Народно благостање

13. јула 1929.

ВОЈ. В. ЂОРЂЕВИЋ, Београд

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 365.

НАЈНОВИЈИ ПРОЈЕНТ ЗАНОНА О ЗАДРУГАМА

1. Појам задруге и задружни идеал

Главни Задружни Савез на својој последњој скупштини усвојио је пројекат задружног закона и упутио га је са своје стране Министру Пољопривреде. Данас се задругарство управља по одредбама разних законодавстава чији број није ништа мањи од десет. Добро би било, кад би овај последњи пројекат био последњи, па макар и у поправљеној редакцији, да не би преживео _судбу пројеката Др. Краља, Милоша Штиблера, Гајблера-Јаблатића, Владе Андрића, и претпоследњег пројекта Главног Задружног Савеза од 1928. год.

Последњи пројекат је бољи од свих претходних: ослања се на све раније законске пројекте и на најновије законодавство о задругарству на страни. Па ипак није без мана.

Закон се дели на девет одељака. Опште одредбе дефинишу појам задруге, одређују послове које могу задруге да обављају, јемство и уделе; други одељак сачињавају правила о оснивању задруге; трећи регулише правни одношај између задругара и задруге и задруге и трећих лица; четврти садржи прописе органа односно задружника. Престанак задруге и одредбе о томе чини пети одељак. Казнене одредбе су у шестом; а одредбе о задружним савезима у седмом. Повластице чине осми одељак. Завршни одељак садржи прелазна наређења.

Пројект се у основи ослања на немачки закон, који је служио као образац закону о згмљорадничким и занатским задругама од 1898. године. Он дефинише задругу као друштво, којг има неопредељени број чланова са задатком да на начелу са: мопомоћђи увапређује заједничко пословање, приреду својих чланова; да пословни вишак или у опште не дели члановима, или да га дели сразмерно промгту чланова са задругом. Овде је победило гледиште Словенаца, да закон о задругама носи наслов »Закон о привредним задругама«, и да задруга има чисто привредни тип, и ако је гледиште представника Српског Савеза у Београду да задруга може да делује и у циљу духовног и здравственог благостања својих чланова, онако исто, као и материјалног. У ствари духовно благостање може да буде обухваћено и горњом дефиницијом поднетог пројекта, али му дефиниција не даје начелни значај.

Три су гледишта данас на задружни покрет: капиталистичко, које задругу схвата као један 0облик друштва у оквиру капиталистичког схватања организације друштва, с тим, да оно има да послужи постојећем капиталистичком поретку допуњујући га, а не мењајући га. Социјалистичко схватање усваја задружни облик као помоћни орган, који има да створи средства за стварање социјалистичког друштва. По њему задругарство није циљ, већ средство. Треће схватање, кооперативне школе, гледа у задругарству један облик организације који је у стању да мирним, еволуционим, путем спречи стварање социјалистичке државе, а претвори капиталистичку државу у задружну државу. По њему задругарство не може да служи ни појединим капиталистичким групама, ни партијама, ни верским покретима, ни националним схватањима,

. \

оно је шире од свих, садржи у себи све и ствара нов облик државе, која иде ка остварењу светскога мира и стварању савеза задружних држава.

Горњом дефиницијом задруге у пројекту закона није усвојен овај идеал, већ се остаје на терену, на коме смо данас.

Н. Новине у пројекту

Пројектом је предвиђено, да задруге могу да обављају све послове (куповине, продаје или производње). Новина овога закона је, да је предвиђено и осигурање живота, што није ни ранијим законима спречено, али је сада јасно истакнуто, те не може доћи до двосмисленог тумачења, како је то до сада било.

Задругу могу основати 8 лица, не само земљорадника или занатлија, већ грађана, у опште који пуноправно располажу својом имовином. Овим се даје могућност и свима осталим занимањима да учествују у задругарству, што ће вероватно имати великога економскога значаја. Вероватно је да ће ова одредба створити нове задружне организације, поглавито у варошима, типа Шулце-Деличевог, и да ће један велики део штедионичких улога ићи ка овим задругама, пошто пракса живота показује, да штедиша радије улаже у оне заводе, које може да контролише и у чијем раду може да учествује. Задруге начелно послују са задругарима, али има послова које могу да обављају и са незадругарима, као н. пр. примање улога на штедњу, јамства незадругара, набављање робе и од незадругара и т. д. то јест да обављају и са незадругарима оне послове, који су неопходни за добар развитак ове економске установе. i

У закону је изостављено, какав одношај треба да буде између броја задругара и најамне радне снаге код задруге, као што је данас у пракси, да једна занатска задруга од десет чланова има десет пута толики број најамних радника, које неће да прими за задругаре. — |

Ш. Једно важно начелно питање

Остале одредбе регулишу одношаје, који су уобичајени код задруга. У једном питању Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга у Београду издвојио је мишљење и није могао да се сложи са осталима и ако је изгледало да би задружни закон био прихваћен одмах, ако би једнодушно био примљен од свих савеза. На име, пројект закона предвиђа, да задругар има права на један глас, али се правилима може одредити да један задругар може да има и више гласова. Ова одредба је прихваћена на тражење словеначких задруга, код којих је тако данас и које имају скоро 600 милиона динара штедних улога. Начелно, сви су усвојили, да је задруга удружење личности, а не капитала, да према томе основно начело задругарства: »један човек — један глас«, треба да буде приме-

"њено, да га они код свих задруга које се сада

оснивају, прихваћају, али законским текстом хтели су да имају потпуно одрешене руке у овоме. Нису хтели да прихвате ни гледиште, да се прелазним