Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 19

Страна 308

ња. Недељу дана је трајало 'ишчуђавање вилице.

Ономад је продата палата „Луксор" која је коштала преко десет милиона, динара за шест милиона. Опет ишчуђавање међ сопственицима палата и „старим београђанима“ !

Зашто иду у бесцење наше палатег питају наши локални патриоти 2

Да им одговоримо, из оновг истог разлога, из кога су дошле до јавне продаје. Зграде за издавање под кирију не' зидају се туђим новцем, већ својим сопственим. Само један мали део уложенога капитала може бити узет на кредит и под условима врло повољним.

Палате дижу капиталисте ради (улагања свог капитала. Међутим Београд је и сувише млад, наш је капитализам и сувише примитиван а лукративне прилике за зараду и сувише су многобројне, да би се могао наћи већи број купаца тих палата.

Ко диже у Беопраду кућу, која може доћи ми (до продаје, тај не сме ићи преко 2 мил. дин. То је просечни износ капитала београдских рентијера.

За. куће преко 4. мил. дин. нема Београд купаца међ рентијерима. Само још може шпекулант да се појави као купац таквих објеката, али он тражи — пабалук.

кроз стегнуте

На иницијативу економског комитета Друштва Народа У Женеви саставио је немачки стручњак P. 0. Тлећћ из Магдебурга ошширан извештај: „Le sucre”. У том извештају анализује се развој светске производње шећера за време последњих година, услови и успеси производње шећера из репе и трске, шећерна конзумпција и дистрибуција и сви остали елементи чији збир сачињава и проузрокује данашњу шећерну кризу. | Због велике актуелности тог питања донашамо из горе поменутог реферата неколико података.

Тако нам показује следећа таблица развој светске производње шећера у последњих 90 година и то за производњу шећера из трске као и из репе:

Светска производња шећера

Год. из репе из трске укупно у 1000 тона у у 1000 тона у% у 000 тона

1910—11 8.585 50.4 8.413 496 17.058 1911—12 6.820 42.9 9.066 51.1 15.886 1912—13 8.965 49.3 9.222 50.7 18.187 1913—14 8.919 47.5 9.869 52.5 18788 1914—15 8.243 44.7 10.225 55.3 18.468 1915—16 6.006 36:2 10.586 63.8 16.592 1916—17 5.812 33.8 11.371 66.2 17.123 1917—18 5.015 28.9 12.366 71.4 17.381 1918—19 3.883 24.6 11.914 75.4 15.797 1919—20 3.259 211 12.236 78.9 15 995 1920—21 4.687 28.2 11.942 71.8 16.629 1921—22 4.904 27.9 12.707 72.1 17.621 1922—23 5.203 28.4 13.121 71.6 18.324 1923—24 5.861 29.1 14.255 70.9 20.116 1924—25 8.094 34.1 15.628 65.9 23122 1925—26 8.268 33.8 16.222 66.2 24.500 1926—27 1151 32.6 16.056 67.4 23.814 1927—28 9.033 35.7 16.302 64.3 25.335 1928—29 9.319 35.0 17.293 65.5 26.612

На први поглед види се да је 1910. год. постојала између производње шећера из трске и репе равнотежа: али производња шећера из репе све до 1927-28. год. постепено опада, док производња из трске прогресивно расте. До 1920. године достиже 79% укупне производње. Апсолутна проишзводња шећера из трске и даље расте, али пошто се повећаbana и производња из репе, то се процентуални однос постепено смањује до 65.5%. У току 1927-28. године промззодња шећера из трске повећала се за 100% према оној од

1910. године док је проивводња шећера из репе у 1927-28. години достигла ону висину, коју је имала у 1910. години.

Разлика ивмеђу производње шећера из трске ишећерне репе показује следеће упоређење:

Принос по Погстотак Принос шећера хектару шећера по хектару Трска 1000. 10. 100. Репа 300 16 48

Према томе је количина шећера добивена по хектару засађеним трском за 100% већа на из продукције репе завађене на једном хектару. Ако узмемо у обзир да је у Европи земља миого скупља но у другим континентима, да су социјални терети и наднице неразмерно веће но у крајевима гајења шећерне трске, онда је разумљиво, да шећер из репе на слободним пијацама неће моћи конкурисати шећеру од трске.

Све европске државе, осим Белгије и Холандије опрадиле су се снажним зидом царинске заштите, иоправдавађјући познатим арпументима: да су у националној шећерној индустрији ангажовани велики капитали, да увоз шећера оптерећује трговински и платежни биланс, да шећерна индустрија запосљује велики број индустријских и пољопривредних радника, и T. JL. H T. JL

Како је распоређена шроизводња шећерне репе, какав принос даје по хектару У појединим земљама и колика је шећерна производња у Европи илустрира нам следећа таблица:

Шећерне репе –Принос ше- Производња

засађене у хек- Берне репе шећера у мет.

тарима 1928-29 по хектару центима Немачка 430.521 265 1,830.000 " Чехословачка 250.475 266 1,050.000 Аустрија 27.836 295 110.000 Мађарска 65.255 225 220.000 Француска 242.370 251 890.000 Белгија 63.217 281 280.000 Холандска 65.503 261 320.000 Данска 41.200 244 170.000 Шведска 42.623 236 160.000 Пољска 220.512 178 740.000 Италија 112.000 225 380.000 Шпанија 75.000 233 238.000 Енглеска 71.200 161 225.000 Русија 759.000 142 1,380.000

Производња шећера из шећерне репе је према мишљењу г. Јасћфа достигла у Европи своју кулминацију, те се примећује, да је у текућој производњи нешто умањено сађење шећерне репе. Никако се несме изгубити из вида, да (се светска хиперпродукција шећера цени у 1929. години на преко 1,5. милиона тона.

Učestvovanje naših pomorskih luka u našoj uvoznoj i izVvOZnoj trgovini biva svake godine sve veće i veće. Od našeg: ukupnog невини о ј77078, розшјеић godina 1510 je u svijet preko naših jadranskih luka:

god. cjelokupni iznos u tomama, Od iOga, preko naših luka ili u %

Naše luke i naša uvoznaizvozna trgovina

1995 4.398.466 1.878.807 31% 1926 4.884.718 1.298.062 26% 1997 4.251.459 1.830.821 31% 1928 4.526.762 1.579.685 34 %

"Kako se vidi, prošle godine preko jedne trećine našeB izvoza odvilo se je preko maših luka. Doduše po vrednosti izvoza jedna trećina ne ide preko naših luka jer morskim putem izvozžimo jeftinije artikli kao drvo, cemenit i tupinu.