Народно благостање — додатак

Zbir bilansa, koji je krajem 1985 prilikom stvaranja »L G. Farbenindustr:e« izncsio 1 milijardu i 186 miliona rajhsmaraka, pokazivao je krajem 1928 godine rekordnu visinu od 1 milijarde i 852 miliona. Posle te godine u vezi s opštom privrednom krizom on se sve do kraja 1934 postepeno i stalno smanjuje, da bi posle toga pokazivao umerenu tendenciju porasta. Krajem prošle godine zbir bilansa bio je iskazan sa ] mili:jardom i 623,6 miliona raihsmaraka. To odgovora iznosu od skoro 25 milijardi dinara. Treba primetiti da zbir bilansa pokazuje tačnu veličinu društva. Naime, ono ima vrlo znatne iihe rezerve koje u bilansima ne dolaze do izražaja, a koje treba tražiti u vanredno opreznoj proceni raznih pozicija u aktivi, u prvom redu investicija i zaliha.

Kao što ja već spomenuto, glavnica iznosi 720 miiiona raihsmaraka. Od toga otpada 40 m:liona na prioritetnu glavnicu. Iskazani fondovi i rezerve dostigli su visinu od 292 miliona Rm. To znači da ukupna sopstvena sretstva prema DOslednjem bilansu, ne računajući tihe rezerve ni čisti dobitak, iznose više od jedne miliiarde Rm. Nasuprot tome sva učešća i ukupne investicije bilansirane su sa 915 miliona. I bilansni podaci iz ranijih godina pokazuju nam da je »I. G.« do sada uvzk bila u stanju da finansira naiveći deo svojih poslova sopstvenim srefstvima. Uvek je bio vrlo znatan i iznos likvidnih sretstava. Doduše, u poslednjoj poslovnoj godini izdaci za nove investicije bili su toliki, da su se novčane rezerve koje su prikupliene u ranijim mirnijim godinama morale pr:Iično iscrpsti. U julu ove godine društvo je uz:3lo jedan novi 20-god:išnji 41/2/i. obligacioni zajam, koji je emitovan po kursu od 97%, a treba da se vrati sa ažijom od 29%. Sreistva primliena ovim zaimom, kako izgleda, treba da Dposluže za popunjavanje smanjene novčane гегетуе.

U toku 1988 »I. G. Farben:ndustrie« izdala je za nove inv>sticije ravno 230 miliona maraka. Njezine afi;iiaciie izdale su takođe vrlo znatne iznose. Upravo afilijac:je izvršuju najveći deo zadataka na poliu proizvodnje novih sinfetskih sirovina. Tako se, na primer, sintetski kaučuk izrađuje u fabrici u Schkopau, koja pripada jednom u*tu svrhu osnovanom društvu s ograničenom odgovornošću, čiju glavnicu od 50 miliona nije dala I. G. neposredno, nego jedna njezina afilijaciia, fabrika amonijaka u Merseburgu, koja je takođe društvo s ograničenom odgovornošću. U ovom poslednjem društvu su, pored toga, najvećim delom koncentrisani i interesi koncarna na polju pro:zvodnije sintetskog pogonskog materilala. Fabrika aluminijuma u B:tterfeldu, kod koje je u toku prošle godine investiciona delatnost bila takođe vrlo znatna је zajednička svojina |. G. i jednog drugog preduzeća, (Metaligeselischaft). Naizad, pro:zvodnja sintetskih (екз Ија, za koju su isto tako nabavliene znatne nove invasticije, nalazi se u fabrikama u Froisdorfu, koje pripadaju afiliranom preduzeću »Dynamit Nobel!«. Što se tiče prošlogod:šnjih izdataka za investicije koje je izvršila »I. G.« neposredno, treba primet:ti da se iznos od 30 miliona odnosi na nabavku neobrađenog zemliišta. Tu se radi uglavnom o rudnicima mrRog uglja. Iz toga proizlazi da je »IL. G.« proširila bazu za nabavku sirovina potrebnih za njene mnogobrojne poslovne grane koje se zasnivaju na preradi uglja. U 1938 su i »učešća« za 61,5 miliona maraka veća nego krajem prethodne godine. Od toga povećanja otpada na učešće u novoj fabrici sintetskog kaučuka u Hi'su 222 mil. i na fabriku sintetskog pogonskog mater:iala u Pol:tzu 20 miliona maraka. Inače, ukupna učešća bilansirana su sa 310 mil. maraka. Nojvažhija su ona kod Fabrike amonijaka Merseburg (135 m:l.), kod Rhei-

nische Stahlwerke Essen (71,5 ти), : kod Dynamit Nobel (20 mjl}).

