Народно благостање
16 марта 1929.
народа. — У овом случају краљевска влада и министар финансија.
Ми не знамо како је дошло до одлуке наше владе, да предлаже хашки изборни суд. — Тек кад се буду ствари објавиле видеће се и мотиви. — Али има једна ствар, која не стоји тако просто као питање о томе ко је портер тих папира и што је он све предузимао за обезбеђење валоризације. — То је питање, у коликој су мери наши грађани ангажовани у ту ствар. — Да узмемо најпростији случај. — Један обичан грађанин, који нема никакве
службене функције, рецимо адвокат, примио се да |
заступа њихове интересе према нашој влади. У Енглеској и Америци, то се сматра за неморално. Не сме домородац да заступа интересе странаца према сопственој држави. — Код нас изгледа, да
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Благостања".
Страна 83.
морал није тако строг. — Али колико нам је по-
"знато до данас се уопште нико није јавио јавно
као адвокат ималаца наших предратних облигација. Али зато постоје тајни агенти. Постоји група људи, која тајно пледира за њихову тезу. То је већ друга ствар. То је више него неморално и недопуштено. — Али би најстрашније било, ако би наше парничаре у овом питању заступала лица, која имају какву функцију и ма какав утицај на одлуке наше владе. ·
"Лична питања излазе ван обима „Пародног — Због тога ми прелазимо преко имена. Ми на овоме месту имамо за искључиви циљ да покажемо, у какав је тежак положај доведена наша влада и да је она чак блокирана од подму-
клих издајица. (Следује продужење).
Милан Грубић, Београд
Наш спор око имања „Беље"
Тумачење чл. 191 Версајског Уговора о Миру
1
Наша Држава одмах по закључењу уговора о миру, сва непокретна имања, која се налазе у нашој Држави, а која су припадала члановима бивше владајуће Хабсбуршке куће, на основу члана 191. Версајског Уговора о миру огласила је за државну својину и као такву завела у грунтовне књиге.
Надвојвода Фридрих бивши власник имања „Беље" који сада живи у Мађарској, као мађарски поданик, обратио се Међународном Суду у Хагу и тужи нашу Државу за бесправно присвајање његовог имања „Беље" и „Тополовац“.
У свом тужбеном тражењу надвојвода Фри„дрих тврди да се члан 191. Версајског Уговора о Миру односи на имања, која су припадала Хабс'буршкој Династији као моралној заједници, а не на приватна имања, која су припадала појединим члановима Хабсбуршке Куће. Како су имања „Беље" и „Тополовац“, као приватна имања, припадала њему лично, а не Хабсбуршкој Династији, то он на основу члана 250. Тријанонског Уговора, тражи да му се поврате његова имања, као и да му се накнади сва штета због неуживања плодова са ових имања, од дана када су му иста одузета.
Гледиште наше Државе у овом спору јесте да је ово питање дефинитивно решено Версајским Уговором о Миру и да је она била овлашћена на основу чл. 191. Версајског Уговора о Миру, да спорно имање присвоји.
Тако је овај спор дошао пред арбитражни мешовити југословенско-мађарски суд у Хагу.
· Наш национални судија по овом спору 'Г. Др. Драг. Аранђеловић сматрајући да суштина спора лежи у тумачењу једног члана Версајског Уговора о Миру, а како арбитражни Суд у Хагу није надлежан за тумачење једног члана Уговора о Миру, то је он августа месеца прошле године, од(био да учествује као судија у извиђању овог спора. У мотивацији своје оставке г. Аранђеловић је бранио своје гледиште да је за тумачење Уго-
ПО o DJ Oea једино Савет Друштва На- |
„године оспоравали компетенцију.
рода као највиши политички форум за спорове, _ који проистичу из уговора о миру.
Пред сазив Савета Друштва Народа, при крају прошле године, мађарска влада тражила је на основу чл. 239. Тријанонског Уговора о Миру, да Савет, на упражњено место југословенског судије, постави једног. другог. Овај захтев. ма-. ђарске владе стављен је био на дневни ред за садашњу сесију Савета Друштва Народа. На овај захтев мађарске владе наша влада имала је да тражи од Савета, да реши прејудицијално питање о надлежности Хашког Суда, па тек онда да реши · о захтеву мађарске владе. Према последњим вестима из Женеве, по споразуму између нашег и мађарског делегата решење овог питања одложено је за идућу " редовну скупштину Друштва Народа. Тако ,ће се претходно цео спор поново изнети пред Мешовити Суд у Хагу да тај Суд по захтеву нашег судије, претходно реши питање о томе да ли је компетентан. У случају да суд одбије да решава о компетенцији, онда ће се спор изнети пред Савет Друштва Народа. Међутим из тих из вештаја не види се, да ли је постигнут споразум, шта ће бити ако се суд прогласи за надлежног. Поставља се питање да ли ће наша држава пристати да о самом спору мериторно решава мешовити арбитражни суд, када је већ једном оспорила његову компетенцију. Из факта да је пристала да мешовити суд решава питање компетен-. ције, следује да је пристала унапред на његово
решење.
Овим споразумом Влада је дезавујисала_ нашег националног «судију г. Др. Аранђеловића који је овоме суду правилно оспорио надлежност, и показала се недоследном у целом овом спору.
Налазимо. да је наша Држава погрешила, када је уопште пристала да се ово питање понова | дискутује пред једним „судом, коме смо прошле Или гледиште нашег националног судије у августу прошле године није било исправно, или је ДО а др 6Ре наше А дали погрешно.