Народно благостање

| |

Страна 150

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 10,

тала јавно-правног порекла спадају капитали својина јавноправних тела, јавних установа и установа опште користи. То су капитали ошштина, манастира, као и сви капитали, којима државна надлештва и јавно-правна тела управљају,

па ма на ком основу било (пупиларни новци, судски депо- ·

зити итд.).

Самостални фондови износили су 31. децембра 1928. године 70 милиона динара; јавни фондови 600 милиона: динара, а капитали јавно-правних установа 350 милиона динара. Јавни фондови показују јак пораст (од 393 милиона динара 1926. г. на 600 милиона 1928. г.). Исто тако нагло расту капитали јавноправних установа (од 183 милиона динара 1926. г. на 283 милиона 1927. г. и 350 милиона динара 1928. год.). |

Други извор капитала лежи у улозима на штедњу, који такође нагло расту: од 188 милиона динара 1926. г. на 973 милиона 1997. г. и 364 милиона динара у 1928 год. Треба са неколико речи истаћи специфични положај JI Б. у погледу улога на штедњу. Банкарство Краљевине Србије било је необично једнострано развијено, оно се такорећи исцрпило у акционарским банкама. Кредитне задруге биле су врло неразвијене, а други облици банкарских подузећа били су непознати. Управа Фондова била «је једини изузетак. То је била једина депозитна банка у земљи јавноправног карактера и који год је у Србији хтео, да улаже своје уштеде сигурније но што је то теоријски код акционарске банке, тај је улагао новац код Управе Фондова. Она је била симбол сигурности. Да ли због тога што је држава гарантовала за њу или због сигурности њезине активе, тешко је рећи. Још пре рата Управа Фондова имала је релативно велики износ улога на штедњу. Пораст тога посла у Југославији, у којој постоје данас најразноврснији облици банкарски, објашњава се падовима банака послед-

њих година, а можда и експозитурама Управе Фондова у крајевима, у којима приватници располажу са много већом уштедом. |

Трећи извор капитала Д. Х. Б. је продаја заложница и комуналних облигација. О овом послу могла би да се напише читава књига. То је један (део финансијске историје

Краљевине Србије и историје српског тржишта капитала. |

Дуго време је Управа Фондова безуспешно покушавала, да пласира своје заложнице у земљи. Сиромаштво капитала

· Краљевине Србије чинило је тај посао немогућим. Тек је

1910. године успело Управи Фондова, да пласира своје заложнице у иностранству. Али је много пре тога уживала

њезина заложница репутацију првокласног папира. Код нас | се обично и данас мисли, да та репутација долази услед .

гарантије, коју држава даје Управи Фондова. Међутим, обрнуто је случај. Заложнице Д. Х. Б. боље се цене на

страни него државне облигације. 1886. г. Краљевина Србија

је добила зајам од „Берлинер Ханделс Гезелшафт"-а зала-

жући заложнице Управе Фондова. После прве емисије ње- | зиних заложница у Паризу 1910. г. може се рећи да је, владао грозничав интерес париског тржишта за папире Д.

Х. Б. После успеле емисије 1910. г. од 30 милиона франака дошла је друга, такође врло успела емисија обвезница (4 12%) 1911. г, а балкански рат је направио мали прекид, али одмах по свршетку рата 1913. г. направљен је трећи уговор такође од 30 милиона франака, који из политичких разлога није могао доћи до реализације.

После светског рата Д. Х. Б. је направила 3 pbaBa” зајма у Швајцарској, док се нису 1927. г. појавили амери-.

кански интересенти. Те је године закључена продаја за-

ложница за 12 милиона долара, а (да је банка имала већи,

износ хипотекарних потраживања зајам би био знатно већи. Курс 7% обвезница Д. Х. Б. у Швајцарској стоји ванредно повољно (око 97%). Чим се француско тржиште капитала буде отворило за стране зајмове Д. Х. Б. моћи

ће продати својих заложница у Француској на милијарде. ·

Ето ту лежи неоцењена корисност Д. Х. Б. за нашу земљу.

