Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ. ПРЕТПЛАТА:

· НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

Цене огласа утврђују се споразумно. Новац за претплату и огласе по-

До краја јуна 1929. Дин. 100.— | лаже се на Чековни Рачун код Пошт, До краја године 1929. Me Па ЈОДА) || MII LJ _RRJIJI || Штедионице Београд Бр. 50.924. На три месеца ИН. —

Пети број Дин 7 — или пошт. упутницом.

Уредништво прима само написе који нигде нису објављени.

педгваћ, басила 13,

Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40.— или Дин. 440.—

Међуградски Телефон 35-44. — Телефон 13-50

ЛИТЕРАРНИ NnI TS trima застава гес

МАЈА. 1920.

БЕОГРАД, 25.

Садржај:

1. Херберт Хувер. — 2. Dr V. Bajkić: Naše berze. — 3. Д-р 8. Бајкић: Трговачки падови. — 4. Догађаји и проблеми: зоНдаглоз. поусашћ tržišta. — Ротаријевци и радничко питање у Енглеској. — Криза угља и Друштво Народа. — Од Лос-Анђелоса до Рима. — Град Белгард (а не Београд) шпекулише на Берзи. Финансирање латеранских уговора. — 5. Анализа биланса: Управа Државних Монопола. — Београдска Задруга. — 8. Обавештајна служба. — 7. Књиге. —

8. Недељни преглед тржишта.

От. У. Вајке

ЧМАЗЕВЕНХЕ

Il. Pojam i privredna funkcija berze

Berza je tržište, na kome se obavlja trgovina samo u lačno odredjenim artiklima, od ograničenog broja lica, koja na to imaju prava, na odredjenim mjestima, u odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima, ali u odsustvu robe. Inače pod izrazom „Berza“ razumeju se u nauci i u običnom životu razne stvari: l.) sama institucija, kao „škola“, „banka“. „pošta“,2) lokal, gde se održavaju berzanski sastanci; na primer: idemo na berzu, stanujem preko puta berze i t. d., 3) najzad skup operacija obavljenih na berzi: danas je berza bila mriva, ili danas je berza bila veoma živa.

U širokim masama, koje nemaju dodira sa berzom, nili poznuju njezin mehanizam ni njezinu privrednu funkciju, reč „berza“ izaziva predstavu špekulacije i kocke; berzanske operacije nazivaju se igrom. Berza nigde ne uživa simpatije širokih masa.

Ovakvo shvatanje značaja berze dolazi otuda, što se na njoj obavljaju i poslovi, koji nose sve znake špekulacije, igre, kocke. Ne vodi se računa o onim poslovima, koji nisu ni špekulacija — u najgorem smislu reči — ni kocka, već kupovina i prodaja kao osnovni oblici razmene, a razmena je osnovni stub društvene privrede.

Iz nauke o Društvenoj Privredi znamo, da je iržište jedna. ustanova u službi razmene, da опо отоgućava obavljanje razmene, sa što manje troškova u što većim količinama. Omogućiti što povoljniju razmenu znači olakšati ljudima, pre svega, да ргодади odnosno kupe onoliko, koliko im je potrebno, i drugo, da što bolje prodaju i što jeftinije kupe. 77žišfe Je sliv dobara i ljudi radi obavljanja razmene, ono ušfedjuje ljudima troškove oko pronalasha hupca odhosno prodavca i nošenja dobra namenjenog razmeni, do mesta hupca ili prodavca. Ali što |e najglavnije, ono privodi veliki broj kupaca odnosno prodđavaoca istovremeno, koji stupaju medju sobom u konkurenciju i tim nadmetanjem, utrkivanjem svode se cene ma мати, koja odgovara ponudi ili tražnji. Bez tržišta prodavac, koji mora pošto po to da proda, pređao bi se na milost i nemilost kupca, koga je jedva našao, ali koji nije primoran da kupi,i obrnuto. Tržište je pozornica, ma kojoj se pred očima celoga sveta odigrava razmena; ono je staklena kuća, u kojoj je zatvorena privreda, zasnovana na razmeni; ono je sunce, koje osvetljava sve kutove zemlje, na kojoj se obavlja privreda, ono otkriva tajne namere privrednika,

Time još nisu iscrpljene sve korisne strane tržišta. Tržište je ne samo ustanova za najpovoljnije obavljanje

„Југославија“

Телефон бр. 21 и 20-93.

ОПШТЕ ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО Кнез Миханлова ул. 35.

Врши све послове осигурања под најповољнијим условима.

у Бедграду основано 1913.

Адреса за телеграме: Југоосигтурање — Београд.