Народно благостање

_ Страна 86.

времену. решити. Неразумно је да нема надзорне санитетске власти, која би могла натерати. општину, да уклони највеће легло свих зараза из вароши. ,

ОДРЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА У ИСПРАВНОМ СТАЊУ

Једна од највећих грешака Општинске Управе је што се постојећи и ново урађени објекти не одржавају како треба. Сваког дана гледамо, како. се беспомоћно постепено руше и кваре камена калдрма, асфалт, мекадам, ка-. нализациони објекти, возни парк и др.

Ради одржавања тих објеката потребно је образовати колоне и путаре за сваку врсту рада, а пре свега набавити потребан материјал, кога у свако доба мора бити на депе-у и на лицу места. У свакој колони морају бити стручни радници за ту врсту посла. Организација тих колона треба да је таква, и то је оно што је најважније, да се сваког дана зна, шта имају да ураде, а свако вече, шта су урадили. То се може постићи, ако стручно савесно лице буде водило контролу. Само таквим радом општина Be имати све објекте у исправном стању и избећи излишне трошкове. Не буде ли се организација одржавања извела онако како треба и ако се овако без ње са рђавом организацијом продужи даље, онда ће поновна израда објеката општину толико стајати, да се неће наћи нико, који "би ставио довољно финансијских средстава Општини на расположење.

општински дом

Познато је, да у западним државама не само велике, већ и мале вароши имају свој сопствени дом. То је обично __ најлепша и најугледнија зграда у вароши. Код нас је и ту обрнуто. Најгора зграда је општинска! Како је садања зграда општинска једно ругло престонице, неокречена, не очешљана, то је она заиста. верно огледало општинског рада.

Ради угледа саме престонице потребно је израдити што модернију и лепшу, репрезентативну зграду за от

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | ·

| Броје

штински дом. У њој поред просторија општинских треба да су смештене и сале за предавања, концерте и тд.

ЈОШ НЕКЕ ПРЕШНЕ УСТАНОВЕ

Остале општинске установе, које треба подићи или проширити, јесу: :

а) амбуланте ради прегледа и давања прве лекарске помоћи у несрећним случајевима сиромашној класи; њих треба подићи у центрима појединих крајева у Београду.

6) школе за основну наставу у новим крајевима, где их нема, нарочито на периферији. . a

B) паркови, названи плућима једне вароши. Њих треба да је што више и што већих. На жалост ни њима се у Београду не може похвалити. Пре свега, он их има веома мало, а и то мало је и тако запуштено, да о парку не може бити ни речи. Велика је грешка, што у своје време нису празни плацеви задржавани за подизање паркова, — а јеш је већа грешка. што су доцније управе и оно мало плацева, где су могли бити скверови и паркови, уступале подизању разних зграда.

ЗАКУП И КОНЦЕСИЈА

Овом приликом хтео бих, да обележим своје гледиште у погледу давања општинских објеката под закуп или У

концесију страном капиталу. Оно је следеће: Ниједно по"стојеће предузеће општинско као: водовод, трамвај, елек"трично осветљење чишћење вароши и т. д. ни под којим сусловом не треба ником уступити, пошто се добром орга-

низацијом и уређењем сви ти објекти могу са успехом вршити у општинској администрацији, те би била штета ус-' тупити другоме сигурне приходе општинске. Сложио бих се, да се концесија страним капиталима даде за антрпоте, кејове, бетонски мост ради. везе Београда са Земуном, увођење гаса за кујне, ну с тим, да су концесионари дужни у извесном року их подићи ради експлоатисања за извесно одређено време, а одмах после-тог рока уступити их оп-

"штинНи.

АНАЛИЗА

PRVA HRVATSKA ŠTEDIONICA (PRAŠTEDIONA) ZAGREB

Normalna je pojava u savremenim državama, da na čelu novčarstva. stoje nekoliko banaka, koje po volumenu poslova odvajaju od ostalih, ali medju kojima ne postoji tako velika razlika. U Engleskoj su to „pet velikih”, u Nemačkoj „Šest VPJikih”, u Parizu „pet”. Kod nas nije tako. Na čelu našeg поуčarstva nalazi se jedna jedina, banka, iza nje posle dugo nema nikog i tek na velikom odstojanju ispod nalazi se naša: druga banka po veličini.

Praštediona je jedam olos; ona bi bila velika banka i u drugim zemljama. Čisto bi čovek pomislio, kad pogleda njezine bilanse, da nije kod mas nikla ni rasla, već da je zalutala u našu državu. Dve milijarde dinara iznose krediti, koje ona. 'daje našoj narodnoj privredi. Toliko iznose i krediti naše Narodne Banke,

Kad nas to ne bi isuviše daleko odvelo, mi bismo rado uporedili obim poslova, Praštedione s obimom poslova čitave pokrajine, Tu bi se dobio rezultat, da ona raspolaže većim sredstvima, no svi movčani zavodi cele jedne pokrajine,

Praštediona ima jedno preimućstvo nad svima ostalim zavodima: kroz sedamnajest godina slaviće ona stogodišnjicu. Dugo godina ona je bila jedini novčani zavod u Hrvatskoj.

Glavne pozicije bilanse iznosile su krož poslednje tri godine : (u hiljadama dinara) · Aktiva 1926 :'1927 1928 Kasa: i nov. zavodi 97.205 108.216 179.668

tako iznosi 8 milijona, dinara iše nego

БИЛАНСА

еј 164.788 297.311 230.506 Menice 317.581 328,065 274.490 Lombard 67.396 95.579 43.192 Toužnici 1.286.646 1.364.780 1.451.568 Hipoteke 7.471 9.127 94.620 Nekretnine 86.859 100.987 148.181 Pasiva.

Akcijski kapital 75.000 75.000 75.000 Reserve 55.965 57.990 78.661 Ulošci na knjižice 1.196.160 1.329.278 1.382 697 Ulošci u tek. vačunu 176.655 170.538 191.599 Verovnici 494.188 540.198 610,729 Založnice 5.655 7.455 23.066 Dobitak (bez prenosa) 16.018 16.828 16.394 „Ukupna bilanca 2.047.809 9.990,954 9.371.819

Kako vidimo: ukupna bilanca porasla je za, 140 miliona dinara, dok je: u 1997. porast iznosio 185 miliona. Nu. ако uzmemo u obzir da porast u 1927 prema · 1926 treba. u. prvom redu pripisati preuzimanju Ujedinjene goentralne banke za

| Bosnu i Hercegovinu, a da u bilanci 1928 otpada, filijala u PFiumi,

vidimo da je porast bilance ipak bio povoljan. Vlastita sredstva. porasla su u godini 192S Za gekih 20 milijona. Bmisija glavnice nije usledila, jedino su se valorizirale

| neke nekretnine na temelju zakona O valorizaciji iz godine 1996.

Razlika koja је dobivena odobrena je rezervnom fondu, koji i sama uplaćena glavnica,