Народно благостање
13. јула 1929.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА
На иностраним тржиштима девиза у току ове недеље није било никаквих промена н према томе су и код наг стране девизе без нарочитих флуктуација. Непромењени су остали курсеви девиза Њујорк, Цирих, Праг и Берлин, док су девизе Лондон, Париз, Амстердам, Беч и Пешта вешто мало поскупиле. Милано је мало ослабио. Све ове флуктуације крећу се у врло узаним границама.
Пословање у девизама било је живље но у прошлој недељи и због тога се је обрт у страним девизама повећао за 4 милиона на 41,38 милиона динара. Тражњу је задовољавала Народна Банка. Највише је рађено у девизи Праг (10,49 милиона), Лондон (10,0 милиона), Цирих (8,57 милиона), Њујорк (4,60 милиона), Беч 2,85 милиона) и т. д.
У хартијама од вредности је и у овој недељи слабо рађено. Рента Ратне Штете је због службене интервенције рађена по 406.50 (од 5. до 9. о. м.). На дан 10. ов. месена у Ренти у опште није рађено и због тога је идућег дана службена интервенција престала.11. о. м. нотирала је Рента 404.50 динара. Пошто у Загребу службена интервенција интензивно дејствује, дошло је на дан [, 0. м. у Ренти Ратне Штете до курсног диспаритета на штету Београда. Наш загребачки берзански извештач јавља, да износи интервенција Поштанске Штедионице на тамошњој берзи дневно више милиона, а да је на дан 11. 0. м. износила читавих 10 милиона динара. Према томе изгледа да. је службена интервенција пренела своје дејствовање искључиво на загребачку берзу, а тиме се потпомажу хосисте, који су искоришћавајући интервенције, почели да ликвидирају своје ангажмане. Интервенције имале су као последицу, да су се београдски берзански кругови на Ратној Штети десинтересирали, што се најбоље види из обрта ове недеље. У терминима је рађено у износу од 1.228 милиона а у промпт роби 797 хиљада, дакле укупно само нешто преко 2 милиона динара.
7 од сто Инвестиџциони Зајам имао је у току седмице врло чврсту тенденцију. Захваљујући службеној интервенцији, курс се попео од 85,50 на 86,50 (11. о. м.) а обрт је износио 234 хиљада динара. Исто тако показују 4 од сто Агтрарне обвезнице повећан курс и то од 50— Ha 51.50 динара код обрта од 200 хиљада динара. Разлог поскупљења лежи и овде у дејству службгне интервенције.
У акцијама Народне Банке у овој недељи рађено је једино на дан !!. о. м. код курса од 7750.—. Обрт је износио 78 хиљада динара.
У акцијама приватних предузећа интересовање је у овој недељи било веома слабо. |
РОБНО ТРЖИШТЕ
На међународном тржишту житарских производа преовлађују у пшеници и у овој недељи хосистички моменти. Цене, које су се у току прошле недеље постепено повећавале, почетком ове недеље веома су живо напредовале, а пред крај недељг опет су се у неколико умириле. Чикашке цене за пшеницу, које су 25. прошлог месеца нотирале 110 центи за бушел, попеле су се до 6. овог месеца на 128 центи, али су опет мало попустиле и стабилизовале се на 119 и четвртину центи на дан !1. овог месеца. Узроци којима се објашњава овај последњи пораст цена леже у извештајима о неповољним атмосферским приликама. Тако јављају из Америке, да сталне кише и олује веома отежавају жетву, која је започела почетком овог месеца. Други врло важан хосистички фактор је американски службени извгштај, према којем ће принос летње жетве много подбацити и бити мањи но што се процењивало. Ови извештаји морају се пратити с извесним неповерењем, јер се овакве вести лансирају поготово сваке године за време жетве, да би се тиме упливисало на убрзану прођу и постигле по-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 377.
вољније цене. Познато је, да је последњих дана веома повећана тражња, нарочито за промпт робу, а то из разлога што поједини велики европски увозници настоје, да попуне своје стокове пре него што ступе на снагу нове, повишене увозне царине појединих европских држава.
Све важније европске житарске берзе прихватиле су американски хос, изузев Будимпеште, која у својим нотацијама у овој недељи још не показује одређеног правца. Цене су нешто поскупиле, али због последњег извештаја мађарске владе, према којем ће принос пшенице бити за 9 милиона мет. ц. већи но што се то у ранијим извештајима предвиђало, цене опет су попустиле.
Код нас је у појединим пределима жетва отпочела. Према постојећим званичним и приватним извештајима код нас је стање пшенице нешто слабије од прошлогодишњег. Стање кукурузне биљке веома је повољно, а нарочито повољно упливале су кише последњих дана.
Стара пшеница је због американске хосе почетком ове недеље имала веома чврсту тенденцију, али су пред крај ове недеље цене због смањеног интересовања попустиле за 5—7 динара од 100 кгр. Тражња, нарочито инострана, је за нашу робу прилично велика и много боља вего прошле године. Стара роба плаћа се на бази од 215до 220— а нова роба нешто је јефтинија и нотира 207 и једна половина до 210—.
Кукуруз је на американском тржишту имао — у вези са шшеницом — веома чврсту тенденцију, док је код нас
осетљиво пао. Код нас се плаћа у овој недељи 205—215 ·
динара од 100 кгр. што значи, да му се је цена већ изравнала са ценом наше пшенице. Стара роба слабо се тра-
жи, док је за нову робу интересовање веома живо и то:
нарочито за извоз.
Код брашна трговина је у овој недељи оживела. Прво због повећаних цена шпенице, али још и због тога, јер се држи, да ни нова роба не може бити јефтинија од старе. У прођи се ситуација променила. Црно брашно, чије су залихе веома велике, тешко налази великих купаца, док је међутим код беле робг тражња веома велика, али су главне залихе великих млинова потпуно распродате.
На европским тржиштима јаја осећа се и даље жива тражња — због слабих довоза — што има за последицу, да су цене и даље веома чврсте. У Берлину се плаћа за нашу робу, према квалитету, неоцарињено, 10 до 1 пфенига по комаду. Код нас цене варирају. У Хрватској плаћа се 115 до 120 динара, у Словенији 115 до 125, а у српским крајевима 100 до 115 диара за 100 комада. Упоређено .са прошлом годином цене су сада скупље за 15 до 25 динара
на 100 комада. Али се у информисаним круговима сматра,
да се овако високе цене неће моћи одржати. Стање хмеља је у војвођанским и сремским крајеви-
ма повољно и боље но што је било у којој од послерат-
них година. Нарочито добар уплив имале. су последње. кише, и ако не наступи сувише нагло преокрет атмосферских прилика, то се може рачунати са рекордном бербом и то у квантитативном и квалитативном погледу. Стари хмељ — доброг квалитета — продаје се код нас по 400 динара а у Немачкој по 40 марака за 100 кгр. Нова роба почела се продавати у препродаји по 2300 динара за изабрани квалитет а за врло добру робу плаћа се између 1700—1900 динара за 100 кгр. За средње и слабије врсте нема интересовања. Код шећера се на међународном тржишту даље одр-
жава хоса. Цене а нарочито У Америци стално се пењу,
тако да су на њујоршкој берзи већ прекорачиле 2 цента (пре три недеље још је Њујорк нотирао 1,60 центи). Разлог оваквог пораста лежи у томе, што су на бриселској конференцији успели преговори о уклањању конкурен-
ције између шећера из шећерне репе и шећера из шећер- ·
не трске.