Народно благостање
у
Страна 306
resantan je bio onaj deo njegovog referata, koji govori o potrebs nom razgraničenju izmedju privatnih i javnih kreditnih ustanova, prebacujući poslednjima kod nas, da su duboko zagazile u kreditni posao, koji nije njihova domena. Zatim je istakao, s puno prava, predominaninu ulogu Dbankarsiva u industrijalizaciji zemlje i u dovodjenju kapitala sa strane. G. Berković je umeo da degagažira iz mnogostrukih veza izmedju banaka i narodne privrede ono što je za njih u našoj privredi najmarkantnije i da svaku tačku pravilno osvetli. U diskusiji o prvom pitanju učestvovao je generalni direktor g. Antić sa glavnom tezom: da odstranjivanje anormalnog elementa iz bankarstva ne može da garantuje državni sistem koncesija, već da isti treba da predje na banke, koje same medju sobom to umeju da izvedu najbolje.
Drugi referent g. Nikolić, direktor Osig. Društa „Kroacija“, dao je vrlo pregledan ekspoze o principima i podlozi privatnog osigurnnja. Naročito je istakao referent sve veću važnost osiguravajućih drušlava na tržištu kapitala. Zatim sve veće internacionaliziranje posla. Ukazao je na veliku opasnost po narodnu pri-
vredu zbog nemanja dobrog zakona o osiguranju. Zatim je redom! .
istakao SVe Važne {ačke, koje bi zakon imao da reguliše. On bi imao da obezbedi društvu tako zvane dalnje premije; da izradi uzoran ugovor o osiguranju, da obezbedi polreban publicitet kod društva; da se stara o potrebnoj korekciji premija, da reguliše agenfurski položaj i đa se pobrine za statistiku, bez koje se ne može razviti pravilno osiguravajući posao. G. Nikolić je naročito istakao da nov zakon ima da počiva s jedne strane na madgci, a sa druge strane na elici. Naše javno mnenje ne može bili dovoljno zahvalno referentu na ovom poentiranju пашке гепке Као vrhovnog kriterijuma za vođenje osiguravajućeg posla. Te se reči kod nas čuju u poslednje vreme vrlo retko. U toliko veća zasluga g. Nikolića.
Treći referent g. Tikač, gen. direk. iz Ljubljane, dao je jedan majstorski pregled sviju problema iz akcionarskoga prava, koji su kod nas otvoreni i koji treba da se regulišu novim zakonom. Referent je, i ako i sam poslovan čovek, pokazao mnogo liberalizma i smisla za opštu stvar. Njegove postulate može da potpiše i najstroži kritičar akcionarskih društava.
Četvrti referent g. Šićarević, direktor Jadransko-Podunavske Banke, dao je nacrt za podizanje jednoga anirpoa kao moćnog organa izvozne irgovine. Značaj antrpoa i tehnički i finansiski vrlo je veliki. On bi obezbedio poboljšanje kvaliteta lagerovane robe i omogućio bolje finansiranje izvozne trgovine. Tom prilikom је 5: Šićarević ukazao i па krizu, u kojoj se nalazi izvoz naših
poljoprivrednih proizvoda i učinio nekoliko sugestija radi pobolj- ·
šanja današnjeg stanja.
Poznata je zagrebačka gostoljubivost. Ona je našla kulminaciju u bankarskom kongrest. Zagrebčani su uneli u doček gostiju svu svoju jugoslovensku toplinu osećanja i sve svoje slovensko gostoprimstvo. Presednik kongresa g. dr. Pliverić, tajnici uđruženja g. g. dr. Milenko Marković i dr. Žužić i ostali članovi odbora, pored njih i glavni aranžer sastanaka za uzajamno zbliženje, g. Spiro Peručić, uspeli su da učine da gosti za 24 zaborave da su Srbi, Hrvati ili Slovenci, a to mnogo znači!