U poređenju sa znatnim izdacima za nove investicije igra potreba za povećanjam obrtnog kapitala sasvim padređenu ulogu. Krajem 1938 zalihe su iskazane sa 903,5 mil. Za

179

njihovo pokriće bilo je potrebno 24 miliona maraka više nego krajem prethodne godine. Nasuprot tome dužnici su pali sa 448,7 mil. u 1937 na 425,7 mil. u 1938, što znači da su sma-. njeni za 28 miliona. Kod dužnika otpada 184,2 mil. na one za robu i 169 mil. na kredite koje je »IL. G.« dala preduzećima iz koncerna. Smanjenje iznosa dužnika prema prethodnoj godini ie vrlo karaktarističčno s obzirom na činjenicu da je prodaja u 1988 bila jača nego u prethodnoj godini.

Kao što je već spomenuto, likvidna sretstva su u toku prošle godine pril:čno smanjena. Krajem 1938 gotovina, potraživanje od banaka, čekovi i men:ce iznose 52 mil, prema 153 mil. krajem 1937 godine. Ako među likvidna sretstva računamo i hartije od vrednosti, onda dolazimo Krajem prošle godine do iznosa od 63, miliona. Tai iznos može izgledati još uvek znatan. Međutim, kod »I. G.« treba meriti drugom merom. Likvidna sretstva treba uporediti sa prošlogodišnjim izdacima za investicije koji su iznosili skoro jednu četvrtinu milijarde maraka, sa godišnjim izdacima za nadnice od oko 340 mil. ili sa iznosom potrebnim za isplatu dividende (55 miliona maraka).

MWačun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 1938 u milionima Rm

Nadnice i plate 197,7 927,5 951,83 295,9 341,4 Socija:ni tereti 11,9 18,5 14,6 17,5 2197 Porez 41,4 43,7 56,6 79,2 125,0 Otpisi investic. 80,1 61,8 73,5 105,2 135,7 Drugi otp:si 3,6 2,5 7,7 — 0,4 Oblig. kamata 9,7 9.7 9,7 97 10,0 Prinudnim udruž. — — —— 1,3 22 Razni izdaci 190,56 224,2 259,9 — Rezerve itd. —— —— —— 15,3 7,4 Čista dobit 51,0 51,4 55,4 48,1 55,2

Ретов Вгшо-рпћод 565,1 611,9 7046 535:0/. 6672 Od učešća 7,5 9,1 10,7 18,7 19,7 Kamata, divid. il,4 13,2 19,1 12,9 8,4 Vanredni prihodi 21 0,2 0,2 0,3 3,7 Dividenda 47,6 47,6 47,6 54,4 54,5 Dividenda u ?/e 79/0 79/0 7% 8% 8%

Brutoprihod u 1938 iznosio je 667,2 miliona Rm, za 132 miliona odnosno za oko 95% više nego u prethodnoj godini. Uporaeđivanje sa ranijim godinama je teže, jer je u 1937 promenjen način sastavljanja računa gubitka i dobitka. Na osnovu objavljen:h podataka teško je doneti zakliučak i o tome, u kojoi je meri uticalo na dobitak, na primer, poslovanje sa hemikalijama, sa bojama, sa farmaceutskim Dproizvodima, sa fotografskim potrepštinama i sa velikim brojem ostalih grupa robe. U izveštaju se napominje da je prodaja u Nemačkoj pokazivala i dalje tendenciju porasta. Smanjenje izvoza do kojeg je došlo zbog popuštanja konjunkture u SAD i Velikoj Britaniji, kao i zbog trgovinsko-po:itičkih mera u pojedinim zemljama i zbog ratnih zapleta, u prvom redu na Dalekom Istoku, u znatnoj meri je kompenzirano blagodareći izgradnji prodajne organizacije, uvođenju novih izvoznih art:hkala i smišlienim finansiskim merama. Primećena je i izvesna Dpreorijentacija izvoza DO zemljama. Dok je izvoz u stare industrijske zemlje, u Zapadnu Evropu i u Severnu Ameriku opao, dotla je zabeležen njegov istovremeni porast u zemije Istočne i Jugoistočne Evrope i Južne i Srednie Атеrike, Poslovanje sa bojama i srodnim proizvodima nije moglo da dostigne potpuno zadovoliavajući obim zabeležen u 1937 сад. Код оме grane prodaja u Nemačkoj pokaz:vala je, doduše, i dalie tendenciju porasta, ali ie izvoz u čitav niz zemalja nazadovao. Naročito slab bio je izvoz u zemlje Dalekog Istoka i u Španiju, a nazadovao ie i onaj koji ide u An-