Народно благостање

Страна 27.

вања једног свог поланика од турске владе. Има наших рођених синова, у служби тих наших противника, који потајно сеју терор међ одговорне факторе, тврдећи, да француска влада може изазвати дипломатски инцидент. Дабоме ла може! Може г. Бршан да интернира г. Д-ра Спалајковића, само ко ће да верује у ту могућност2

» Срества, којима се једна држава служи ради заштите интереса својих поданика у другој држави, зависе од тога, какви су општи односи са том државом. Неће ни једна држава жртвовати ништа од општих интереса ради заштите интереса појединачних.

Папт односи са Франпуском су најердачaju. Фрашпуска рачуна е нама као са самом вгобом. Француска бл пре жртвопала милијавле по штто би направила п најмању тешкоћу патој држави. Она бди пад нама, као пад самом собом. Франпуека је патила:е пама таједно због нашег увутратњег политичког расула. Говерити о могућности провоппрања ппиндепта са страпе Франппуске, злачи вређати је. Фрапцуска је, усред тешке евоје финапеијеке праве, дала пама зајам од 300. .000..000 фрапака за обпову и наоружање. Она је због

тога морала да издрти оштре прскоре од страпе

Америке, према којој пије била регулнеала своје ратпе дугове, позивајући се па евоје тетко фипанснјег о стање.

Ту нам је услугу учинио г. Поенкаре у тренутку, кад је његово министарство, ко зна по који пут, по"зивало пату владу, да регулише ратни дуг. Има десет година, како ми избегавамо то питање. Наше држање у том питању било је тако безобзирно. да је Француска влада имала чак за дужност, да учини јачи притисајспа нас, — у толико пре, што су то државне паре, а држава је била у великој оскулици. То наше држање није ни најмање помутило наше врло добре односе. Као што видимо, наше негативно држање у питању прератних дугова, није садржало никакав ризик по нашу државу.

|||! Положај француске владе према њезиним поданицима

Имаоци наших прератних облигација нису седели скрштених руку. Напротив. они су водили хучну кампању против нас у целој европској штампи; _ Наравно, да су вршили притисак и на француску владу. Из фрапцуских парламентарних докумената се може виде и да је у француској народној скупштини подношено Сездрој питања и интерпелација односно прератних лугопа најразноврснијих држава. Таквих је дугова преко стотине. Из истих се докумената види, да влада није имала никаквих тешкоћа при одговору ва ова питања. Она је јавно обично констатовала, да неуморно ради на тим стварима, а поверљиво одговарала интерпелантима, да је међународни положај

.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Bono

Франпуске после рата такав, да захтева сталну негу и да због тога мора резервисано да интервенише. Пре неколико дана, на пример, поднео је посланик | Делахе поноза интерпелацију због прератних дугова Румуније, Србије, Бразилије и Турске. Министар Финансија, г. Шерон, одговорио је, да влада неуморно подупире захтеве ималаца. И ствар се на томе свршила. .

М Морал и предратни дугови

Од вајкада се сматра држава за највише морално биће — у односима према сопственим грађанима. До уласка Америке у рат важио је у међународним односима принцип националног егоизма. Америка је начинила морал међународним фактором. Према томе не може се прећи преко питања: да ли је право, да људи, који су у своје време дали злато, примају пет пута мање патраг2 Дабогме да није право!

То је одговор у начелу. Он семора да анализира и ректифицира.

8 Наше прератне државне OG anje гласе ва име и преносе се предајом. Ратни и поратни поремећај учинили су, да је највећи део предратних ималаца отуђио своје облигације. Гро наших облигација налази се у рукама оних, који су их платили од тридесет златних франака па на више комад, који гласи на 500 франака. .

Ако би ее све паше предратне облигације прогласиле ва златпе, онда 60 велики број пмалаца зарадио пет до пстнаест пута вредпост, коју је за њу дао. То би било баспословно веправедпо богаћење. Та бп шпекулантека зарада леморалпеала пропзводпе и радпе редове. Валоризирати њихове облигације био би најнеморалнији акт.

На томе гледишту стоје све пивилизоване државе. Тако н.пр. Немачка, једина држава, која је извршила интегралну валоризапмју прератних обареза, код лржавних обвезнипа признала је валоризанију сама предратним сопственипима. За то има ни других примера, на које ћемо се вратити згодном приликом.

++ На томе гледишту стоји и сам г. Поенкаре. Приликом двадесстодневне дискусије о финансиским и в4лутним гштањима. која је вођена у фран: уској пародној скупштини фебруара прошле године, изјавио он, да се законској стабилизацији франка не може приступити све док финансиско стање не буде омогућило обештећење предратних ималаца француских предратних облигација.

Поелератин пмаоци облигација, по једнодушном зптиљењу, пемају права на валоривацију

Али морална А ви према предратним имаодима није апсолутна. У кредитним односима стоје један према другоме поверилац и дужник. ад се. ти односи посматрају са моралне тачке гледишта,

· онда се морају да узму у обзир подједнако оба заинте-

ресована лица. Морала, дужност дужника престаје