Народно благостање
18 маја 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 229
a isto tako medjusobno i pojedina važnija središta. Mreža. pruga, udešena, je uz saradnju svih privrednih i zainteresovanih tela i nadleštava. Konstatovamo je da · је služba u olavnome potpuno dovoljna za naše potrebe i za duži niz godina, i ukupan broj morskih milja 2'0dišnje je veći nego pre rata. Ovako turedjen obalsk saobraćaj vrši veliku državnu i nacionalnu funkciju, služi nam na čast i prima opšta priznanja i to najviše od stranih uglednih ličnosti, koje su putovale i drugim . obalama, osim naše. Svu današnju intenzivnu službu, te njezino usavršenje i obnovu flote koja će se izvišiti, mi postizavamo sa godišnjim prinosom od 49.500.000.— dinara, dok Italija, daje za svoju obalnu plovidbu na samom Jadranskom Моги 1. |. najvećim delom pored naše obale, za mnogo manju službu, oko 130 miliona dinara, godišnje. Dok mi prosečno plaćamo svaku morsku milju 38.35 dinara, Italija plaća, Dprosečno 174.70 dinafTa.
lil. Pitanje „Boke“ naposs
Podvrpnuto je još kritici stanje u društvu „Boka” kao i to da je „subvencija” ovome društvu velika.
Društvo „Boka” primilo je do 31. marta, 1998. godine svega. 17,060.988.— dinara i izvršilo ukupno 340.100 morskih milja, što odgovara, poprečno 50 dinara po milji. Područje u kojem radi „,Boka” je veoma siromašno, sa nerazvijenim prometom i sa, znatnim plovidbenim teškoćama. Pruge koje društvo vrši, sve su apsolutno potrebne a sve su mahom najpasivnije Istina, društvo nije u toj službi angažovalo nove parobrode, ali su svi njegovi parobrodi morali uvek odgovarati našim strogim propisima za. pripuštanje Рр]оvidbi. Da su bili upotrebljavani novi, skuplji parobrodi i prinos bi, naravno, bio veći. Poznata, je stva, da je društvo „Boka“ prošlo kroz tešku internu krizu izazvanu dobrim delom nabavkom novog luksuznog parobroda „Prestolonaslednik Petar” (587 b. r. tona). Taj je parobrod bio kod nas registrovan 5. marta, 1997. godine. Koštao je, po knjigama društva, ukupno
6,860.000.— đinara. Radi svojih konstrukcionih mana
i radi posvemašnje nepodesnosti za službu, Којој 61 imao da bude namenjen, parobrod uopšte nije bio uzet u obzir za vršenje redovnog: saobraćaja. Njegovom nabavkom Društvo je došlo u bezizlaznu finansijsku situaciju. Dugovalo je bankama preko pet milijona, dinara, a prihoda momentano nije imalo. Radi toga našlo se takodjer u nemogućnosti da održava u redu ostale parobrode, tako je pomorska, vlast morala od jednom zabraniti plovidbu za 4 društvena parobroda, dok se temeljito ne oprave. Ali Društvo nije ih moglo Oopra,viti, jer nije imalo: mi gotovine ni kredita. Jedini je Spas. bio prodaja, „Prestolonaslednika Petra”. Bio je ponudjen na sve strane sveta. Zgodna prilika je došla u februaru 1928. g. kad je talijanska vlada, poverila saobraćaj na Dodekanezu jednom društvu 58 time, da odma nabavi parobrod i započne službu. Društvo je kupilo parobrod bez dugog pregledavanja, sa, svim njegovim manama i bez svedodžbe o stabilitetu, koju brodogradilište nije nikad dalo. Parobrod je prodat za petnaest hiljada, engleskih funti. Potpisanom nije poznato da. je za isti parobrod odmah posle ove prodaje bilo nudjeno mnogo više, naprotiv, saopšteno mu je od strane nekih članova Upravnog Odbora „Boke”. da su kupci nudjali natrag: parobrod sa, popustom od pola milijona dinara. Ovom prodajom Društvo se rešilo jedne neupotrebliive jedinice, rešilo se velikog dela duga i ophavilo ostale parobrode. Radi
|
ı prugama ima 71.— dinar po milji kao onaj sa ni mal
načina, gospodarenja i u vezi sa nabavikom ovoga раrobroda, ondašnja. Uprava, Društva bila, je smenjena od akcionara i nad jednim delom iste visi još danas kazneni postupak pred Kotarskim Sudom u Kotoru.
