Народно благостање

Страна 6.

17. Количина конзумираних дуванских производа (Управа државних монопола), И

18. Главни државни приходи и расходи (Мини-

старство финансија).

Из нађеденог списка се види да се скоро сви ти подаци већ прикупљају неозисно од проучавања коњунктура. Све што је потребно за такво проучавање, то је да се ти подаци прикупљају брзо и регуларно сваки месец и да се брзо публицирају односно

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

· Мене o ; 2 ан Број | > |

„шаљу оној институцији која их треба да обрађује.

и исхоришћује за коњунктурни „барометар“. Као таква институција могао би нступити већ организирани код Народне банке информацијски одељак или кака трговачка и обртничка комора. Пстребни за то трошкови су минимални, Из свега тога се види да је проучавање. коњунк57 200 могућно већ и сада у Краљевини

Dr Janko Hacim, direktor Prve Hrvatske Štedionice, Beograd.

Obaveštajni kreditni odseci kod Narodne Banke

|. Iskustvo beogradskih banaka.

Po našem mišljenju obaveštajni kreditni odseci kod Narodne Banke doneli bi bili najviše koristi, da su se osnovali bez mnogo reči i natezanja, a da se u javnosti o njima nije ni govorilo ni pisalo, Međutim se je o predmetu počelo pisati u javnosti ito ne baš uvek sa mnogo objektivnosti i poznavanja stvari, pa je zato potrebno, da se stvar potpuno objasni, da bi javnost imala o njoj pravu sliku.

Kreditno poslovanje posle rata naročito u Beogradu nije laka stvar. Poslovni Beograd rapidno raste, Svaki dan pojavljuju se novi ljudi, razvijaju svoje poslove i šire svoja preduzeća i tako nastaju preko noći velike firme, o kojima se do jučer ništa nije znalo. Uspeh jednih, naročito u doba in.lacije, zavodi druge, da proširuju svoje poslove preko svojih sredstava i zadužuju se na sve strane: kod lileranata, kod banaka, kod svojih poznanika i prijatelja, doma i na strani, Nastaje kriza, stokovi · озваји пергода ; да 51 se roba ipak prodala, prodaje se na veresiju, najprije malim trgovcima, pa onda i samim potrošač ma. Primar jednih primorava druge, da rade isto, i tako se danas sve Više prodaje na veresiju. Trgovcu Je prije trebao kapital samo za robu, sada mu treba i za finansiranje njegovih mušterija: mesto da su prodajom na kredit unovčili svoje stokove i došli do Dara, oni su od prodavanja za gotovo prešli na prodavanje na kredit, koje uz ostale opasnosti traži dalje Kapitale tamo, gde ih ni prije nije bilo dovoljno. Voliki angažmani kod srazmerno vrlo malih sopstvenih sredstava imaju i kod srazmerno malog zastoja u trgovini i malog pada cena katastrofalne posledice.

Pri tome treba pomisliti, da su se u red poštenih trgovaca i industrijalaca uvukli elementi ne najčistijih moralnih kvaliteta, a osim toga je i kod najpoštenijil radi posleratnih prilika i primera moral jako popustio.

Tako vidimo, da privrednici, Koji dolaze u težak položaj, pokušavaju sve moguće smicalice, traže kredite kod lica i zavoda, koji su im bili do sada potpi:no nepoznati, navode kao reference svoje prijatelje, koji daju najbolje in!ormacije, služe se kadkad najrazličnijim trikovima, da dođu do daljih kredita na najrazličnijim mestima. Usprkos svemu dolazi do zadocnjenja u ispunjavanju obaveza, do protesta menica, pa do zabrana i ste-

čajeva. Ти зе najedanput pokazije, da je firma, Која se je smatrala dobrom za 100.000.— dinara, uživala kredit u tom iznosu ne kod jedne, nego kod pet, deset, u jednom slučaju čak osamnaest banaka. A svaka banka živela je u uverenju, da je ona jedini firm:n finansjer.

Ove nezdrave pojave jako su poremetile kreditne prilike u Beogradu. Sveopšta necigurnost, neizvesnost, rezervisanost i nepoverenje je danas karakteristika Kreditnog poslovanja u Beograđu. Рок sjedne Ssircne solidne firme sa realnim garancijama bezuspešno fraže potrebne kredite, njihovi vešti konkurenti, koji ne zaslužuju uopšle nikakav kredit, uživaju isti kod dva, tri, pel i više zavoda. .

Ove su prilike do krajnosti nezdrave, štetne po ugled i kredit Beograda i zemlje. Nije nikako čudo, ako su banke, koje su na ovom pitanju najviše interesirane, a na čelu njima i sama Narodna Banka, počele već davno proučavati mere, kojima bi se ovim prilikama, po mogućnosti, učinio kraj.

Došlo se je do uverenja, da su ove prilike iaVorizirale i same banke. U Beogradu ima skoro Kao u najvećim svetskim novčanim centrima preko 80 većih i manjih novčanih zavoda, stranih i dcmaćih. Svaka banka okružila se je svojim specijalnim kitajskim zidom, preko kojeg nijedna tajna njezinog poslovanja ne :me da zaviri u fvrđavu druge banke. Na ovaj način bilo je moguće, da dužnik, koji duguje već u pet banaka dođe ponosito u šestu tražeći kredit, „pošto — ne dugujući nikome ništa — Želi, da radi samo sa ovom bankom koja je poznata kao najpoštenija i naj olidnija“.

II. Istorijat problema.

Razmišljalo se je, kako dovesti banke u međusobni kontakt, da mogu uspešno braniti svoje kase pred ovakvim komitentima, pogledalo se malo i po ostalim Varošima naše domovine, pa se.našlo već pre četiri godine, da u Ljubljani tamošnji novčami zavodi svakoz meseca šalju filijali Narodne Banke stanje obaveza svojih dužnika i od nje primaju izveštaje o stanju njihovih obaveza kod oslalih ljubljonskih novčanih 27у0са. · Prema primljenim izveštajima ova ustanova funkcionira bezprikorno i na opće zadovoljstvo sviju novčanih zavoda u Ljubljani. Ona je jedan od faktora, kojima treba Zaluvaliti, да зи Кге- _