Народно благостање

Страна 200

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 13

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Иза његовог леденог израза на лицу крило се бесконачно човекољубиво срце. Његова љубав наспрам ближњега стајала је у обрнутој размери према рангу дотичног. Степа није „бреновао“ чинове: брусио је генерале као капларе, али је у толико нежнији био за редова. У МустафаПаши на пример, посматрано је много пута, како Војвода Степа, иначе стално намрштен, развуче лице на осмејак и окрене се од улице, да се не би збунио редов, који иде средином улице — добро загрејан ракијом. Као да је хтео да каже „ти си највећи паћеник у овоме рату; ти можеш да радиш шта хоћени“ Његова брига за редова за време опсаде Једрена позната је свима.

Војвода Степа је био скроман, једноставан у своме животу, умерен у свачему, без икаквог луксуза, увек је излазио на крај са оним што је имао и никад није желео више. Војвода Степа је сматрао живот за синоним рада. Провео је цео век у раду, а радио је само оно, за шта се спремао и шта је разумевао. Остао је војник. Не само да је могао, већ је више пута изазиван, да прими улогу политичког вође нашега народа Могао је много пута бити министром председником, положај о коме је сањало десетине хиљада глава наших интелектуалаца.

Војвода Степа је можда једини у својој генерацији који је буквално и козенквентно био у служби Краља и Отаџбину.

Уредништву листа „Народно Благостање:“ У броју 12. Вашега листа од 27. априла 1929, г. оштампан је чланак: „Глосе уз реформу државне трошарине“ у коме је изнесена једна груба нетачност, која би могла завести произвођаче и трговце са вином, с тога се молите, да изволите у првом наредном броју оштампати следећу исправку:

Нетачна је тврдња писца чланка „Глосе уз реформу државне трошарине“, да се од државне трошарине на извезено вино задржава у државној благајници 609/,, пошто се извознику враћа само 40%/, од државне трошарине на извезено вино, него је чланом 2. закона о изменама и допунама у закону о државвој трошарини, таксама и пристојбама предвиђена помоћ извозницима вина од 40.— динара за сваки извезени хектолитар. Ова се помоћ исплаћује извознику по извршеном извозу. На извезене трошарилске предмете не плаћа се у опште државна трошарина према члану 3. закона о државној трошарини, а ако је трошарима већ исплаћена, па се предмет извезе у иностранство, онда се трошарина у потпуности враћа извознику, а према члану 27. закона о државној трошарини. Према томе није новом реформом закона о државној трошарини заведена никаква извозна царина, него је донесена одредба, која само потпомаже наш извоз вина.

Бр. 43540 Из Генералне Дирекције Пореза у Београду 29. априла 1929. год.

Raniji režimi slabo su vodiji računa o uredjenju naših luka na Primorju. Iznosi koji su seiz 7% investicijonoga zajma imali upolrijebiti za uredjenje pojedinih luka bili su potrošeni ki, druge svrhe. Tek pred 3—4 godine počeli su O luke Sušak, Šibenik, Spl iti Dubrovnik. Na Sušaku je ono što se počelo raditi i dovršeno. U Šibeniku obustavljen jerad и ро1оvini i sada čeka bolja vremena. U Splitu su dovršene zidarske radnje ali nikako da se poslavi kolosjek i podignu skladišta, tako da ni ta luka nije još upoirebljiva. U Dubrovniku su obustavili rad, iako je Trebalo još samo milijon dinara da se dovrši započeti rad, koji bi omogućio da na obalu pristaje 3—4 parobroda više. A dubrovačka luka tako je prenatrpana da parobrodi moraju če-

