Народно благостање

15. јуна 1929. НАРОДНО u buduće vrši preko naših luka, trebalo bi iskreno pozdraviti i svim mogućim olakšicama, još ga i forsinaji.

Međutim sarajevska Trgovačka Komora poduzela je sve mere da se zapriječi da Borski rudnici potrebiti koks povlače via Gruž — bosanske uskotračne pruge, sa moktivacijom da 5е time dovodi u pitanje i onako slabi saobraćaj na bosanskim željeznicama. Dok se 500. vagona koksa opremi od Gruža do Bora, moglo bi se sa istim brojem vagona prenjeti 4 puta Više bosanskog: drveta, dotično ugljena. A kako je pozmato, mnoge bosanske pilane imaju na, skladištu velike količine drva, Којео se ne mogu rešiti iz jednostavnog razloga, što nema dovoljno vagona, koji bi to drvo prenjeli do mora. Ako se sada veći broj vagona upotrebi za prevoz koksa, a ima se prevesti preko 4.000.

vagona, bosanske pilane i bosanski ugljenici dobiti će još ma-

nje vagona nego što dobijaju sada. A sarajevska komora drži da je njena prva dužnost, da štiti privredu svoga teritorija.

Komora. u Sarajevu ima, donekle pravo. A sa druge strane moramo opet nastojati da se import iz inozemstva vrši preko naših luka. Taj sukob jednog i drugog nastojanja dade se Tešiti jedino boljim uređenjem saobraćaja na našim uskotračnim prugama.

Uskotračne pruge, obzirom da 51 опе зада једпа огеаnična celina i da vezuju velike komplekse, vrše jednu nadasve važnu funkciju u našoj privredi. Radi toga trebalo bi im posveiiti veću pažnju nego što je to do sada, bilo. Od Ujedinjenja nije vršena nabavka ni jednog teretnog vagona. To treba čim prije popraviti da se ne događaju anomalije kao što je ova da вата jevska irgovačka komora mora protestirati što će se preko njenog teritorija uputiti veći trmansporti koksa. Bojimo se da, će na jesen saobraćaj preko Broda opet na dulje vremena biti zatvoren Radi toga irebalo bi požuriti izgradnju uskotračnog teretnog kolodvora, u Beogradu, kako bi se pretovarivanje uskotračnih i širokotračnih vagona vršilo na, dva mesta. A naravno trebalo bi pristupiti i nabavci novih vagona i lokomotiva .

Шта је то директор банке читаоци he свакако знати; а под хладњачом се разуме зграда или одаје, у којима се вештачки производи хладноћа, која може ићи чак и неколико степена испод нуле 8, при највећој врућини. Хладњача је драгоцена ствар: она чува од квара животне намирнице и тиме здравље потрошача, а њено економско дејство је у спречавању великих промена цена између сезона. Унутрашњост хладњаче личи на најраскошнију деликатесну радњу. За гурмана хладњача је највеће искушење као што показује следећи истински догађај у једној суседној држави.

На седницама (одбора за одобравање кредита опазило (се, да се директор једне велебанке и сувише залаже за имаоца једне хладњаче. У први мах се мислило, да он то чини из идеолошких разлога, т.ј. у жељи да се форсира једна врло уносна извозна бранша. Али како је његово (наваљивање било све упадније, то се коначно Управни Одбор морао позабавити тим питањем и у том циљу ангажован је један детеклив. На крају прве недеље детектив је поднео извештај, који није имао ничега нарочитог, али је на крају садржавао јеловник г. директора у току целе недеље. По том извештају директор је јео: у понедељак срну, У уторак фазане, у среду зечеве, у четвртак шљуке, у петак младо јагњеће и младо пилеће, у субоку шницлу од дивљега вепра, а у недељу јаребице. Даље инвестигације У томе правцу пружиле су податке на основу којих је г. директор морао бити отпуштен.

