Народно благостање — додатак
180)
»
glosaksonsie, zemlje. Poslovanje sa hemikalijama u prošloj.
godini. bilo је zadovoljavajućz. Potrošnia u Nemačkoj je: povećana, dok je izvoz održan na Visini, zabeleženoj u, Ppret-
ћодпој godini. Izvoz u evropske zemlje je čak i porastao,
ali де розјоуапје за ргекотоге zemliama nešto nazadovalo. Proizvodnja sintetskog kaučuka је usavršena. Treba napomenuti da su u prošloj godini podignuta velika postro-
јепја za proizvodnju. sumporne kiseline i camenta iz gipsa. 1
poslovanje sa farmaceutskim proizvodima razvijalo se je u prošloj godini na zadovoljavajući način. To isto se može reći
ı u pogledu rada na polju fotografskih potrepština i sintet-.
skih esencija za pravljenje mirisa.
U pogledu veštačke svile i celulozne vune napominje se da Це blagodareći pobolišanju dosadašnjih i uvođenju novih kvaliteta, potrošnja i u prošloj godini pokazivala ten-
denciju porasta. Rasprodata je cela proizvodnja. U 1938 bila
su u potpunosti iskorišćena i postrojenja za izradu sintefskog росопзког materijala Inače, ta postrojenja su proširzna. Treba naročito istaknuti da ije podignuta jedna nova fabrika za proizvodnju maziva iz nafte na koju se nailazi u Badenu.
Nemačka potrošnja azotnih veštačkih đubriva pokazala je i prošle godine tendenciju porasta. Ukupna potrošnja azotnih đubriva u starom Rajhu izražena u tonama čistogz azota iznosila je:
1932/33 353.000 t 1935/36 490.000 t 1933/34 382.000 t 1936/37 571.000 t
| 1934/95) 425.000 t 1937/38 632.000 t
| Ovi podaci odnose se na proizvodnju celokupne nemačke azotne industrije i na uvoz čilske šalitre. I u омој роslovnoi grani nepovoljan uticai na izvoz imali su konflikti u
Španiji i Istočnoj, Azil. >l. (6.4 2, uprkos tome uspela da.
pojača svoi izvoz azotnih đubriva.
Kao što je već spomenuto, u izveštaju »I. G.« nema cifarskih podataka o obimu proizvodnje i prodaje, tako da је teško doneti zaključak o tome u kojoj je meri poslovanje u 1938 bilo življe nego u ranijim godinama. Jedino za proizvodnju uglia i koksa navode se i cifre o proizvodnji. U rudnicima koji su u neposrednom sastavu »L. G.«, kao i u onim koji pripadaju afiliranoj firmi »A. Riebech'sche Montan-
werke A. G., Halle a/S.« proizvodnja ie iznosila (u milionima
tona):
1935 1936 1937 1938 Mrki ugali 21,69 24,61 28,57 29,44 Kamoni ugalj 1,27 1,39. 1,59 1,50 Koks 0,49 0,50 0,51 0,59
Naipouzdanije sretstvo za odredivanje obima u kojem ie poslovanje kod »I. G.« i u 1938 godini napredovalo pretзеау Џаји podaci o kretanju radne snage. Broj radnika i nameštenika kod IL. G. Farbenindustrje, računajući i onaj kod lirmi Ammoniakwerk Merseburg, Kalle & Co. i A. G. fidr Stickstoffdunger, ovako se je kretao:
1 X 1932 31 XII 1936 31 XII 1987 81 XII 1938
Radnika 47.596 87.615 97.875 106.496 Namzštenika 17.044. 23.700 96.324 28.714. Ukupno | 64.640 18:95 124.199 135.210 Pored toga u rudnicima preduzeća bilo je zaposleno Radnika 10.705 15.702 17.863 17.670 Nameštenika 1.082 1.528 1.686 1.833 Ukupno 11.787 | 17.230 19.549. 19.503
U poređenju sa staniem u 1932 godini broi zaposlenih bio ie već kraiem 1987 skoro dvostruk. O toku prošle godine opet je porastao za napunih 10%. Treba imati u vidu i činjenicu da je radno vreme produženo. Dok je ono još početkom 1936 iznosilo prosečno 42 časa nedeljno, dotle. ije do kraja 1937 poraslo kod. radnika prosečno na 48,5 časova,
a kod nameštenika na 48 časova nedelino. Krajem 1938 рго-
sečno radno vreme radnika, izncsilo je 49,2 časova 16 а опо nameštenika 48,1 „časova. Ako se uzmu u obzir, i afilj
rana preduzeća, vidi Se da- je krajem 1938 broj RIL M iznosio 218.090 prema 199.099 a 19837 godini, 170. 869 u. 1936 i 97.405 krajem 1932. godine, »I, G.« u prošloj godini takođe
је osećalo nestašicu radne snage, naročito u njenim fabri-.
kama u Srednjoj Nemačkoi. .
