Народно благостање

Страна 390.

Parobrodarsko društvo »Boka« imalo je 11 parobroda sa ukupnom bruto tonažom od 1.673 tona. Samo parobrod »Мојуофпа« ima 596 tona. Prema tome, prodajom toga parobroda društvo »Boka« izgubilo je preko trećine svoje tonaže, jer sada ima ioš samo 1.077 tona. Parobrod »Vojvodina« bio je relativno nov, jer je sagrađen tek ·godine 19922. Međutim ostalih 10 parobroda društva »Boke« sagrađeni su svi prije rata. Parobrod »Kolubara« čak godine 1875. Kako је poznato, kod parobroda amortizacija je veoma brza. Nakon 10 godina paobrod ne vrijedi ni polovinu od cijene koštanja. Prema tome od plovnoe parka društva »Boka«, parobrod »Vojvodina« vrijedio je naiviše, ne samo što je bio najveći, nego što je bio i najnoviji. Ne bi mnogo pogriješili ako bi ustvrdili, da je više vrijedio »Vojvodina« sa svojih 596 toma nego ostalih 10 parobroda sa svojih 1.077 tona. Tako je lako moguće da je društvo »Boka« prodalo polovinu vrijednosti svog plovnog parka. Međutim društvo »Boka« uživa godišnju subvenciju od 7 miliona dinara. Preostali parobrodi, obzironi na svoju staru konstrukciju, sigurno ne vrijede toliko koliko iznosi godišnja subvencija. A troškovi eksploataciie čitavog plovnog parka ne mogu iznositi onoliko- koliko iznosi subvencija. Prema tome sve ono što se ubere na prevozu ршnika i robe, moralo bi ostati kao čista dobit.

Objašnjenje g. Nikole Zubera, predstavnika »Boke«.

»Svoj porobrod »Vojvodinu« prodalo је Вгодагзко А. D. »Boka« prošloga mieseca jednom španjolskom društvu za osam hiljada i četiri stotine engleskih funti.

Uprava se odlučila da proda pomenuti parobrod zato, što parobrod »Vojvodina« nije odgovarao potrebama društva, suviše je velik za kratku društvenu obalnu plovidbu, a suviše malen za sredozemsku i uopšte slobodnu plovidbu kao teretni brod. Za društvenu vanjsku- plovidbu, ugovorom koji je druЧуо sklopilo sa Ministarstvom Saobraćaja predviđen. je parobrod od 250 tona sa dvanaest milja brzine na sat. Parobrod »Vojvodina« plovi normalno 8 do 9 milja na sat, zbog čega ga je Ministarstvo Saobraćaja i izbrisalo iz liste društvenog plovnog parka i dalo dozvolu za prodaju. Parobrod »Vojijvodina« i ako je sagrađen 1922. god., on je istrošen brod, jer je sagrađen od vrlo lošeg materijala; društvo je svake godine moralo trošiti na njegove opravke od sto do dvesta hiliada dinara.

Prodajna cena koju je društvo postiglo vrlo je povoljпа, јег је parobrod prošle godine od strane redovne stručne komisije procenjen sa dva miliona dinara.

Još ove godine društvo je namerno na strani poručiti izgradnju jednog parobroda od 950 tona sa 12 milja brzine, koji će odgovarati društvenim potrebama, a po svojoj opremi odgovaraće savremenoj tehnici.«

=

Ministarstvo Saobraćaja nas izveštava, da »Мојуошпа« nije ni uzimana u kombinaciju prilikom određivanja subvencile društvu »Boka«, jer je za plovidbu, koju ono ima da obavlia, suviše velik. Zbog toga je dalo odobrenje za prodaju. Time se društvo oslobodilo jednog balasta, i pobolišalo svoj likviditet. Po ugovoru o subvenciji društvo »Boka« duХпо je da nabavi četiri nova broda, jedan mali za Skadarsko Jezero i tri veća za liniju Kotor—Ulcinj.

Prema tome pitanje subvencije nema nikakve veze sa parobrodom »Мојуоапа«.

ШКОДОВКА, ЉУБЉАНА _ Телефон 5-78,

УПОЗОРАВАЈУ СЕ Г.Г. ПРЕТПЛАТНИЦИ ДА ИЗНОСИ ДИН. 140— _ | | II

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

TEHE OH: 20:36 n 2737 VP OMJ све Oj и шаље на захтев своје стручне инжињере.

