Народно благостање

Страна 228

ijalnih, vojno-obrambenih, političkih i t. d. Pošto ona, nema mogućnosti da vrši sama taj saobraćaj, poverila, Je tu službu pojedinim parobrodanskim preduzećima i zato mora da im nalknadjuje gubitak za službu, koju ona Yrše po njezinom malogu i za njezine svrhe..Naknada toga gubitka nije pomoć, subvencija, nego. je plaća, korespektiv, za službu koju društva daju državi. Ovaj odnos izmedju države i porobrodarskih društava, za koji se odmos obično upotrebljava reč „subvencionisanje”, jest jedna neophodna državna nužda. Kada država ne bi na ovaj način regulisala, svoj pomorski obalski saobraćaj, društva bi po svojem nahodjenju održavala samo one pruge, koje bi: smatrala, za, sebe koristnima, a država bi se opet morala, da brine za prevoz pošte, za administrativne i vojne polrebe svih Dpristaništa, manjih i većih centara i mesta, duž obale i na ostrvima, koja nemaju drugih veza, izmedju sebe ili sa kopnom. Odnosom Moji. postoji izmedju države u društava pitanje je rešeno mnogo praktičniji i ekonomičnije. Istina, medju prugama koje traži država ima aktivnijih i pasivhijih. Ali država uzima, sve пјој potrebite pruge kao jednu celinu i honoriše celokupnu službu svakog pojedinop društva, sumom, koja. — 10 treba naglasiti — ne pokriva ukupni pasivitet cele te službe, Koji je pasivitet temeljito spitan i utvrdjen zvanično, putem lučkih ureda i posebuih komisija, višegodišnjim detaljnim kontrolisanjem svake pojedine pruge i prometa u svakom pojedinom pristaništu. Dakle državni prinos za obalni saobraćaj mije drugo hego nakhada. Ovako je danas, kada je ugovorima, za.ključenim polovinom marta ov. g. utvrdjen odnos izmedju države i društava za duži hiz godina, ovako je bilo ranije, od godine 1999., kada se društvima poveTavala služba od godine u godinu.

Ali baš ono mafije stanje, koje se odredjivalo od godine u godinu i kada se naknada države kretala uvok u pranicama nesigurnih budžetskih mogućnosti, dok se služba morala, sve više Jačati i usavršavati, dovela su sva naša društva obalskog saobraćaja skomno pred propast. Obalma flota se je sve više trošila i nije se obnavljala, te bismo se jednoga dana našli nemoćni kako da održimo naš obalski saobraćaj i da suzbijemo sttanu aktivnost. Zaključeni dugoročni ugovori imaju svoju veliku prednost što su prekinuli tu meodredjehost i neizvesnost. Oni su omogućili koncentraciju saobraćaja i njegovo kvalitativno i kvantitativno usavršavanje. Dugoročni ugovori nisu samo postigli to da danas odnosna parobrodanska društva, mogu održavati sedamdeset parobrodarskih pruga, na Kkojima se godišnje prevaljuje najmanje 1,278.978 morskih milja, nego ti ugovori garantuju da, će se prosečno stari рјоуni park do konca marta 1938. godine obnoviti izgradnjom 24 novih parobroda, odredjene konstrukcije, tipa, i Drzine, sa najmanje 8800 bruto reg. tona. Ovo predstavlja više od jedne trećine celokupne flote angažovane u obalskom saobraćaju. Uzimajući sve ovo u obZzir, dugoročni ugovori za Obalski saobraćaj predstavljaju neosporno veliki uspeh za, ekonomske i političke ciljeve države kao i za napredak maše trgovačke mornarice ove kategorije.

Kada je dokazano da državni prinos za. obalski saobraćaj nije pomoć, subvenoija, neg:o korespektiv za, službu za račun države, nikako se ne može praviti paralela izmedju sume, koju je država do sada platila svakom društvu, ili koji će od sada, plaćati, sa. vrednošću plovnog: parka, koji je angažovan u toj službi. Vrednost plovnog: parka je samo. jedan od elemenata,