U budžetoj godini | 1927-98. | У РАИ РОШ ОВОГ · prihodi Monopola duvana izno- |

sili su 1 milijardu 705, miliona dinara. Rashodi iznosili su а { isto vreme 402 miliona dinara. Po tome, neto prihod kojeg su pušači ostavljali državi Hznosio

БЛАГОСТАЊЕ

је 1 milijardu 303 miliona dinara. Od prodaje cigar-papira dobila je Uprava Monopoia kroz to vreme 147 miliona dinara. Rashodi su bili 16 milijona. Prema tome na monopolu cigar-papira zarađeno je 131 milion dinara. Skupa, na duvanu i cigar-papiru dali su pušači državi jednu milijardu 444 milijona dinara. Prihodi od šibica iznosili su u budžetnoj godini 1927-28 120.9 milijona dinara, a rashodi 9.8 milijona. Po tome netto prihod od žižica iznosio je ravno 120 milijona dinara. Ako predpostavimo da polovinu šibica potroše pušači, a držimo da ta predpostavka nije kriva, izlazi da država i tu od pušača dobije oko 60 milijona dina?na.

Prema tome država dobiva od pušača na duvanu, cigaTpapiru i šibicama oko jedne i pol milijarde dinara godišnje.

Prihodi na, neposrednim porezima iznose samo nešto više.

Dapače ako izlučimo porez na poslovni promet, koji je po svojoj ·

biti više indirekini nego direktni porez, vidimo da država gOdišnje dobiva više od pušača nego od svih direktnih poreza. Pušači su u neku ruku stub naših državnih finansija. I kad bi kod nas nastupio jedan ozbiljan štrajk pušača, ravnoteža budžeta bila, bi dovedena u pitanje.

Prema tome država ima sav interes da forsira, pušenje. A što je glavno taj se porez plaća bez ikakova rogoborenja, sem u slučaju, ako je duvan nešto s'abije kvalitete. Njega dapače plaćaju i stranci kad dolaze u našu zemlju. Neki dapače nastoje da pri povratku odnesu što više našega duvana.

Koliko muke, koliko protesta i koliko upravnog aparata dok se poberu direktni poreza. A koliko žalba da se porezni tereti ne dadu snositi. A kad tamo bez i najmanjeg protesta pušači doprinašaju više nego svi роге7.

Pa da poreznici nisu čudni ljudi. Nije olavno pitanje, Коliko im se izvadi iz džepa, nezo na koji način. I što su primitivnjji lakše podnašaju indirektne poreze. Na caripi, taksama, trošarini i monopolu lakše se doprinese za državnu biagajnu i 1.000. dinara, nego i 100. dinara izravnog poreza, kojeg treba platiti u gotovu — navodno bez ekvivalenta.

Загребачке „Haonocna“ доносе један чланак о нашим линијама на Средоземном моРу, У коме дају извесне сугестије у погледу појачања и организације нашег бродарства на Средоземном мору, каје је до сада трпело јаку и моћну конкуренцију талијанског бродарства, које је уживало државну субвенцију. „Новости“ сматрају, да баш сада, када талијанско бродарство налази у кризи, треба приступити активирању наших линија. У ту сврху предлаже, да се Јадранска пловидба, која је до сада држала заједно са Оцеанијом средовемне линије повуче са тих линија и ограничи само на обалску пловидбу, а Оцеанија да добије државну субвенцију и да појача средоземне линије, и то пругу за Левант, да уведе нову пругу Левант — Цариград — Црно Море — Дунав, да повису број путовања за Мороко и Канарска острва, и на крају, да уведе путнички саобраћај. То су сугестије „Новости“.

Ми о томе мислимо ово: Држава стоји на гледишту да се субвенционира, обална пловидба. Још се нисмо одлучили — хвала богу — на субвенционисање пловидбе ван наших обала. Тако би овим одређеним гледиштем државе, питање субвенционирања нашег бродарства по средоземном мору било принципијелно решено.

Ми би требали да искористимо кризу талијанског бродарства, па да товаримо њихове бродове са нашом робом по јефтинијој тарифи, и да на тај начин вучемо користи од субвенције, коју талијанска влада даје своме бродарству.

Наше бродарство на Срепоземном меру

Хотел Екселзиор продат је пре две године у пола цене коштања. Вест о томе учи-

боре, који за економски живот немају никаквог 'разумева-

Страна 300. |

знила је дубок утисак на MHOге имаоце „палата“ и профе-:-

| i |