Народно благостање

Стр ана 376.

Норвешкој. Јер док годишњи буџет државних железница износи 24 мил. швед. круна, буџет државног монопола житарица износиће 118 мил. швед. круна.

КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА

— Наша емиграција у априлу 0. г. износила је према податцима Исељеничког Комесаријата у Загребу 1924 лица. Вратило се у том месецу свега 633 лица. Од исељеника највише је отпутовало из Хрватске и Славоније (761), Војводине (645), Далмације (187), Словеније (177), Србије (80), Босне и Херцеговине (66) и Црне Горе (8). 63.8 од сто било је земљорадника. Ако упоредимо број овогодишњих емиграната (6158 до краја априла) са бројем прошлогодишње емиграције онда видимо, да је број исељеника у овој години мањи за 1718 лица или 22 од сто. Број повратника износи до краја априла 1453, док се у истом времену прошле године вратило 1352 лица. Из ових података види се, да број наших исељеника опада, а да се број оних, који се враћају стално повишава.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бро i 23.

ИСПРАВКА.

Случајном омашком следећи текст испао је из Анализе Биланса: »Фабрика обуће »Бостон« а. д., Београд«, из странг 374., други ред оздо:;

Као најмаркантнији спољни знак великог просперитета Бостона могу се означити резерве које износе 32 од сто главнице. Ако се узме, да се нормално повећава резервни фонд са максимумом 1 од сто главнице годишње, онда би резервни фондови Бостона имали изнети максимум 6 од сто од главнице, пошто је друштво старо свега 6 година. Ако би се резерва формирала и даље овим истим темпом, онда би она за 12 година достигла висину главнице. Ако се узме у обзир резерва и права вредност инвестиција и непокретности, онда се може рећи, да је супстанчна вредност акција за 50 од сто већа од номинале, односно да једна акција, која гласи на 1000 динара треба. да вреди 1500 динара. Ако се узме у обзир дивиденда и ако се она капиталише на бази од 8 од сто, онда би курс акција требао да изнесе око 1800 динара.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРНИШТА

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište poslije ultima ponovno je u normalnom razvoju. Poslovna djelatnost nije tako znatna da bi iziskivala veće iznose. Čak i građevna djelatnost, koja je poslijednje dvije godine bila tako intenzivna, nešto je popustila». Novi veći poslovi se ne antriraju i sve čeka kako će ispasti žetva i kako će se poslovi onda razvijati. Jedino pojedine industriiske grane imaju jednu dobru konjunkturu. Kod drugih, pa čak i kod drva opaža se izvjesna stagnacija.

Upis akcija Priv. Agrarne Banke nije još djelovao na novčano tržište. U prvom redu radi toga, što se sada ima da uplati tek 25% nominale. Sve da su zapadni djelovi države, koji financijalno više gravitiraju prema Zagrebu, i upisali čitavih 100 miliiona dinara, sada bi se moralo položiti samo 25 milijona dinara. A to opet nije iznos koji bi se tako jako osećao. Za ostale rate uplate, novčano tržište ne dolazi toliko u Obzir, budući da izgleda da će velika većina tih rata biti lombardirana kod Narodne Banke i Poštanske Štedionice.

Grad Zagreb obratio se je na zagrebačke velebanke radi jednog zajma od 30 milijona dinara. Banke su se izjavile spremnim da taj zajam i podjele ali obzirom na prilike novčanog tržišta, traže jedan kamatnjak koji zajedno sa provizijom prelazi 12%. Izgleda da će grad Zagreb rađe odustati od dovršenia nekih započetih radova nego da pristane na tako teške uvjete. I Zagrebu se osvećuju činjenice da se je upustio u velike investicije bez da je za njihovo izvođenje osjegurao potrebna sredstva. |