Број 24.

Bauxit-Trust a. d.„, nominalno Zurich a faktično Pešta, jedan od najjačih bauxitnih poduzeća Evrope, ozbilino se sprema da se u znatnoj mjeri angažira i u” našoj produkciji bauxita. Time će i naša industrija bauxita dobiti još više na svom značenju.

Bauxit-Trust, Zirich zapravo je jedna Holding-Kompanija pojedinih bauxitnih poduzeća koja imaju svoj djelokrug u Mađarskoj, Rumuniji i Italiji. Pored toga ono održava neke veze sa jakim prerađivačima bauxita, u prvom redu sa jakim »Vereinigten Aluminiumwerke A. G.« takozvanim »Lautawerke« u Hamburgu.

U našoj državi, Bauxit-Trust ima neke ležaje bauxita u Lici. Do sada se ti ležaji nisu mogli rentabilno exploatisafi, budući da su sadržavali preveliki procenat izvjesnih kiselina. Nu modernoj tehnici uspjelo je da odstrani i te poteškoće, tako da se danas i takovi bauxiti dadu preraditi.

Pored toga, Bauxit-Trust uzeo je u zakup na Više godina rudnik bauxita u Kalunu kod Drniša (Dalmacija), koji pripada »Aluminij« rudarskom industrijskom d. d. u Splitu. Godine 1997. produkcija je iznosila oko 8 hiljada tona. Prošle godine radilo se je na reorganizaciji, a ove se je godine pristupilo intenzivnijoj eksploataciji. Izvoz se vrši preko Splita i u junu otpremljen je jedan velik parobrod bauxita u Sjevernu Ameriku. >

Da bi svoi angažman u Jupodaviji što bolje koncen- · trisao, pristupio je Bauxit-Trust ovih dana osnivaniu iednog posebnog akcionarskog društva. NM zagrebačkim »Narodnim Novinama« čitamo o protokolaciji novog društva »Kontinen= talno Bauxitno rudokopno i industriisko d. d.« sa sjedištem u Zagrebu. Dionička je glavnica 4 miliona dinara, za sada uplaćeno 2 miliona. U ravnatelistvu, pored generalnog direktora Bauxit-Trusta sjedi od naših državljana direktor jedne zagrebačke velike banke i po jedan advokat iz Zagreba, Beograda i Splita. Mora da je porođai novoga društva išao VeOma teško, kad su bile potrebne tri babice. Na ovo novo druŠtvo, kani Bauxit-Trust prenijeti sve svoje koncesije u našoi državi.

Buaxit-Trust, Zurich--Pešta u Jugoslaviji

Tako dobijamo ioš jedno jače poduzeće za а bauksita. Kako Bauxit-Trust шта dioničku glavnicu od 11 miliona švajcarskih franaka, a pored toga raspolaže i sa znatnim kreditima, novo društvo imaće takovo finansijsko zaleđe, koje će mu olakšati eksploataciju. ·

Mi smo i ranije izvozili znatne kvantitete bauxita u Siedinjene Države Sjeverne Amerike. Nu nesolidnošću nekih naših poduzeća, to smo tržište izgubili. Obzirom na uske veze koje Bauxit-Trust ima i sa amerikanskim tržištem, očekuje se da ćemo ponovno tamo izvoziti velike količine. Pored toga, Bauxit-Trust ima višegodišnji ugovor Za nabavku bauxita i sa Lautawerke u Hamburgu. Obzirom na zgodnu i ijeftinu. morsku vezu, izgleda da će se dobar dio potrebe Lautawerke pokrivati našim bauxitom.”

Za kasnije vrijeme nije isključeno da »Kontinentalno Bauxitno rudokopno i industrijsko d. d.« pristupi, kao što mu to predviđaju i pravila, prerađivanju bauxita i kod nas samih. Time bi naša privreda dobila jedno poduzeće velikih di- · | шеплаја. a |

| | a | ЗАГРЕБ: АНА T. ћ, i пређе Шкоднни. фабрика у {me РАЧКОГА БР. 2. ТЕЛЕГР.: Заступниттво Београд, Кин. Михж, Венаж 13-14 ЛОК се

Телегра Шкода Београд. ТЕЛЕФОН 44–97

ОБНОВЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА II 1 ПОДУГОЂЕ. КОЈА