Народно благостање
13 А 1979.
Страна, 151
а 34 милиона динара за аванс, који јој је извукла држава
1924 године приликом зајма у Швајцарској. У пасиви појављује се дуг држави 84 милиона динара за ануитете које је држава платила за Управу Фондова за време рата и 160 милиона динара за добит која припада држави. Како смо извештени ове су разне позиције из активе и пасиве искомпензиране тако да је остао један салдо у пасиви.
Државном с Хипотекарном Банком управља управни одбор од 1! лица, од којих 5 бира Народна Скупштина, једног Народна Банка, једног Државни Савет, једног Правни Факулетет а двојицу Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга. Управни је одбор потпуно независан од Краљевске Владе, али је зато стално био под политичким утицајем „виа факти“. Последњих година било је жалба из крајева преко Саве, Дунава и Дрине из кругова банака против Д. Х. Б. Једна се жалба односи на одредбу по ко40] до 1930. г. сви капитали јавно-правних установа морају се пренети у Д. Х. Б. Друга се жалба односи на недовољно давање хипотекарних кредита тим крајевима, а трећа на конкуренцију депозитним банкама услед каматњака од 6% на улоге на штедњу, који је извесно време био већи но онај, који су плаћале тамошње првокласне банке.
„СРБИЈА" ПРВО СРПСКО ДРУШТВО ЗА ОСИГУРАЊЕ, с БЕОГРАД
Прва подузећа за осигурање у Србији била су страна осигуравајућа друштва као: Фонсијер, Асикурациони Ђенерали, Грешен и Анкер. Обим послова био је врло незнатан. Сазнање о корисности осигурања недостајало је, а и аграрни карактер земље постављао је уске границе том послу. Прво домаће подузеће, које је организовало осигуравајући посао била је Београдска Задруга и то не у виду самосталног подузећа, као што је то данас обичај, већ као једно техничком поделом рада одвојено оделење. То је било у доба кад су страна подузећа код нас у земљи и по
_ сили уговора Србије са страним државама, и по међуна-
родном политичком положају имала приличан привилегисан положај. Тежак је то био задатак за Београдску Задругу, и ако је она врло енергично оперисала са патриотизмом. Главни полет осигуравајућег посла дошао је онда, кад је
_ она успела, да увери државу, да треба све своје зграде да
осигура од пожара. То је био добар и јефтин посао. Та је околност била
__решавајућа за оснивање осигуравајућег друштва „Србија“.
Оснивачи су сматрали, да Београдска Задруга нема монопол на државни посао и да влада неће моћи да се брани
· од предлога да исти подели међу домаћа подузећа. У том
се и успело, и томе има да захвали за брзо напредовање друштво „Србија“. У противном она би морала проћи кроз тешке дечје болести. Трошкови аквизиције били су врло велики, тако да би они прогутали брзо целу главницу „Србије“. Али се мора признати, уда је управа „Србије"
"умела врло брзо да развије и приватан посао. Она је од
почетка била на чисто с тиме, да проблем лежи у аквизи-
_терима, јер док је у земљама сатурираним осигуравајућим пословима тешкоћа наћи
нових осигураника, услед тога што је већ највећи део осигуран, дотле је у Србији била прилика за крчевину. Требало је само имати окретне и способне аквизитере, који ће пропагирати идеју осигурања. Ту је мисију „Србија“ конзеквентно провела ангажујући најбољи персонал у земљи, који је био извежбан у послу код других подузећа, а нарочито код Београдске Задруге.
У току свога развића „Србија“ је имала једну тешку домаћу свађу: Две су се групе бориле о већину, и то на
начин „који је могао да компромитује кредит самога дру-
штва, али се та криза сретно свршила победом једне групе.
Прелазећи на проучавање стања друштва „Србије" потребно је да напоменемо, да се анализа биланса једног осигуравајућег друштва битно разликује од анализе би-
· данса једног трговачког, банкарског или индустријског по-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
дузећа, јер та два биланса представљају две разне ствари услед специфичности осигуравајућег посла. Биланса једног индустријског, трговачког подузећа у ствари је фотографски снимак његове имовине и његових активних и пасивних кредитних односа. Свакако да и ту има нечег субјективног. То је процена вредности тих имовинских делова, али се развићем тржишне привреде та метода све више објективизира. Данас су курентније цене чак и некурентних артикала. Код осигуравајућих друштава ипак биланса не може бити никада тако прецизна и конкретна због тога што главне позиције у његовој пасиви имају по природи
"својој променљиви алеаторни карактер нарочито код оси-
гурања живота. Осигуравајуће друштво везује своју имовинску судбину за извесне догађаје у будућности, чије се развиће, ако је нормално може да предвиди по рачуну вероватноће. Али често наступају и абнормалне ситуације. (С том резервом мора да се чита биланса једног осигуравајућег друштва.
Уопште узевши важи као правило, да је једно осигуравајуће друштво у толико солидније у колико је старије. Друштво „Србија“ негује поред двају основних грана осигурања живота и пожара још гране: против провалне крађе, несрећних случајева, лома стакла, осигурање законске дужности јемства и аутокаска. У своме извештају за 1928. г. изјављује управни одбор, да је одклонио разне сугестије за проширење посла на нове гране осигурања, сматрајући да још није дошло време за то.
Коњуктура осигуравајућег посла у 1928. г. није била повољна. То је утисак, који се добија из већине извештаја осигуравајућих друштава, која раде у земљи. Погоршање доходка код широких маса огледа се нарочито у прогресивним растућим сторнима закључених послова и одкуп истих. На супрот тој општој тенденцији „Србија“ показује пораст волумена својих послова на целој линији.
Укупне осигуране суме износиле су:
У 1927. пе 98 милиона, у 1928. г. 32 мил. „ 1927. „ 2.015 милиона, у 1928. , 2.025 мил. „0997. ~ 56 милиона, „, 1928. ,, 96 мил:
Остале гране осигурања играју квантитативно много мању улогу.
На име премија наплаћено је у 1928. год.: дин. 2,000 000 за 110.000 више но у 1927. г.
код живота код пожара код провала
код живота
„ пожара 5,000:000: „ 255.000: „= љ а » » транспо 1 1,600.000:., | 24800: ,, OD O „ пров. крађе , 4000 39000 , и 5 0 „ осталих грана , 309.000. ,„ 154.200. ;, DIO IN
8.986.000. за. 577.000. више но у 1927.
У току 1928. године пријављено је штета 4,2 милиона динара, за 400.000—— мање но у 1927. години. То је нарочито повољан знак, да премије расту, а пријављене штете опадају.
»„ укупно дин. „
Рачун изравнања показује оваково стање активе и пасиве :
Главница 10,000.000.— динара резервни фонд 4,000.000— „ математичка резерва 13,000.000.— 4 резерва за исплату штета 850.000.— 5;
Свега 27,850.000.— динара
Тај је капитал пласиран у три врсте пласмана: хартије од вредности 1,6 милиона динара, у непокретности 8,3 милиона динара, и у текуће рачуне активне 18,6 милиона динара. Што се тиче непокретности ми оматрамо, да оне вреде најмање 15 милиона, и да се у тој ставци крију резерве од скоро 7 милиона динара. Та се цифра добија не само проценом вредности, већ и капитализирањем приноса од непокретности. Исти износе преко 2 милиона динара. Ако се одбије порез од 600.000— динара и капитализира