·Na deviznom tržištu Narodna Banka još uvijek intervenira. Dnevna intervencija oscilira između 5,5 i 3,5 milijona dinara. U nekim danima zna biti i znatnija privatna ponuda. Nu potražnia je još uvijek tako jaka da je potrebna intervencija Narodne Banke. Nepovoljne klimatske prilike, porsd toga što će loše djelovati na kvalitet pojedinih poljoprivrednih artikala, zakasniti će žetvu za najmanje još tjedan dana. uslijed toga, izvozna sezona počeće nešto kasnije nevo obično. Uslijed toga, moramo očehivati da će intervencija Narodne Banke potrajati sve tamo do avgusta. Ranijih godina cpažalo se je da je inozemstvo već u mjesecu julu nabavljalo dinare potrebne za Wupovanije naše žetve. Ove ovodine o ta: kovim nabavkama dinara nema još ni govora. Da li će fe uabavke uopće izostati i prema tome da li ćemo financiranje izvoza imati isključivo u našim rukama,-ili će uslijediti u samom momentu žetve, moramo loš da vidimo. Zirich je i dalje internacionalno slab, pa kako je dinar usko povezan už

" Švajcarski franak i kod nas je ponovno nastupilo poskuplisnie nekih deviza. To konvenira u prvom redu iZVOZnoj |1govini budući da sada za istu protuvrednost dolara funti, lira i šilinga dobiva više nego ranije. Zar ne bi bilo krajnje vreme da se oslobodimo od uske veze sa Zdrichom?

Tržište dionica. Promet se kreće u ranijim granicama. Dionice Jugaslavenske banke notirale se ovih dana 892 dinara; Međutim u Beču kurs je bio 78 dinara. Na našoj berzi duzo vremena te su dionice notirale nad bečkim paritetom tako da se nije razvio veći promst, budući d4 je zavod preuzimao samo po jedan zaključak svakog berzovnog sastanka. Drugi pak zavodi zadržavali su prodajne naloge samo da se ns poremeti ta situacija. Međutim na sastanku od srijede ponuda koja se je kupila već duže vremena došla je do izražaja i zaključci su pravljeni po 78 do 80 dinara. Time je donekle uspostavljen paritet između zagrebačkog i beogradskog kursa.

Kod drugih novčanih zavoda nema bitnih promjena i Kursevi ostaju na nivou na kojem su bili prošlog tiedna.

Kod Osječke šećerane kurs je porastao na 495 dinara. Kako su na praškoj berzi porasli svi šećerni papiri, to bi i paritet za Osječku šećeranu iznosio oko 440 dinara. Nu kako nema prave potražnje, polučen je kurs od samo 495 dinara. 1 za tai kurs kupci su u glavnome bili iz inozemstva.

Теђоује је po isplati dividende nešto slabije i zaključeno je po 460 dinara. Ovdje opet prevladavajiu ponude iz vana pa su potjerali kurs ispod ranijeg nivoa. Situacija je na tržištu takova da čak niti povišenjie dividende od 30 na 35 dinara nije se odrazilo na porastu kursa. ·

Kod drugih industrijskih papira nema bitnih promjena iako je temeljna situacija daleko povoljnija nego kod bankovnih papira.

Kod državnih papira traje i dalje intervencija Poštanske štedionice. Kurs po kojemu kupuje Poštanska štedionica iznaša nepromjenjeno 407 dinara. Po tome su kursevi zagrebačke berze za 50 para do 1 dinar skuplji nego u Beogradu. Poslijedica je da je promet u Šteti poslijednjih dana veći na zagrebačkoj nego na beogradskoj berzi. Poštanska štedionica preuzimlje dnevno na zagrebačkoj berzi 3 do 4 miliona nominale (11. o. mi. preuzela je 10 miliona Štete). Prodavaoc je u pretežnoj većini jedan jači interesent, ali ima i drugih ponuda. U svakom slučaju na ovdašnjem tržištu prevladava ponuda, dok potražnje zapravo ni nema. Kako Poštanska štedionica preuzimlje uz 407 dinara svu robu koja dolazi na tržište, kurs od 407 dinara ostaje nepromjenjen, | |