Народно благостање

Страна 38.

да обавља без извесног знања. To исто важи и за упрањђу организоканом људском заједнином где спала » држава. Сасвим је појамно и природно да су и на овом пољу назаднији народи употребљавали стране стручњаке. [он Ло, оснпивалац Новчаничне Банке у Француској, Енглез је био и примљен је од стране владаоца као стручњак. Довођење стручњака са стране за савезлодавне и организаторске циљеве нарочито је прахтиковано у другој половини 19 века од стране источно-европских, азијских и африканских држава.

Демократија против стручњака

Употреба страних стручњака може се назвати праксом апсолутизма. За демократију може се рећи да потцењује стручњаке у опште. То се најбоље може да посматра приликом образовања владе. Стручни критеријум или не постоји или је последњи. Колико је демократија непријатељ стручности, најлепше нам показује следећи пример:

Од како је пад француског франка био постао централним догађајем у земљи, изменуло се у Франпуској седам влада, све у жељи да се нађе спасилац. Све до шесте владе није се ни помишљало на то, да се конзултирају стручњаци. МИ ако у сред валутне катастрофе француски су парламентарци били врло незадовољни вешћу, да је председник владе формирао познати комитет стручњака.

Релативитет социјалних закона као сметња стручњаку са стране

Не мотке се рећи да су страни стручњаци за питања државне управе били од какве користи; турске персиске и кинеске финансије није могао да поправи ниједан стручњак; неке су од њих после одласка стручmaxa палеу већи хаос, но што је био пре доласка његовог. То има свог оправданог узрока.

Управа народом је двојака. један део се састоји у постављању норми, 2 други у примењивању истих. Прво је законодавна, а друго извршна и судска власт. Сматрало се да је извршење закона лакте од доношења. Тако је некади било. Али данас нема делатности људске, са којом држава не би имала посла. Држава је данас благајник, књиговођа, инжињер, трговац и т. д. Обављање тих послова претпоставља обилна знања. Један део тог знања је технички, т. ј. заснован је на природним законима. То важи на пр. за конструкцију и погон парне машине. За њих важе природни закони, који су свуда исти. У тим се областима могу да употребе стручњаци са стране. Али чим се удаљимо од природних закона, употреба страних стручњака постаје проблематичном. То важи чак и за реорганизацију чисто техничких грана државне

управе. Србија је у очи Балканских Ратова довела

француског стручњака за државно рачуноводство и извела реорганизацију, која је потпуно банкротирала. После рата доведен је из Француске Г. Раве, среција-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Број 7.

листа за организацију монопола. Кад је истекао рок његовом уговору, били су задовољни и он и Управа Државних Монопола.

Ниже ћемо видети узрок тој појави.

Други део државне управе, законодавни, има да ствара правни поредак т. ј. да одређује норме за односе. измеђ појединих грађана и измеђ њих и државе. Правни поредак је предмет многобројних наука, од којих су по неке старе хиљадама година. Законодавац мора да располаже огромним знањем из друштвених наука, из чега би се дао извести закључак, да је законодавац у толико бољи, у колико боље познаје теорију, јер је теорија синтеза искуства. На супрот томе небројени примери показују да су сви покушаји са страним саветодавцима за законодавне циљеве остали безуспешних.

Природни закони су апсолутни, а социјални релаTHBHH-- TT. |. они важе само под тазне одређеним условима. Право наслеђа жене без деце усвојено је једнодушно у теорији, међутим тај би правни институт упропастио налу сеоску задругу. Приход ослобођен пореза износи у Америци 60.000. — динара; тај би минимум егзистенције код нас ослободио обавезе пореске половину грађана. Излази да код законодавног посла поред познавања теорије треба познавати и социјалну средину, менталитет њезин и њезине потребе. Оптимално знање теорије и познавање средине битни су услови законодавства. Други се услов може ислунити само дугогодишњим проучавањем. Где се о томе услову није водио рачун, ту су се рађали рђави закони. Монументалан пример је за то србијански Грађански Законик. |

„Исто то важи и за администрацију. И тамо је утицај средине огроман и неодољив и тамо важи принцип социјалне индивидуалности.

Наши су закони гори од наших стручњака

Наши су послератни закони очајно рђави. Носе на себи знаке неписмености, пуни су „нелогичности контрадикције“, како је ту скоро казано у уводном чланку у „Трговинском Гласнику“. Узрок лежи у банкротству науке код нас. Политика је убила стручност. У томе смо били ултрадемократе. Рутина је узела маха у управи државом на целој линији. Па ипак се не може рећи да у нашој земљи нема никаквих стручњака. Оно што је за нас карактеристично, то је осу-= ство људа са оптималном стручношћу и осуство великог бреја средњих стручњака.

Али су наши стручњаци ипак бољи од наших 3акона. Да дамо за то и доказа!

Наше нови закон о непосредном порезу је испод критике. Он је такав изишао из Народне Скупштине. Међутим Министар Финансија је поднео Народној Скупштини пројект закона, израђен од г. подсекретара

· Летице, коме ни најбољи стручњак на страни не би

могао да учини веће замерке. — Други доказ! Наша царинска тарифа страшна је. Међутим пре него што