i На седници Одбора Општи-
из. Оиштинских Новина“ не (београдске одржане 10. | НЕ маја 1929. год. према „Општинским новинама“ пред-
седник г. М. Савчић је рекао: „Неоправдана је бојазан, да се кланица неће подизати. OH штински Суд је само хтео уда извести Одбор, како ствар стоји данас са кланицом. Поново подвлачи, да је цео рад предузет без икаквог плана, да се штале претварају У хладњаче, што оставља ужасан утисак. Нема никакве манипулације стоком. Отара општинска управа радила је тако, вероватно за то, што се веровало, без претходног студирања питања, да се кланица може (направити за 3—4 мили(она динара. Општински Суд поклања пуну пажњу овоме важном питању и истиче, да ће се ово што је почело да
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_Број 19
се ради свршити, да не би пропало, т.ј. радићемо у границама финансијских средстава. Међутим, да кланицу комплетирамао онако како треба, немамо финансиску (могућност. Поново 'наглашује осуство сваког генералног плана за започету израду кланице, и подвлачи да је тражио, чим је дошао на положај председника пројекат и предрачуњ али су му одговорили, да од тога нема ништа. Идући пут ће изнети (дапширније шта је све предвиђено да се ради, колико је израђено и колико још треба израдити, да све буде готово.
На истој седници, поводом гласања о апропријацији и експропријацији, г. Васа Лазаревић је дао једно образложење, зашто се уздржао од гласања, у коме каже, да је у буџету предвиђено 10 милиона динара а сада суд тражи накнадне кредите за исплату експропријације.
Г. Савчић је на то изјавио, да од предвиђених 10,000.000.— динара о којима говори г. Лазаревић има данас свега 175.000 динара, а постоје потписани уговори, који Општини налажу обавезе, којима она мора одговорити, ако неће чекати судску одлуку, да ј04 се предаду ствари и ако су ти уговори претекли од купона којекаквих ледина и
ливада које су за сада Општини сасвим непотребне.
Сада би требало само да се зна од кога су купљене те ледине и ливаде, и зашто су купљене. а и то ће се сазнати! Sezona zmači prvobitno godišnje vreme. Njih ima &#četin u godini i razlikuju se po atmosferskim prilikama, koje u njima, preovlađuju. Sezone se automatski smenjuju po napred utvrđenom redu. Njihov uzrok leži u dvema činjenicama: prvo, da se zemlja. okreće oko sunca i druго, да је kugla, zemljina malo iskrivljena, tako da пјепа, ова, stoja koso. Usled druge činjenice zemlja dolazi u raznc položaje prema suncu i to prouzrokuje promene, koje se nazivaju sezonom. Kad bi zemljina osovina, bila vertikalna, onda bi n. pr. kod nas vladalo večito proleće, a to je ono za čim čovek teži od kako je proteran iz raja, gde vlada večito proleće.
Reč sezona dobila, je vremenom mnogobrojna i raznovrsna Drenosna značenja. Njom se na pr. obeležava sve Ono što traje izvesno vreme na Dpr. sezona balska, banjska, svadbena i t. d. Dalje se njom obeležavaju pojave, Које se sistematski menjaju po izvesnom utvrđenom redu. Za njih se kaže da imaju sezonski karakter. U demokratskim zemljama n. pr. ministarski položaj je sezonski. |
Postoje četiri sezone u godini, ali je čovek sve više vezivaoO igraz sezonu za ona godišnja vremena, koja su prijainija i tako je izraz ,„Ssezona” vremenom dobio značenje prijatnog, dobrog, uglednog, otmenog. 1 Код nas se taj izraz pojavljuje prvi put u tome smislu: U Trifkovićevom komadu ,,Izbiračica” kaže Malčika. n. pr. „Moj muž je sezona u drušhu“
U najnovije vreme prešao je izraz sezona i u bankarstvo, a u vozi sa kreditima. Pod sezonskim kreditom razume se onaj, koji traje samo o jesenjoj sezoni. Ali, kako je čoveku rođeno da pnijatne stvari učini večnima, to su i sezonski krediti redovno već prošireni na sva četiri godišnja vremena. Sezonski krediti imaju svega jednu sezonu u godini odnosno ona traje celu godinu. Sasvim prirodno. Prijatna sivar ne treba nikako da prestane. Za srećnog čoveka sezona je večita. Dem Glucklichen schliagt keine Stunde. ј
Borski vudnik treba za Svoje peći veće kvantite koksa kojeg povlači izg inozemstva. Pred mjesec dana povukao je 500 vagona, ovih dana dobiva 600 vagona, a, u najskorije vreme imao bi primiti još 3.000 vagona. Borski rudnik namjerava da potrebiti koks upućuje u Gruži da ga onda uskotračnom prugom via Sarajevo—Užiće, — Бђајаб — Paraćin dovlači do svoje peći. Taj naum, da se uvoz oksa
Koks za Borski Rudnik i sarajevska Trgovačka Komora