Народно благостање — додатак
2
__Расходи: 1986 1937 1938 1989 Порези 173 350 1.084 1.683 Камате 648 645 593 597 Отписи 965 1.486 649 431 Чисти добитак 298. 304 434. 402 Приходи: Пренос добитка 12 O. 34 63 · Бруто-приход 2.068 2.703 2.703 2.956 Курсне разлике. 3 53 23 91 Збир прих. или расх. 2.084 2.785 2.760 3.118
Збир биланса који је био пао са 22,7 мил. дин. у 1929 ва 13,3 мил. крајем 1935 показивао је после тога опет тенденцију пораста и крајем 1988 износио је 192 мил. дин. Међутим, у току 1939 године смањен је за око 189/2 одвосно за 3,43 мил. на 15,76 мил. дин.
На страни активе видимо да су дужници крајем 1939 били чак за 670 хиљ. дин. већи него крајем 1983, али су залихе робе и материјала у истом раздобљу смањене за око %2 мил. дин. То је у вези са већ споменутим тешкобама око набавке потребног гвожђа. После извршених отписа непокретности, машине иинвентар износе 196 мил. дин. На њих отпада 27% целе гктиве према 22% крајем 1938. На залихе робе и полуфабриката, које су билансиране са 4,49 мил. дин. отпада 28,6% целе активе премз „39% у претходној години. Важну улогу играју и лужници, жоји су исказани са 6,37 мил. дин, тако да на њих отпада 40,4% целе активе према 30% у претходној години. На средства плаћања и хартије од вредности отпада 4% целе активе.
За покриће целокупних инвестција довољно је Љ сопствених средстава. Као што је већ споменуто, главница је билавсирана са 5 мил. дин. а резервни фонд износи 130 хиљ дин. према 30 хиљ. крајем 1938. Туђа средства су по прилици два пута већа од сопствених. Повериоци су за 2 мил, дин, мањи него крајем претходне године, а исказани су са 4,42 мил. Дружба се служи и банкарским кредитима. Ови су у последњем билансу исказани са 5,81 мил. дин. и такође су за 1,48 мил. дин. мањи него крајем 1988.
Приходи од производње и продаје-у 1939 износили су 2 мил. 956 хиљ. дин. према 2 мил. 703 хиљ. у претходној години. Већ је наглашено да повећање ових прихода треба приписати повољнијем развитку цена. Издаци за камате у 1939 само су незнатно већи од издатака за камате у 1988. Већ у 1988 у односу на 1937 отписи су били више него преполовљени. У 1929 они су још мањи. Износе 431 хиљ. дин. према 649 хиљ. у претходној и 1,48 мил. дин. У 1637 години. Насупрот томе издаци за порезе су из године у годину све већи. У 1989 они су износили 1,68 мил. према 1,08 мил. у претходној, 350 хиљ. у 1987 и цигло 173 хиљ. дин. У 1936 години.
Од чистог добитка за 1939 годину, који је искаван са 402 хиљ. дин. употребљено је 390 хиљ. дин. за ис: плату 69» дивиденде и 17 хиљ. за тантијему, док је 65 киљ. дин. пренето на нови рачун.
Претседник Управног одбора је генерални директор г. д-р Иван Слокар, а чланови су господа: инж. Оскар Дра-
чар, ивж. Максо Дрошл, инж. Душан Глишић, Стјепан пл...
Кенфељ, инж. Милан пл. Кипах, инж. Милан Ленарчић, д-р
Фран Павлин, Холм пл. Ројтер, д-р Ерик Ернест пл. Ши“,
слер и директор Јошко Штергер. У надзорном одбору СУ "били г. гл Август Јенко (претседник), Срећко Колар, Франц Жрастељ и Флоријан Зупанц. Заменици су г, г.: Франц Ко:
сварж, Јожа Лекан и Федор Грегорић. Директор је г, Фрањо,
Бабић, а владин комесар г. Леополд Ајлец.
»POSAVINA« А. D. < FABRIKA TRIKOTAŽE | ЛУ
U BEOGRADU
Osnivači »Posavine« uložili su u fabriku sve svoje iskuštvo koje su stekli dugogodišnjim radom u toj branži. Fabrika je židana 1035 i 1936 god. na Umci kao šastavni deo »Šumadije«, fabrika trikotaže i rukavica u Beogradu. Ali već 1937 god fabrika na Umci izdvojena je iz akcionarskog društva »Šumadije« i unesena u »Posavinu« a d., sa glavnicom 5 mil. Društvo se bavi proizvodnjom trikotaže, rublja, rukavica, pamučnih, svilenih i vunenih tkanina, kao i pletenih izrada. U fabrici je zaposleno oko 160 radnika.
Fabrika na Umci nalazi se u neposradnoi blizini Beograda, koji je najveći potrošač njenih proizvoda. Ovi su odličnog kvaliteta i rado se kupuju. »Posavina« uživa odličan glas i u unutrašnjosti zemlje, gde se sve više i više šire njeni proizvodi. Promet gotove robe raste iz godine u godinu, a ceni se da le u 1939 iznosio 13 mil. dinara, što znači da je glavhica obrnuta dva i po puta. To je vrlo lep uspeh s obzirom na to, da je naša tekstilna proizvodnja prinuđena da drži velike zalihe sirovina, koje apsorbuiu veliki deo Traspoјодуов kapitala.
Inače »Posavina« raspolaža sa dovoljno sredstava. Njeni vlasnici su poznati kao imućni ljudi, a i kredit koji društvo uživa je odličan. Završni računi daju sledeću sliku:
Račun izravnanja
Aktiva 1938 1939 u hiljađama dinara
Blagaina 2.775 8917 Đužn:ci 2558 1.068 Roba 4.355 4.310 Nekretnine 5.731 6.683 Prevo-na sretstva 70 88 Nameštaj 100 197 Razna altiva 1 14
Рача Glavnica 5.000 5.000 Rezervni fond 21 37 Вехтегуа 7а рогег — 145 Poverioci 3.799 4.127 Banke 1.318 107 Akcepti 1.428 1.428 Amortizacija 629 1.367 Razna pasiva 350 150 Dobitak 499 278 Zbir bilansa 13.037 12:640
Račun gubitka i dobitka
Gubitak Troškovi 776 919 Kamate 428 -856 Amortizacije i dubioza 327 738 рођак 419 825
Dob:tak Bruto prihod fabrikacije 3.109 2.338 'Zbir gubitka-dobitka 3.109 2:338
Od zb:ra bilansa, koji je iznosio 126 mil. din., Za 460. 000 din, manje nego prethodne godine, na glavnicu otpada 5 mil. din., rezervni fond 37,00) din. prema 21 .000, rezerva za” porez 145.000 din. ı na ·amortizacioni fond 1,4 mil. prema 620.000
- din, Sopstvena sredstva · dakle čine okruglo 6,5 m'l.;; to je v še
nego. „polovina. ukupnih "sredstava. Prema. prethodnoj godini sopstvena sredstva porasla su za blizu 1 mil. din: To je vrlo