| Ipak zaključenju dugoročnog ugovora, sa Društvom „Boka” nije se htelo pristupiti, dok se njegove prilike nisu uredile. Nastojalo se u prvom redu, da se sprovede sjedinjenje sa Jadransko-Skadarskom Plovidbom Srpsko-Arbanske Banke ma, Cetinju, što je izутбепо. Novo prošireno Društvo „Boka” preuzelo је vršenje službe u području Zetske Oblasti. Ono danas sa. 9 parobroda. održava 9 pruga i prevaljuje godišnje najmanje 98.132 morske milie. Pasivitet ove službe ustanovljen je službenim podatcima, koji su se savestno sabirali, pa je na onsnovu svega toga, kao i na, osnovu nalaza naročite komisije, sastavljene od strane Ministarstva, Saobraćaja, Trpgovine i Industrije, VOjske i Mornarice, jedna. šira, Interministerijalna, Komisija, koja je temeljito proučila predlog: dugoročnog ugovora, potvrdila, da Društvu „Boka” treba doznačiti za njegovu službu sumu od 7 milijona dinara, godišnje. Tom sumom po svim konstatovanim podatcima i po stručnom izveštaju posebno ođaslate komisije ne DOkniva se još današnji pasivitet pruga, a ipak društvu je nametnuto pored te službe još da mora u ugovornom roku obnoviti svoj angažovani plovni park za čitavih 50%. obavezno je povisiti prema potrebi sadanji broj morskih milja za novih 6869 morskih milja godišnje i mora saradjivati sa državom na obeležavanju plovnih puteva. na, Skadarskom Jezenru.
Time što Društvo „Boka” prima poprečno 71.35 dinara, po morskoj milji, dok Dubrovačka Parobrodarska, Plovidba prima 61.64 a Jadranska, Plovidba. 31.dinar po morskoj milji, Društvo „Boka” nije fa,vorizovano ] nije učinjena nepravda, ostalim društvima. Kada za, poprečno honorisanje pruga služi kao baza aiktivitet i pasivitet pruga, mora, da, dobije veći prinos onaj čija, je služba pasivnija.
Ovo je jedan opšti princip, koji ne treba diskusije. Italija honoriše svoja parobrodarska, društva, od 15.85 lira, do 74.60 lira, po milji, a mi od 31.— do 71.833 dinara, po milji. Ovakvo honorisanje je pravedno i potrebno. Ne bi bilo opravdano da ima, 31.— dinar po milji onaj koji vrši službu u bokokotorskom zalivu, uz Crnogorsku obalu i na Skadarskom Jezeru, isto kao i onaj koji drži pruge u prometnijim područjima, i, 0bratno, ne bi nikako bilo opravdano da, ovaj na, boljim о rentabilnim. | || | 18 54]
Uredjenje odnosa sa obalskom plovidbom naislo , је ma, jednoplasno. odobravanje. Nismo čuli osnovane kritike. Po neka, zamerka može da, padne samo iz neobaveštenosti. Ako se ћобе да сомом о „ајетата u vezi sa, Društvom „Boka”, to može da se odnosi samo na. ranije raspolaganje ovoga Društva sa, svojom imovinom, koja u tome svome pravu nije nikojim drugim TDropisima, bilo skučeno, osim propisima, trgovačkoS zakona, i društvenih statuta. Sve drugo što bi se odnosilo na državni prinos za, vršenje službe je u svakom pravcu rađeno ispravno i stoji iznad svakog: dohvata pojma „aljera”.
„560 1 Како зе је subvencionisalo” nije nikakova, tajna. Sve je radjeno smišljeno, savesno i oprezno. Interes države bio je konačni cilj svemu, a taj je cilj uvek nalagao i malaže pomaganje naše pomorske aktivnosti i treovačke mornarice. Ja lično, kao mnogo angaŽovan u ovome poslu, primam svaku kritiku i spreman sam na davanje svih mogućih obaveštenja u interesu tačnog i objektivnog informišanja javnosti.