BOZA EID II TATA EIT O OT RIO OI par ai

Privatna inicijativa u dalта те т lukama

kati po nekoliko dana na red ili odlaze, а da nisu ni izvršili svoju operaciju,

Kod takovih prilika nije preostalo drugo no da zagrize sama privatna inicijativa gdje je io iole moguće. Na Sušaku i u Duvrovniku, obzirom na uski prostor lo je nemoguće. Ali za to u Šibeniku i Splitu. U Šibeniku već je ranije ugljenokop „Monte Ргопипа“ штао svoj pristane a ima ga i Šipad. A sad se sprema jedno poduzeće za izvoz bauxita da uredi vlastito pristanište. 1 što je najglavnije, dok dio Juke kojeg je izgradila država nema nikakovih tehničkih pomagala, ono što su izradila privatnici ima sav moderan uredjaj za utovar i istovar. U Splitu sve tvornice cementa imaju vlastiliio pristanište sa električnim uredjajem za operacije prekrcavanja. A sada se sprema jedno drugo bauxitno poduzeće da izgradi svoje pristanište. Već ga imaju, jedno drvarsko poduzeće i jedno petrolejsko.

A u Splitu, našoj najvažnijoj luci, nema jedne državne dizalice za utovar iistovar, ali za to u privatnom djelu luke ima ih više. Хаг пе bi bilo najzgodnije kad bi se naše glavne luke dale u zakup. Jer onda bi imali i skladišta i dizalica, onda bi zapravo i imali luke. Jer ono što danas imamo, bez ikakovih tehničkih pomagala i bez ikakovih skladišta ni nisu nikakove luke.

„Трговински Гласник“ у једном приказу о кризи у воћарским крајевима, износи као илустрацију те кризе један страшан = се секси Факат: да се у околини АлекА И Прстеника добија. надничар за свега 6 динара. До сада је било познато, да је у шумској индустрији у Босни плаћано 10 до 12 динара дневно шумским радницима — сељацима, алинадница од 6 динара спадало је до сада у царство фантазија. Ако је воћарство упућено на унутрашњу пијацу, како констатује „Трговински Гласник“, онда оваке наднице могу само да појачају ту кризу, јер оне слабе потрошачку снагу унутрашњег тржишта, јер са надницом од 6 динара радник са породнцом не може да купи доста ни сувог хлеба.

Кад је oktobra prošle godine predana prometu uskotračna pruga Beograd — Obrenovac, privrednici Bosne i Dalmacije Do= veseli su se da će sada imati izravan | грој за BI i Dunavom, i da će se izmena dobara vršiti bez pretovarivanja u Bosanskom Brodu. Pored toga ta nova pruga bila je ха 60 kilometara kraća od pruge preko Broda, tako da bi i podvoz bio mnogo jeftiniji. Mnogi su čak išli tako daleko da su držali da je već ostvaren plan Jadranske željeznice, doduše uskotračne, ali ipak izravne veze između Веograda i luka Južne Dalmacije.

Pruga Beograd — Обгепоуас | spoj Beograda sa morem

Iznenađenje je bilo veliko kad je objavljeno. da će se za prvo vreme ma potezu Beograd — Obrenovac vršiti samo pulnički promet a ne i robni. Navodno radi toga, jer da još nije gotov tereleni kolodvor u Beogradu, na kojemu bi vršili utovar i istovar uskotračenih vagona. Prema fome Bosna i Dalmacija niti su mogli svoje produkte izravno šiljati u Beograd niti su preko Beograda mogli primati potrebnt robu.

Rentabilitet jedne pruge zavisi samo o robnom рготеји. Onemogućifi robni promet znači prisiliti prugu da radi sa deficitom. Kao da direkcija za gradnje novih pruga nije znala kada će biti gotova fa nova pruga i na vrijeme se morala pobrinuti· da bude golov i teretni kolodvor, kako bi se mogao vršiti i preVoz robe. Jer pruga Beograd — Obrenovac nije sigurno građena radi osobnog prometa, nego u prvom redu radi robnog,

Pruga Beograd — Obrenovac predana je saobraćaju već 8 mjeseci ali teretni kolodvor još nije gotov i ta pruga još ni danas ne prenosi robne terele,