Народно благостање

16. марта 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 87.

skoro toliko koliko glavnica i rezerve. Posle rata podignuto je

za. filijale nekoliko monumentalnih zgrada a starije su valori-”

zirane. Na, taj način tajne nezerve postale su znatno manje. Bfekti su znatno porasli iako zavod ide za time da se ·reši nekih angažmana. Za razliku od drugih zavoda, na. koncu bilance nalazi se jedva detaljna. specitikacija svih efekata tako · da -se ima. dobar pregled. Uopće je bilanca dosta pregledna. Ne možda onako kako su nemačke bankovne bilance, gde se pod presijom notne banke došlo do savršene jasnoće i preglednosti, а арак bilanca. je mnogo preglednija nego kod mnogih drugih zavoda. i | _Začudno je da su menice opale za 50 milijona. Obzirom na iznos bilance, Praštediona ima mnogo mamje menica песо drugi zavodi, Tako Srpska banka imati će možda. ove godine toliko menica. kao i Praštediona, iako je bilanca ove poslednje oko.4 puta veća, Kad bi postojala mogućnost menice, koje odgovaraju propisima, rediskontirati kod Narodne Bamke, sigurno bi se više pažnje posvetilo eskontu menica, Ovako kod nas menica ima samo toliko značenje što se dade lakše utužiti nego potraživanje po tekućem računu, Račun gubitaka i dobitaka u svojim plavnim stavkama pokazivao je u tri poslijednje · godine ovu sliku (u milionima

dinara):

_ Pozicija, 1926 1927 1928 Aktivni kamati (zajmovi) 381 33.5 27,4 Pilijale i providba 30.8 45.1 45.6 Prihod od kuća 8.4 4.5 4.8 Pasivni kamati (ulošci) 9102 323 30.2 Porezi i prirezi ТАЈ 4.5 5.0 Plate 15.4 16.8 16.5 Upravni troškovi Бе: 5.4 5.4 Otpisane tražbine 1.0 5.0 4,4 Čisti dobitak bez prenosa 16.0 16.8 16,3

| Mora se zamjeriti da se prihodi od providbe kumuliraju sa čistim prihodom filijala tako da fali svaki pregled.

.Beriva i administrativni troškovi više ne rastu. Otpis dubioza u god. 1927. znatno je porastao, dok je prošle godine bio slabiji. Medjutim i preko računa kamata vršili su se otpisi tražbina. prema nekim industrijalnim poduzećima, Поћодак од kuće igra znatnu ulogu što je i naravno obzirom na jaki posjed nekretnina, koje ne samo služe za urede zavoda, nego i za stanovanje te lokale,

Polučeni dobitak kroz sve ove tri godine bio je na istoj

visini, nešto preko 16 milijona. To omogućuje isplatu dividende ·

od 80 dinara po akciji ili 16%. Zavod kako je poznato podržaje oko 50 filijala u svim krajevima države pak je van svake sumnje naš najveći zavod.

Već u bilancama za godinu 1997, moglo se je opaziti da aglomeracija uložaka kod naših vodećih novčanih institucija nije партауЏа опај паргедак, kojeg: smo zabeležili godine 1925 i 1996. Kriza najširih narodnih slojeva. prošle godine, nije mogla, odraziti se na jakom priljevu uložaka. Sa druge strane dogadjaji od 20 juna p. g. i što je iza. toga slijedilo u krajevima u kojima Prva

Hrvatska Štedionica ima етоз зуора poslovanja i od kuda i prima najviše uložaka, tako su djelovali da je bilo nastupilo jedno općenito vadjenje uložaka. Pogotovu kad je pod konac godine postojala i bojazan da se kurs dinara neće: moći održati

i kad je dolar u privatnom prometu već bio dosegao kurs od 70.

dinara, a. nekretnine porasle za 20%, dizanje

pretvaranje u strane. valute i nekretnine bilo maha, Tek posle 6. januara situacija, ulošci ponovno pritiču u znatnim: iznosima.

#]ožaka i njihovo je uzelo većeg

Iz tih razloga očekivali smo da će visina: uložaka kod pojedinih zavoda biti manja nego što je bila koncem godine 1927, dakle ne samo da meće biti porasta nego da će nastupiti i anatno opadanje uložaka, I to ne samo kod akcijskih banaka, nego i kod samoupravnih novčanih ustanova. Nepoverenje koje

NOO АЕ JL OSU se je bitno izmenila i :ovde imamo posla sa једу а 15420 ја

Nekretnine iznašaju koncem 1998, 148 milijona dinara ili ј je vladalo pod konac godine, nije bilo upereno protiv pojedinih

zavoda koliko protiv samog dinara i nhaših općenitih prilika. Nepoverenje u dinar nije moglo nadoknaditi nikakvo povjerenje

u same institucije kojima su se povjerovali ulošci.

