Народно благостање

29. фебруар 1929.

ништво подлежи осигурању (дакле, без пољопривредних, рударских и саобраћајних радника). На дан 30. јуна 1926. године целокупно осигурано радништво подељено је било на поједине индустријеке групе на следећи начин:

S | e __ 0 E i Индустријске групе а 5 = а. 5 5 Е 1. Индустрија дрва и кости 70.780 15.70 22.95 2. Индустр. одеће и предуз. за чишћење ... ... .. .. 44231 9.810. 14.532 3. Трговина и слагалишта 41.616 9.23 22.50 4. Метална индустрија . 37.077 520 21.17 5. Храна и пиле ... a e. 37.116. 8.24. 24.92 6. Грађевинарство ... ... -.. 36.804 8.117 28.92 т. Кућна послуга ea 35.405 1.968 16.23 8. Камен и земља ... ... 22.323 495 20.67 9. Текстилна индустрија 20.800 4.62 22.74 10. Новчани заводи и канцел. 20.685 4.59 32.716 11. Саобраћај (без државних железница) | -.. -.. -.. 15.887 359 3108 12. Гостионе, свратишта, кафане _ ___- _ _ 15.493 343. 2425 13. Санит. служба и хигијена 12.805 2.85 20.58 14. Хемијска инд. и централе 10.528 2.34 ~ 29.42 15. Шолиграфија og OBO ODG 6.9 1,53, 30.05 16. Индустрија коже и гуме 5.933. 1.32 26.88 17. Позоришта, слоб. проф. и разно ... ·. 5.100 1.28 „29499 18. Пољопривреда (са мотор.) 5.007 1.11 25.04 19. Папирна индустрија "... 4.506 1.— 28.14 66. 0.15 27.60

20. Рударство и топионице

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 37:

Као што се и могло очекивати на првом месту стоји индустрија дрва. Међутим и метална индустрија за коју се обично сматра, да је код нас врло слабо заступљена, долази већ на четврто место. Па и број текстилних радника није тако незнатан, како би се могло предпоставити. Ванредно је развијена индустрија одеће: кројачки радници долазе на друго место одмах иза индустрије дрва.

Али уједно ова је група и најслабије плаћена. Просечна обезбеђена надница једног кројачког радника исноси само 14.32 динара. Стварна зарада је за 12—20% већа од „обезбеђене“, која се узима као основ за одређивање помоћи и потпора у случају 6олести и несреће. Ипак је ова зарада премала, нарочито, ако се узме у обзир, да на женске долази само 12.043 од укупног броја 44.231. Слабо је плаћена и кућна послуга, али у тој групи од 35.495 лица има само 5.529 мушкараца.

У групе са највећом зарадом долази поред новчаних завода и канцеларија још и саобраћај и полиграфија. Међутим, изгледа, да се бројни податци о висини надница не могу реципирати без озбиљних корекција-те се с тога за сада на њима не задржавамо.

Битно нам јебило утврдити релативну „тежину““ појединих индустријских група и њихов значај за нашу привреду. Средишном уреду за осигурање радника припада заслуга, што је он први објавио прецизне податке, који могу да послуже као основ за процену значаја и важности појединих индустријских

група.

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ нема пикаквих посебних интереса и циљева; његов је једини задатак да елужи благостању народа.

MEC.

Д-р В. Бајкић

ДА ЛИ НАМ ТРЕБАЈУ СТРУЧЊАЦИ СА СТРАНЕ ЗА ФИНАНСИСКА ПИТАЊА

Према последњим вестима из Загреба 2. др. Шврљуга Министар Финансија позвао је г. др. Карла Енглиша префесора Политичке Економије у Брну и бившег чехословачког Министра Финансија, у Београд ради конзултовања. Њих

двоје су стари познаници, 2. др. Енглиш био је члан дирекције некадиње ХрваmcKe Есконтне Банке у Загребу, чији је

председник био г. др. Шврљуга. Г. Енглиш је научник међународног гласа а поред тога врло успели ф инансиски политичар. Пошто је тај позив како изгледа приватна ствар господина Министра то јавност нема интереса за тај акт. Господин Министар има право дати се обавестити од кога хоће. У начелу о таквом се кораку може рећи само добро. 10 је продужење · отворености господина Министра, са којом је он наступио на свој положај. Он јепрви у на-

шој земљи признао да су банкар и министар Фи= нансија два разна позива.

Довођење стручњака са стране стара је пракса

Стручњаци са стране носиоци су напретка. То је старо сазнање. Апсолутистички владаоци из династије Хоенцолерна крали су стручне раднике за манифактуру из суседних земаља. Они су оберучке дочекали најнапредније елементе у Француској, протестанте, који су остали живи после вартоломејске ноћи и тиме поставили темеље немачкој индустрији. Кад је код нас 1881 године ударен први ашов у земљу ради грађења пруге Београд — Ниш, тешко да је било кога у земљи, који је знао гај посао. Исто је тако страни стручњак кренуо прву локомотиву 1886 године и написао први формулар за товарни лист.

Нема данас гране људске делатности, која се може