.·U računu gubitka i dobi itka. na strani rashoda vidimo.
da su u 1988 izdaci za nadnice i plate iznosili 341,4 miliona Rm (okruglo 5 milijardi dinara), za 45,5 mil. maraka odnosno za oko 1590 više nego u prethodnoj godini. Međufim, broj
zaposlenih porastao je, kao što je već spomenuto, za nepu-.
nih 10%. To znači da ie. nominalna nadnica i prošle godine. bila u porastu. Pored nadnica, osoblju se svake godine isplaćuje i naročita premija. Početkom 1939 na ime premije osobliu je isplaćen iznos od 16,3 miliona Rm prema 19,59 miliona та 1987 1 11,7 miliona za 1936 godinu Pravo па premiju za 1938 godinu imalo је 108.156 radnika i nameštenika od kojih ie svaki primio prosečno po 147,40 maraka. Znatni su i izdaci preduzeća za socijalno staranje. Poslednjih godina oni su se ovako kretali (u milionima Rm):
1932 1936 1997 1958
Doprinos za soc. озја. 11,50 18,43 21,83 24,35 Izdaci za penzije 31,49 35,97 41,20 45,79 Ostali soc. izdaci 7,77. 13,62 16,54 21,72 Ukupno · 50,76 . „6801 79,57 91,96
»I. G.« je uložila znatne napore. i finansiska sreistva da svom osobliu obezbedi vlastite stanove. Krajem 1938 broj radničkih i namešteničkih stanova iznosio je 26.600, od. kojih зе ро prilici jedna polovina nalazi u svojini firme, dok је druga polovina izgrađena blagcdareći njenim subvencijama. lako je broi osoblja, naročito posladnjih godina, pokazivao znatan porast, ipak svaki četvrti oženjeni radnik odnosno nameštznik ima takav stan. U· toku 1938 izgrađeno је 1577 novih stanova za radnike i nameštenike.
Kao što je već spomenuto, izdaci za nadnice i plate u 19383 bili su za oko 15% veći nego u prethodnoi godini. Nasuprot tome bruto prihod bia ie za 25% veći. Uzrok jačeg porasta bruto prihoda teško je utvrditi, jer su i u toku prošle godine izvršene nžke fuzilie, što otežava poređenie. Međutim, izgleda da. io treba pripisati pojačanoj mehanizaciji гајг, a delom i jačem porastu pr9izvočnje u granama U wOCima je prosečna potreba za ljudskom „radnom *agpO0d4 slabija. : U prošloj godini bili su i amorfizacioni ctpisi iači nego u prethodnoj. Iznosili su 135,7 miliona Rm prema 105,?2 u 1987 1 78,5 пиПопа и 1986 годин. 5 обђлтот па [0 да је bilansna- vrednost investicija krajem 19937 iznosila je 514 miliспа i da je u 1998 za nove investiciie izdato oko 230 miliona, može sše reći da amortizacioni otpisi ı nisu preterani, DOZOtovo ako se uzme u obzir da se ovde radi o investicidama hemiske industrije koje se brzo troše. Zatim treba imati u vidu da preduzeće mora uglavnom samo da finansira sve nove in-
vesticije, koje su daleko od toga da budu neznatne, naročito
s cbzirom na činjenicu da »I. G.« igra jednu od najvažnijih uloga kod izvođenja četvorogodišnjag plana. U 1988 gcdini »l. G.« otpisala je svoje fabričke zgrade sa 14%, a mašine за 2890. Ма da su za razvitak preduzeća ovako znaini otpisi potrebni, naročito s cbzirom na zadatke Које ima >»I. G.«, ipak izgleda da su poreske vlasti jedan део otpisa oporezovale, smatrajući da se tu radi o stvaraniu latentnih rezervi. Izdaci za. poreze u 1938 iznosili su 195 miliona Rm рата 79,2 mil. u 1937. i 56,6. mil. u 1936 godini.
Dotacija razervnom fondu iskazana je sa 7,4 miliona prema 1583. miliona u, 1937. Čisth dobitak je bilansiran sa 55,9. miliona. Od. toga ie upotreblieno 54,5 miliona Rm za isplatu 80/0, dividende. i |