koji dolazi u obzir prilikom utvrdjivanja, pasiviteta,

ali visina te vrednosti me može da stavi granicu do koje jedno preduzeće može da radi i zaradjuje. Vredno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| ПБ је JOŠ istaknuti, da se pri računanju pasiviteta nije uzimala u obzir potpuna, vrednost uloženog роупог parka, pa ni njegova bilansna vrednost, nego se išlo. JOŠ ispod toga. - | Il. Obalska i slobodna plovidba ; Onaj, Koji pita zašto se зпђуепсјоти бе ођај saobraćaj, a ne i. slobodna, plovidba, taj ne drži u vidu sve što je napred izloženo. Ne može ie jednako Taspravljati o redovitoj obalskoj plovidbi i o slobodnoj plo-' vidbi. „Sıbvencionisamje” obalske plovidbe u nijednom slučaju nije išlo na štetu slobodne plovidbe. Istina, u obalskoj plovidbi nije se vršila, obnova, ali baš i društva obalske plovidbe mabavljala su brodove za slobodnu plovidbu. Napokon i sam fakat da se tonaža, slobodne plovidbe od 1921 gp. potrostručila bez direktne novčane pomoći od strane države, dokaz je, da to nije za državu prestavljalo tako gorući problem, jer je ta vrsta plovidbe već sama za sebe prosperirala. | Drugo je nešto subvenionisanje redovitih pruga, koje vrše parobrodi maše zastave izmedju naših Dristaništa i stranih zemalja u interesu našeg izvoza i uvoza. To prestavlja subvenčionisanje u pravom smislu reči, jer je to jedna efikasna pomoć, koju država daje društvima, da. održe stanovite linije, koje su u interesu nacionalne privrede, a. bez koje pomoći te se linije, obzirom na, velike teškoće i konkurenciju, ne bi mogle održati, ili ne bi imale onaj pravac i tendenciju, koju im država želi da prida. Ove linije takodjer ртедstavljaju jednu državhu potrebu u prvom redu sa, рт vrednog gledišta, a i sa političkog. Njih treba subvencionisati barem u tolikoj meri da se osigura njihova, stalnost, ali ma žalost država do sada nije mogla da stavi na naspoloženje dovoljna sredstva. Skromno subVencionisanje počelo je sa budžetskom godinom 192627. 1 svi čvrsto verujemo da će se u buduće mnogo više učiniti, ali ne bi bilo umesno i racionalno j osvetilo bi se najprimitivnijem interesu države, kad bi se stubvencionisanje ove plovidbe vršilo na, račun i ma štetu dobro uredjenog obalskog: saobraćaja. Pa napokon i kad društva koja danas vrše obalski saobraćaj budu u OVOJ grani poslovanja obezbedjena i ne budu bila prisiljena, da, okržljave u teranju posla koji im ne daje snage i mogućnost prosperiteta, ona, će moći da se sa, više slobode i uspeha bace u slobodno brodarenje. | Uredjenje obalskog saobraćaja bilo je najhitnije. Subvencinisanje slobodne plovidbe redđovitih pruga

. sa dalekim stranim pristaništima. nije smelo da utiče

na uredjenje redovitog obalskog: saobraćaja, koje je u našim specijalnim geografskim i političkim prilikama najosetljivije. Obalski saobraćaj je sada uredjen i mnogo je bolji nego što je bio pre rata, a. me obratno Како је to spomenuto u jednom od napisa „Narodnog Blagostanja—. Navodi se, da, je pre rata Dalmacija. bila vezana sa Trstom i Rijekom sa. osam brzih pruga. Zaboravlja se, da je rezon ondašnjih brzih pruga iz Trsta i Rijeke za Dalmaciju bio ne foliko potreba Dalmacije, koliko takmičenje Trsta, i Rijeke, odnosno. madjarske i austrijske politike, a, zaboravlja se i to, da je posle rata nastala sasvim nova orijentacija i da je Dalmacija. umesto Trsta i Rijeke dobila nekoliko novih. političkih i privrednih centara prema kojima se udesio i parobrođarski saobraćaj. Ipak mi danas: imamo sa Trstom i Rijekom nedeljno 5 brzih pruga. i 6 putničkoteretnih, Što za sada pokriva svu potrebu, a u progTamu obnove Ноје ро dugoročnim ugovorima predvidjena je gradnja i brzih putničkih parobroda, kojima će se ove brze linije pojačati barem za. sezonsku potrebu. Isto tako povezami su. gustom mrežom pruga.

Svi i malo važniji centri i redom skoro.sva mesta:duž obale medju sobom, i sa centrima kojima. gravitirajju,