Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ.

ПРЕТПЛАТА: До краја марта 1929. Дин. 40.До краја јуна 1929. Дин. 100.До краја године 1929. Дин. 240.Поједини број · Дин. 7.Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40.— или Дин. 440.—

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

ЈВЕДИНШИТВО 1 АДААИСТВАЦИЈА Бевераћ, Васнна 13

ODO Телефон 35-44. — O OI 13-50

Цене огласа утврђују се споразумно. Новац за претплату и' огласе! полаже се на Чековни Рачун код Пршт. Штедионице Београд Бр. 50:924. или пошт. упутницом. ! Уредништво прима само написе који нигде нису објављени. |

Садржај:

1. Др. 8. Бајкић: Критична фаза питања Пре АТНИХ Грубић, Београд: Наш спор око имања „Bee“.

програм г. М. Савчића (свршетак). niča, Zagreb; Baogradski Kreditni Zavod.

ByroBa. — 2. Милан 3. Комунало-политички 4. Анализа Ghhadgad: Prva Hrvatska Štedig— 5. Мидекс Мародног благостања 3а

фебруар. — Правни преглед: Акпионарска друштва с незнатим капиталом не могу се назвати банком и кад раде банкарске послове. — 8, Логађајн и проблеми из недеље: 1. Од Суфида до Гвалина. 2. Годишњи збор акпиовара Народне Банке. 3. Изједначење календара. —- 6. Тржишни прегледи: робно,

девизно и ефектно.

Д-р Вел. Бајкић

пе

Критична фаза питања предратних дугова .

[ Какво је наследство примила данашња Влада |

Предлогом и пристанком на Хашки Суд бачена је свака савесна влада наше земље у тортуру. — ој је одузето време и спокојство за размишљање по питању предратних дугова. Истина, правно нашу земљу не везује споразум са француском владом о хашком изборном суду, пошто споразум није ратифициран, како је то требало бити по Видовданском Уставу. — Исто тако г. Поенкаре сматра, да француска влада није везана уговорима, које су раније владе закључиле са Америком и Енглеском у погледу ратних дугова, јер ови нису ратифицирани од парламента. Али у нашем односу према Француској правни моменат

је од најмањег значаја. — Нас везују моралне везе:

= Не може се наша влада ушанчити према Француској иза правних формалности. — То је први

а оков, који су т. 3. парламентарне владе ставиле на 1'

руке својим наследницима. — Први али ги једини. |

Било је већ АУТО да је последња „лар-

"франка требао да буде повод за акцију,

за преговоре са портерима. — Данашња влада је суспендовала ту комисију, али не треба мислити, да је то била лака ствар. — Француски министар

спољних послова не може према француским поданицима да брани промену држања наше владе, он је приморан да пита шта је с том комисијом, пошто је она већ дипломатски заказана. — Има и трећих окова о којима ће реч бити мало доцније.

КО СЕ КРИЈЕ ИЗА ПОРТЕРА.

У већ поменутом чланку г. Милана Стојадиновића у „Политици“ од 26. фебруара о. г. казао је он да је у другој половици 1915. године почело енергично паваљивање француских портера. на нашу владу. — То појачање и управо то инаугурисање акције објашњава г. Др. Стојадиновић падом француског франка. — Ми се с тим гледиштем не можемо“ да сложимо. — Ако би пад француског онда је

ова требала да буде 'очајно енергична 4 године

ламентарна · влада" _ нанменовала била И комисију | раније. с То се „лепо види на "следећем прегледу ОПШТЕ. ОСИГУРАВАЈУЋЕ. друштво | А Ае „Југославија“ | _ Кнез Миханлова ya. 35 - Веогтраду | _Оштовано 1918:

телефон бр. 21 M 20-93.

А VOĆA

ћрши све послове (осигурања под најповељнијин. условима.

Адреса за телеграме: Југооситурање — Београд.

ПНЕ УНЕ А)