Народно благостање

друштвени живот, то је друштвени покрет, а друштвеног покрета нема без великих идеала који непрестано одушевљавају људе на нове напоре. Идеализам који је Берк одбацивао, не лежи ван историје; он је и сам Историска снага.

У сваком случају Берк је прави Енглез по својим политичким погледима. Енглези се више одушевљавају за историјску непрекидност, него за револу-

__9. фебруара 1929 | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 5.

| дионарне обнове. Друштвена питања радије реша| вају на основу искуства и обичаја, него на основу умовања и теорије. У свом политичком пословању они више воле спори органски него убрзани машински „темпо“, и остављају многе тешкоће времену да их оно отклони. Све то што видимо у енглеској политичкој пракси, налазимо оправдано и хваљено у

| Берковим политичким списима.

| | | | |

| |

„Д-р Александар Билимовић, професор Универзитета, Љубљана. )

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋНО ПРОУЧАВАЊЕ КОЊУНКТУРА У КРАЉЕВИНИ

СРБА, ХРВАТА

Не треба доказивати, колико је важно да почнеи Краљевина С. Х. С. по узору других држава проучавати коњунктурне осцилације своје народне привреде. Вође државних привредних установа, приватних банака, индустријских и трговачких предузећа, као и водитељи трговачких и обртничких комора морали би вел разумети, да није сада могулно водити послове без добро организоване информације и да није могућ повољан прилив иностраних капитала, док нема Краљевина С.Х.С. добро уређеног економско! „барометра“ по којем би се иностранство информирало о току и стању југословенске народне привреде.

Није потребно такође доказивати, Да су методе проучавања коњуктура вел доста израђене и да његова употреба не представља обично никаквих вепих тешкоћа. Разуме се. ако истраживач не стави при томе себи за задглак проучавање каких дубљих и тешких проблема којих је пуно у овој струци. Али оно што је неопходно попребно за проучавање коњунктуре, није тако тесно везано с тим проблемима. Како се на основу апсолутних бројега израчунавају релативни индексни бројеви, како се ефективне кривуље чисте од секуларних промена и сезонских кретања и добивају очишћене коњунктурне, односно цикличне кривуље, како се помоћу корелацијских коефициената проучавају релације међу различним економским појавама, како се на основу резултата тих израчунавања поставља коњуктурна диагноза и чак више или мање вероватна прогноза будућих коњуктурних кретања — за све то су већ израђене специ,алне методе које може употребљавати сваки стручњак-статистичар (в. моју расправу „Моме шебоде ргоцсауапја Копјипк tur in gospodarska prognoza“ y „Zborniku znanstvenjh razprav.“ VI. Ljubljana. 1928 a Dr. Josip Butorac: Savremeno proučavanje konjunkture. Zagreb. 1928).

Али на све то се често одговара: богами, све је то лепо, па ми немамо статистичких података који су потребни за овакво проучавање коњунктура!

Истина је да стоји у Краљевини С.Х.С. привредна статистика још на врло ниском нивоу и да нема податаказа потпуно и свестрано проучавање коњунктура.

_ Ипак се не сме да заборави једна важна стура која олакшава положај. Ствар је у томе, да се коњуктуре могу проучавати и без свестраног исдрпљиваног статистичког потписа целог привредног живота. Оне се проучавају на основу релативно

малог броја изабраних репрезентативних података.

· По кретању тих података се праве закључци 0 општим кретањима целокупног привредног живота.

И СЛОВЕНАЦА.

Подаци се морају само сакупљати систематски и регуларно за сваки месеци обухватити вези низ година. За прву потребу били би довољни следели подаци који се односе па производњу, саобралај, трговину, цене, тржиште новчано и капиталско, конзумпцију и државне финансије (у загради је означена институција која већ прикупља, односно која би могла прикупдотичне податке): 1. Жетвени принос (Министарство пољопривреде и вода), 2. Производња угља (Генерална рударска Дирекција), 3. Број осигураних радника (Средишни уред за осигурање радника), | 4. Железнички промет у тоно-километрима (Генерална дирекција државних железница)

| 5. Долазак и одлазак бродова у јадранским лу| кама по тонажи (Дирекција HOMODCKOF CaO| браћаја у Сплиту),

| 6. Промет по воденим путевима у тоно-кило| метрима (Геверална дирекција вода),

| 7. Увоз и извоз у тонама и динарима (Генерална | дирекција царина),

| 8. Индекс цена,

| 9. Раднички буџетски индекс као што га изра-

чунавају на пр. „Извештаји инспекције рада“ (Генерална инспекција рада или Централа радничких комора),

10. Радничке наднице (ЦДентрала радничких комора), 11. Главни подаци о стању и пословању Народне Банке: новчанице у течају, метална подлога, зајмови на менице, жиро-промет (Мародна банка),

12. Главни подаци о стању и пословању главних банака: улоге, менични портфељ, жиро-промет (Удружење банака),

13, Каматна стопа код приватних банака: есконтна, невезаних улога, улога везаних за Зи 6 месеца (Удружење банака),

14. Главни подаци о стању и пословању Поштанске шледионице: улоге, чековни промет (Поштанска Штедионицау,

| 15. Пословање берза: послови са девизама, ефек-

| тима и робом (поједине берзе),

16. Просечни месечни курсеви: динара, главних

девиза, државних облигација (на пр. ратне

штете и инвестицијског зајма), главних банчиних и | индустријских деоница (поједине берзе),