Народно благостање

Страна 249

razmene, ono je najglavniji podstrekač privrednog poleta i napretka, ono je izvor bogasiva. Danas ceo svet proizvodi manje ili više, ili isključivo. za tazmenu. Ta proizvodnja predpostavlja mogućnost stalne, neprekidne i najpovoljnije razmene. To pruža tržište. I obrnuto. Na tržištu se pojavljuju ponude i tražnje. Stalna i povoljna fražnja za jednim dobrom pružaju proizvodjaču toga dobra stalnu i povoljnu prodaju. I još više! Stalna i povoljna tražnja za jednim dobrom na tržišlu upućuje ljude na proizvodnju toga dobra, — ako ga dotle nisu proizvodili, odnosno na povećanje proizvodnje, — ako ga nisu dovoljno proizvodili. Ima naučnika koji su {ržište oglasili za centralnog činioca narodne privrede, za centralni narodno-privredni pojav.

Tržište je tvorac inicijative u privrednom Životu, kažiput za uspešan privredan rad, a po vrh toga ono vodi brigu o stalnom, ravnomernom i povolinom podmirenju potrebe pojedinaca, omogućavajući i olakšavajući razmenu.

Sa svim je prirodno, da sve ove gore navedene ekonomske dobre strane tržišta važe i za berzu, koja je u stvari samo jedno tržište. Berza je najsavršenije tržište. Ona ima kao tržiste još jeđan višak dobrih strana nad ostalim oblicima tržišta. Berza se razlikuje od ostalih tržišta ovim svojstvima:

1.) Na berzi se trguje samo u tačno odredjeno i to relativno kratko vreme: na berzanskim sastancima. Ta osobina čini, te se poslovi obavljaju mnogo brže, mnogo se manje gubi vremena trgovanjem na berzino na ostalim tržištima. A kako je danas vreme novac, l.j. kako se vreme stavlja u iroškove, to je roba и toliko jeftinija, u koliko se manje vremena izgubi oko trgovanja njome.

2.) Na berzi se trguje usmeno, a to ima za posleđdicu uštedu u radu i vremenu, pa sledstveno pojeltinjenje robe.

3.) Na berzi se trguje samo na veliko. Ta je osobina bez velikoge privrednog značaja. Ona je samo роsledica druge osobine, o kojoj će docnije biti reči na ime: đa se roba ne donosi na berzu. Trgovina na detalj pretpostavlja normalno robu na licu mesta i neposredno dodir sa pofrošačem.

4.) Propisi o uslovima za učešće u Tirgovini na berzi onemegućavaju pristup nesolidnim i neispravnim licima. Time berza mnogo doprinosi podizanju poslovnog morala; ona je njegov propagator ilo vrlo moćan. Ona je u službi poslovnog: morala.

5.) Beržanski su uzansi vrlo strogi, a berza se stara sama o tačnom izvršenju poslova zaključenim na njoj. I to je jedna mera u službi poslovnog morala. Ona primorava ljude na berzi, da najtačnije i najsavesnije ispuпјааји svoje obaveze. Berza je škola za poslovni moral i zaštitnik protiv neispravnih ljudi. Odredba, da se neispravan član berze isključuje, vrlo je moćna sankcija za poslovni moral.

6.) Ма Бега зе trguje samo zamenljivim dobrima. Ova osobina omogućava obavljanje trgovine ma berzi bez prisustva kupca ili prodavca. Znajući u napred berzanske uzanse po pojedinim artiklima, trgovac zna u napred, đa će dobiti robu, koju je kupio. Uzansi mu io garantuju. Tačno određeni kvalitet svakog artikla razrešava ponudjača odnosno tražioca od ličnog prisustva na berzi, a time berza omogućava trgovinu na najvećim odstojanjima; đovoljno je mekoliko pisama i telegrama, pa da irgovac u Liverpulu kupi za 24. časa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Број 16

koliko hoće robe u Njujorku. Time je postignuta ogromna ušteda u vremenu i troškovima. Ne može se poricati, da se znatan deo trgovine van berze obavlja korespodencijom. Ali ne treba gubiti iz vida,da je kod irgovine na odstojanju vah berze vrlo veliki rizik bilo od netačnog liferovanja, bilo od visoke cene, Dilo da su relativno veliki troškovi oko posredovanja i spor sporazum. _

7.) Na berzi se trguje u odsustvu robe. Ova osobina omogućava zaključenje poslova i опда, Гад је roba na najvećem odstojanju. Sporedno je, оде је гођа, jer ako se zaključi posao, ona će o roku liferovanja biti gde {ireba.

Bez berze roba mora doći u mesto stanovanja posrednika i tek onda otići u mesto stanovanja kupca. Pomoću berze roba pravi samo jedan put: iz mesta proizvodnje u mesta potrošnje. Ušteđa u iroškovima, pa sledstveno i pojeftinjavanje cene očigledni su.

Berza je naučno tržište; ona predpostavlia duboku studiju privrednog života; ona zamenjuje nagadjanje i slučaj znanjem ı faktima. Kao takva ona ima uslove da vrši svoju najvažniju funkciju, da reguliše cene.

Naše berze u 1928. godini.

Pošto je berza kao važnija privredna ustanova kod nas (ако reći posletatna pojava i pošto se posle rata više pisalo poslovno-privredno nego narodnoekonomski, to je i o berzi kao takvoj pisano vrlo malo. Zbog toga smo smatrali za potrebno da u početku našega tretiranja kažemo nekoliko reči uopšte o privrednoj funkciji berze. Docnije ćemo se pozabaviti istorijom i organizacijom naših berza, a danas želimo da bacimo pogled na one pojave naše narodne privrede, koja dolazi do izražaja u operaciji na našim berzama, naravno,

koliko se to može da viđi iz njihovih izveštaja. To ne možemo da urađimo polpuno, pošto još nemamo izveštaje sviju naših berza, već beogradske, zagrebačke i somborske. Ali, kako se prve dve vođeće po obimu poslova daleko odvajaju od ostalih, i kako se Somborska Berza može uzeti za tipičnog predstavnika naših produktnih berza, to možemo njihove podatke korisno iskoristiti.

Beogradska berza je mnogo starija od zagrebačke; ona je osnovana 1896. g. a zagrebačka 1918. g. Predratna istorija beogradske berze je više simptomatična za zemlju ı ljude, za razne utlicae na našu ekonomsku politiku, no što je karakterisrična za naš ekonomski životi. Tek posle rata berze kod nas dobivaju svoju pravu ulogu i tu je svaka od ovih berza imala svoje osobeno razviće; dok se beogradska jedva okuražila da u 1919. g. ponovo otvori svoja vrata i dok je dugo vreme Živolarila, dotle je zagrebačka u početku svoga rada imala silan polet, zahvaljujući inflaciji austro-ugarske krunske novčanice i uticaju inflatornog poleta u Beču i Pešti. Ali čim je prošao taj polet pokazala se kod obeju berza tendencija za nivelisanjem па istoj visini. Poslovi na zagrebačkoj berzi po malo opadaju, a na beogradskoj rapidno rastu. God. 1926. obrt na zagrebačkoj berzi bio je veći no na beogradskoj, skoro za jednu milijardu dinara,a 10928. god. la je razlika svega 150 miliona dinara. Može se reći, dakle, da su se potpuno izjednačili, pošto je ova suma tako reći bez= značajna. | ~ _ _ :