Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ. ПРЕТПЛАТА:

До краја марта 1929. Дин. 40До краја јуна 1929. Дин. 100.До краја године 1929. — Дин. 240.Поједини број Дан. 7.—

Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40.— или Дин. 449—

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

УРЕДНИШТВО 1 АДРАНАНСТРАЦНЈА Београд, Засина 19.

Међуградски Телефон 35-44. — телефон 13-50.

Цене огласа утврђују се споразумно,

Новац за претплату и огласе по-

лаже се на Чековни Рачун код Пошт•

Штедионице Београд Бр. 50.924. или пошт упутницом

Уредништво прима само написе који нигде нису објављени.

БЕОГРАД, '". ФЕБРУАРА 1929.

ГОДИНА 1.

БРОЈ 3.

Садржај:

ша =,

Д-р В. Бајкић, Наша два највећа проблема од постанка државе, — Д-р В. Ђорђевић, индустријалац, Уложна Банка као оруђе заштите улагача. — Д-РА. Вегнер, хонорарни профгеор универзитета, Наше радништво и његова подела по индустријским гранама, -— Д-р В. Бајкић, Требају ли нам стручњаци са стране за финансијска питања7, — Правни преглед: 1 Судска пракса (Одлука Државног Савета о значају дневног реда за збор акционара), П Једна опасна пракса, — Анализа биланса, Београдска Трговачка Банка. — Догађаји и проблеми из недеље: Država i пјезти Шетап!, — Динара 2.850 дневно! — Gradska Štedionica u Beogradu i one preko Заме. —- Социјална структура нове управе београдске општине, — Državna Hipotekarna Banka i osjeguravajuća društva, — Банкарски куриозум. — Опспајпе розјеФсе koncesionog sistema kod akcionarskih društava. -— Осигурање живота у страној валути Преглед тржишта : робног, девизног иефектног, — Исправка Држ, Хипотекарне Банке.

Д-р Велимпр Бајкић

НАША ДВА НАЈВЕЋА ПРОБЛЕМА ОД ПОСТАНКА ДРЖАВЕ 2. Предратни дугови Краљевине Србије

| Правна страна питања

Имаоци облигација поменутих седам зајмова Краљевине Србије тврде, да оне гласе на злато. То тврђење они заснивају на разним документима: на уговорима између наше државе и банкара, на текстовима на облигацијама и купонским табацима и најзад на проспектима, које су штампале емисионе банке приликом позива на упис појединих зајмова. На основу овога тврде они да постоји формална обавеза наше државе, да главницу и камату поменутих зајмова плаћа у злату.

Ми се нећемо упуштати у испитивање тезе ималацанаших хартија са правне тачке гледишта. Мисмо то већ утинили у једном јавном предавању крајем 1927 године и доказали неодржимост тезе. Наше гледиште и наше аргументе прихватила је наша влада, Као што се види из одговора Хашком Суду. Чује се, да је и поверљива комисија правника стала на исто гледиште, па коме у осталом стоји врло велики број светских правника, па и франпуских.

„Југославија“

телефон бр.: 21 пл 20295.

Оно што се може рећи као резиме те правне дискусије, а без улажења у њу, то је да је гледиште ималаца облигација у најмању руку проблематично. Наша обавеза није ни јасна ни формална, — услед чега имамо ми право и дужност да останемо на своме гледишту.

[| Политичка (дипломатска) страна | питања

Захтеве ималаца наших облигација подржава и француска влада; она је у том правцу учинила небројено корака код наше владе. Познавалац међународног права, које сматра дипломатску интервенцију за заштиту материјалних интереса својих поданика као легалну, није ништа друго могао ни очекивати. Због тога они нису изазвали никакво узбуђење код наше владе. Годинама смо ми мирно примали усмене И писмене представке по овом питању, и акб смо знали, да демаош по оваквим питањима може да узме И озбиљну форму. Француска влада је пре тридесет година прибегла флотној лемопстрапији због потражи

ен а врктите ееожттрурањајуће ду не ======== ннез Михемлова ул.%5. ==

у Београду Основано 1915.

Адреса за телеграме; јЈугоосигурашње ~ Београд.

рони СЕ КОСЕ ОСИГУРЉВЕЊАЕ ПОД јлОРОлЉ ји у ОЈЕФ И ЕУ а,