Народно благостање

Страна 82

кретања курса француског франка према злату:

у 1915. г. 95,95 златних фран. за 100 франц. фр. „ 1916. „ 87,88 златних фран. за 100 франц. фр. „ 1917. „ 82,68 златних фран. за 100 франц. фр. | „ 1918. „ 78,15 златних фран. за 100 франц. фр. „ 1919. „ 75,4 златних фран. за 100 франц. фр. „ 1920. „ 41,— златних фран. за 100 франц. ФР. „ 1923. „ 33,18 златних фран. за 100 франц. Фр.

Као што видимо већ је у 1920. г. ималац наше предратне обвезнице примао мање од половине првобитне вредности, а 1923. г. примао је нешто мало више но 1925. — Не лежи дакле ту узрок појачању акције већ у промени личности портера.

Научним истраживањем утврђено је, да: за време инфлације 80% целокупних поседа у хартијама од вредности мења сопственика и то дефинитивно. — Узрок тој промени лежи у утврђеном закону, да инфлација изазива велика померања у подели богатства и да нарочито рентијери систематски сиромаше. — Познато је, да предратни рентијери долазе у ред најсиромашнијих. — Између. 1918. г. и 1925. извршена је читава пертурбација у поседу хартија од вредности француског народа: 80% целокупног поседа — а то су биле милијарде — прешло је у друге руке. — Француски економисти су врло успешно описали тај процес. — Бежање од хартија од вредности за време пада француског франка вршено је не због тога што је портер већ осиромашио већ што се бојао namera пада. — Због тога су падали сви папири, који су гласили на француске франке. — то је важило и за наше државне хартије од вредности.

Даље су тврдили француски економисти, да папире нису куповали рентијери и да папири уопште нису куповани обзиром на ренту, већ су их куповали у главном нови богаташи и шпекуланти, и то људи, који су могли да одвоје већу суму новаца и да је пласирају шпекулативно. Те су папире куповали људи, који су налазили разлога, да очекују или поправак француског франка или његову валоризацију.

Треба знати) да ни питање валоризације папира није било непознато француској публици 1919. г. — У току 1919. и 1920. г. већ су неки дужници са стране, нарочито побеђених држава, валоризирали своје обавезе гласеће на француске франке. — Даље, већ је тада било третирано питање о дужности француске владе, да валоризира своје обавезе. — Следствено ништа није природније од претпоставке, да је већ у 1922. и 1923. години било људи у Француској и иностранству, који су помишљали на то, да ће и наша држава

једнога дана доћи у положај, да валоризира своје.

предратне обвезнице. —- Те су наше обвезнице тада стајале невероватно ниско.

И док је предратни портер бацио наше па-

пире из страха од даљег пада франка, дотле га други купују баш због вере, да ће да зараде на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

“ Број · 6. _

| валути нашега папира. — Појава тих шпекуланата

у већем обиму огледа се врло лепо на курсевима наше 4% ренте од 1895.. године на париској берзи. — "Они су почели да скачу 1923. године и скакали све до 1925. г.

Наравно да би било интересантно знати, ко је накупио те наше папире у већој количини. — О томе су проношени разни гласови и прављене разне комбинације. — Још 1926. г. (25. 1.) донеле су београдске „Новости“ на првом месту допис из Париза у коме се тврди да су Браћа Анри и Жорж Кулон, сопственици париског листа, Аоепсе #0000mique et Нпапејете купила велики сток тих папира. — „Привредни Преглед" 30. октобра 1925. тврди да је у заверу портера против наше државе увучена и кућа Блер.

По себи се разуме да је немогуће доказати ма која од ових тврђења. — Ништа није теже но констатација у чијим су рукама папири, који

"гласе на доносиоца.

__У осталом ма ко да је, Француз или иностранац, њихово је право било, да купују хартије, које се продају на берзи. — Ми истина не сматрамо за нарочити патриотски акт куповање хартија од вредности, али зато се не може апсолутно ништа | да пребаци онима, који су свој новац уложили у те папире. — Исто тако се не може замерити тим новим имаоцима хартија, нарочито шпекулантима, што су организовали притисак свим средствима на нашу владу за валоризацију. — А притисак це дошао 1925. г. кад су шпекуланти купили стокове — Они су и организовали удружење ималаца наших предратних папира.

Било је говора у штампи, да је главни ималац тих наших хартија банкарска група, с којом le Po Др. Богдан Марковић више од годину дана преговарао о зајму од 50.000.000— фунти штерлинга. —- Има врло много људи, који сматрају, да та група никада није ни мислила да нам да ма какав зајам, већ да је хтела да обезбеди валоризацију наших предратних обвезница, па да онда нађе какав повод, да се повуче и да јој је 20. јуна пр. г. зато послужио врло згодно, у толико пре што је свој циљ односно валоризације већ постигла, пошто је наша влада пристала на изборни суд у Хагу.

Та је претпоставка врло вероватна, када се зна, да са Ротшилдом заједно иде и Блер, а да је бивши руски министар финансија Барк, који. је први отворио преговоре с нашим владама, човек Ротшилдове групе. — На томе се поступку банкара“ са гледишта пословнога не може да замери. — У. међународним односима морал није главни кри: териј. — Нико не може тражити од Блера'и Ротшилда, да се одреку шпекулације на којој се могу o

"зарадити, стотине милијуна, за љубав. нашем | на- |

роду. == Видовдански устав био је тачно прописао; ко је имао за дужност да чува интересе нашег