Obzirom na. takovu situaciju privredni krugovi. sa. zadovoljstvom su konstatirali da su ulošci Prve hrvatske štedionice na koncu prošle godine tačno odgovarali ulošcima koncem 1927. I to oni na knjižice, dok se kod onih u tekućim računima Opaža čak izvestan napredak. )

Sa zadovoljstvom iz prošlogodišnje bilance konstatiramo, da je i hipotekarni posao uzeo nešto većeg maha. Podjeljene hipoteke poskočile su prošle godine od 9 na 24 milijona, dinaTa. Problem hipotekarnoga kredita ležiu mogućnosti plasiranja hipotekarnih obveznica. Ovih je u prometu bilo koncem 1928 za 23 milijona prema 7.5 koncem 1997, Praštediona počela je izdavati 8%, dakle papir koji po kamatnjaku odgovara prilikama tržišta. Po sprovodjenju valuine reforme svi su izgledi da će hipotekarni posao znatno da oživi, pogotovu što će onda. biti mozuće obligacije plasirati u inozemstvu. U Madjarskoj težište hipotekarnog kredita leži kod privatnih banaka. Sticajem prilika, to bi mogao i kod nas postati slučaj. |

Praštediona ima dve filijale u Srbiji, 83 u Sloveniji, 5—-6 u Vojvodini, 2 u Dalmaciji, 7—8 :u Bosni i preko 20 u Hrvatskoj — Slavoniji. U poslednje vreme uspjelo je Prvoj Hrvatskoj Štedionici da, se uz veoma povoljne uvjete reši nekih industrijskih angažmana, koji prvo za nju nisu predstavljali lukrativni posao, a drugo koji su apsorbirali silna sredstva. Praštedionica malo po malo ide za time, da postane tipična trgovačka. bamka reducirajući na najmanje izravno učestvovanje u industriji.

Obzirom па vanredni renome koji uživa u našoj dfžavi kao i obzirom na činjencu da iedino ona ima tako razgranjenu mrežu filijala, jasno je, da čim se srede naše političke i privredne prilike da će uložni posao koji je i do sada u glavnome kod nje koncentriran, uzeti još veće dimenzije. Sa sredstvima koje dobiva od uložaka, moći će onda Praštediona da našoj privredi, u prvom redu našoj trgovini stavi na raspolaganje znatno veća sredstva nego što je to sada slučaj.

Obzirom na razvitak privrede i političke prilike u drugoj kao i obzirom na. činjenicu da jedino ona ima tako razgranjenu polovini prošle godine, blanca Prva hrvatske štedionice pokazuje daleko bolju sliku nego što je bilo za očekivati, u prvom redu u pogledu uložaka, Kroz prva dva meseca.ove godine, uložni se posao ponovno povoljno razvija i. bilježi znatan plus prema stanju koncem godine,

Svojim dimenzijama. Praštediona, izlazi iz kruga naše domaće predstave O novčanom zavodu, Ona više liči na kakav javno-pravni organizam. Код nje je manje više prekinut lični

'dodir s mušterijama, ona nema ničeg sličnog: s bankom, koja

je tipična, za naše prilike, gde uprava održava lične veze Sa svojim mušterijama, Ona je pojava mase. Ona je stihija. Kod nje volja njezinih upravljača samo je jedan činilac, a drugi imponderabilije, nevidljivi elemenat socijalnog života. Ona је jedan ogroman socijalni sklop. Za upravu takvom bankom nije

' dovoljno biti poslovno na visini, mnogo je važnije biti dobar

socijolog, a specijalno socijami psiholog: i soćialekonomist.

Velika je odgovornost njezinih upravljača, Ima resora ministarskih kod nas, koji su mnogo manje važni za našu narodnu privredu od Praštedione. Ona je Ministarstvo za upravu jednim velikim delom nacionalne uštedjevine.

I država i javnost treba da budu uvek svesni toga, da organizmom, preko očekivanja osnivača i upravljača.» Kod nas se uvek govori o potrebi koncentracije bankarstva radi što bolje kontrole nad narodnom uštedjevinom. Ovde imamo taj slučaj. Jedna i po milijarda narodne štednje stoji pod kontrolom i vlasti ı javnom mnenja !

I to sve čist domaći kapital!