комуналних |

"Тај посао показује мањи пораст

Сопствени капитал Д. Х. Б. износи 31 милион динара, који је она формирала из добити (и назива се резервом), а који је сав уложен у непокретности. Истина банка има приличан сток државних хартија од вредности и акција Народне Банке, али се он не види у рачуну изравнања, што је свакако једна погрешка. Банка води те хартије од вредности као својину резервног фонда. Међутим, то није у реду, јер банка не може куповати непокретности из ту-

"Бег новца, а пошто њен капитал износи свега 31 милион

динара, то непокретност иде на терет тога капитала. То не значи да банка не сме да има хартија од вредности, напротив чак је и добро, што је један део улога на штедњу уложен у ту врсту пласмана. Што се тиче активних послова, тежиште пада на хипотекарна потраживања која износе | милијарду 950 милиона динара. Та позиција показује гигантски пораст за последње 3 године (за читаву милијарду). То је природна последица пораста обртног

| капитала. О овом послу Д. Х. Б. могло би врло много да се | пише. Банка је као што рекосмо искључиви фактор гра-

ђевне делатности у Београду, а отварањем филијала у Загребу и Љубљани и преносом тежишта својих послова у последње време, она је на путу, да постане грађевински фактор свију градова у Југославији. Према извештајима које смо добили од дирекције још увек је врло, жустро тражење за хипотекарним кредитом. Врло је вероватно, да би се за ову предстојећу грађевну сезону могла пласирати добра милијарда динара у хипотекарне кредите. ДЕ Х. Б. моментално ке располаже тим капиталом и то је по нашем мишљењу велика несрећа, као што би за многе њезине дужнике велика срећа била, да банка ранијих година после рата није располагала капиталом, којим је располагала. Д. Х. Б. није добро схватила своју функцију у погледу грађевинског развића Београда. О том ће се тек писати. Али свакако су потпуно неосновани прекори, који су у том правцу чињени у нашој јавности. Пребачено јој је, да је помогла подизање периферије и да није до-

· вољно водила рачуна о естетској изградњи Београда. Пре-

кори су неосновани због тога што задатак хипотекарне банке у опште, па ма она била и државна, не иде даље од економског критеријума. Естетски и онај заснован на рационалној изградњи градова функције су грађевинских власти, а не хипотекарне банке. Не може Д. Х. Б. исправљати грешке грађевинске политике надлежних власти. Изградња периферије пре центра, што спада у капиталну грешку приватне иницијативе, дошла је као последица наопаке грађевинске политике града Београда. _

Оно у чему њена политика хипотекарног кредита неће моћи да издржи критику, то је контрола калкулације рентабилитета зграда зиданих кредитом. Не због опасности по банку од губитака, већ због тога што по модерном схватању кредитна политика зајмодавца има да контролише калкулацију дужника. Ми ћемо се другом приликом вратити опширно на то питање.

Друга врста активних послова су зајмови општинама. (од 138 милиона динара 1996. г. на 281 милион динара 19928. г.). Насупрот томе зајмови водним задругама показују.полет (од 18 милиона у 1996. г. на 90 милиона у 1928. г). У току 1927. год. банка је проширила своју делатност и на ломбард и ка крају 1928. године пласирала је у ту врсту посла скоро 90 милиона динара. Много се спорије развијао есконт (од 48 милиона динара 1926. г. на 51 милион динара 1928. г.). И то је врло добро. Из биланса се види, да је Д. Х. 5. у многоструком

односу са Министарством Финансија. Банка потражује од

државе за реорганизацију својих послова (1898. г.), даље потражује 98 милиона динара за камате опроштене свима дужницима за време рата, затим 92 милиона динара за разлику између папирног динара и франка, а за плаћене анунитете њезиних предратних дугова у Француској. 45 милиона динара потражује она по обичном текућем рачуну