«, čija glavnica iznosi 290 miliona švajcarskih TIranaka. Inače, u 1998 »L. G.« je uzela i jedan G%o-tni obligacioni zajam od 250 miliona maraka, koji treba da se amortizuie do 1 jula 1945. | |

Ni u godinama krize »IL. G.« nije prestala da proširuje svoju interesnu sferu. U toku 1929 u zajednici sa. »L. G. Chem:e Bazel« osnovana je »Amer:can I. G. Chemical Corporation«, a u zajednici sa »Standard Oil Co. of New Јегзеу« osnovana je holding-kompanija »Standard I. G. Co.«, kojoj su prepušteni patenti »L. G.« na polju hidriranja uglja. Početkom 1931 u zajednici sa talijanskim Копсеглот »Моптеcatini« osnovana je »Acna« (Aziende Colori Nazionali Affini). U :stoi godini je aFlijacija IL. G. »Dynamit A. G. vorm. Alfred Nobel & Co., Hamburg« putem fuzije preuzela društva Rhe:nisch-Westfšltische Sprengstoff A. G., Siegener Dyna-

Aktiva 1925 1928 1931 1932 1938 1934 1985 1936 1987 1938 U mil:onima rajhsmaraka |

Investicije 319,59 451,99 „466,50 482,06 401,81 395,86 428,11 432 04 514 66 604,99 Učešća 237.01 29026 „27590 221,97 989,53 290,54 282,69 278,67 92859 310,15 Hartije od vrednosti 5,48 16,00 5,31 15,89 24,71 31,44 32,39 29,58 16,98 11,88 Sopstvene akcije — = 4,35 8,74 8,74 __ 7. _ _ === i | Zalihe 20863. 34215 23891 178,32 150,50 129,05 137,94 138 46 17968 203,57 Dužnici 299,72 „500,47 416,56 406,04 382,76 400,78 481,47 436 08 448,71 495,69 Blag., menice, čekovi 16,15 23,32 9,95 8,32 8,54 15,20 19,12 14,84 2965 12,74 Blagajnički zapisi — — — — 20,31 54,00 21,84 29,89 19,03 . = Potr. od banaka 9956 227,77 83,86 162,42 153,76 113,87 102,38 96,00 103 87 39,20 Ažija obligacija —— С 24,96 24,96 17,78: 16,24 16,24 16,94 16,24 15,87

Pasiva Gtlavnica 641.60 799,80 689,55 68935 689,35 680,00 680 00 680 00 680,00 680,00 Prior. glavnica 4,40 18,39 18,39 1339 13,30 18,39 13.39 13.99. 40 00 40,00 Fondovi 104,03 188,29 200,00 200,00 200,00 200 61 200.61 200,61 915,90 218,27 Rezervž —— — — 60,00 60;00 63,00 65,00 70,00 7200 74,00 Obligacije iz 1928 - — 250,00 24964 24958 177,29 162,41 169,41 162,41 169,41 166,11 Ažija obligacija -—— —— 24.96 24,96 17,73 16,94 16,24 16,24 1624 16,61 Dospele oblgacije 10,38 0,47 0,29 0,27 026 0,24 0,24 0,24 0,22 0,22 Dobrotvorni fondovi 46,40 46,40 60 00 62,00 62,00 46,40 46,40 46,40 48,40 53,65 Zaklade 2,49 2,94 3,30 3,50 370 4,00 4,11 4,15 4,73 4,02 Kamate oblig. —— 15,00 14,98 14,98 10,64 9,74 9,74 9,74 9,74 9,97 Poverioci 220,71 331,09 218,35 160,51 16955 169,39 176.02 173,13 919,52 9256,76 Вапке 87,87 82,10 — — 4,13 28,49 36,80 35,12 41,30 43,32 Prenos dobiti 0,45 4,43 6,94 2,48 1,22 2,08 4,78 4,99 6,80 Dobit tek. god. 67,60 118,46 44,52 47,01 49,14 50,98 5144 55,43 48,05 55,18 Zbir bilansa 1.185,85 1.851,87 ·1.525,793 ·1.528,08 1.458,38 1.446.08 . 1.467,18, 1.471,81 1.558,82 '1.629,61

mit-Fabrik A. G., Deutsche Sprengstofti А. Сб. Ећепизеће Dynamit-fabrik i Westdeutsche Sprengstoffwerke A. G.

Posle 1933, u kojoj je nacionalsoc:jalizam uzeo vlast, počele su se privredne prilike u Nemačkoj popravljati. U toj godini u poređenju sa prethodnom broi radnika i namežtenika kod I. G. porastao je za 16.500. U 1934 broj radnika i nameštenika je povećan za dalih 16.662. Inače, u toku 1934 porasla iz kod 4. С. 1 ргодаја, naroč:to u fako zvanim »novim granama«, koje imaju za cili da pojačaju snabdevanie zemlje domaćim sirovinama. U 1934 počelo se ie s izgradnjom velik:h postrojenja za hidriranjie u Leuni. U 1935, 1936, 1937 i 1938 povećanje proizvodnje uzima ogromne razmere. Da bi se dobila bar bleda slika o zadacima koji su se u toku роslednjih pet godina morali svladati, spomenućzmo da је »I. G.« u tom razdoblju za nove investicije izdala preko 650 miliona rajhsmaraka odnosno, ako marke po prosečnom kursu pretvorimo u dinare, okruglo 1 milijardu dinara.

Treba primetiti, da taj iznos ne obuhvata i izdatke za nove investicije izvršene kod mnogobroinih afilijacija »>I. (.< Naročito važan deo mera koje sačiniava ft. zv. četirigodišnji plan zasniva se na delatnosti hemijske industrije. S obzirom na to je razumljivo da ja ogroman posao morala da svrši i »IL. G.«, Roia zauzima prvo mesto ne samo u svoioi struci, nego i u celoi nemačkoj hemijskoj mdustriji. Izvršenie zadataka koji su joj postavljeni olakšano ije blagodareći prihodiта Које su joi donele njene mnogobrojne potpuno zapDOslene fabrike.

Sledaća tablica, u kojoi donosimo glavne bilansne podatke »L. G.« za 10 godina, pokazuje nam razvitak i strukturu ovog ogromnog kancerna: