Народно благостање
А
" сле рата унапредили.
90. јула 1999.
АНАЛИЗА
БЕОЧИНСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА А. Д. У БЕОЧИНУ
Индустрија цемента спада у тешке индустри-
је, која прерађује материјал, који се добија из
земље, Она има у томе сличност са рударском индустријом, јер се она може развити с успехом само тамо, где се налази потребна сировина, тако звани лапорац (Мегге!). Има доста предузећа це-
"ментне индустрије, која не прерађују лапорац, већ
праве цемент из кречњака и иловаче, пошто је
лапорац у ствари смеса креча и иловаче у размеру. 70:30. Често се једна од тих двеју сировина носи
одстојањем од много десетина километара.
Техника је успела да прави синтетичну сировину цемента, али се овде као и у многим другим синтетичним производима „добара, није могло да достигне она савршеност, која се налази у природи. Идеална сировина за производњу цемента је лапорац, у који је природа сама комбинирала једнообразво кроз целу масу креч и иловачу у односу, који је потребан за производњу цемента. Лежишта таквог лапорца су врло ретка, често су се показале варијације у композицији једног истог слоја. Због тога се у техници сматра натур-портланд цемент т.ј. цемент, који се производи од лапорца без икакве контроле односа између иловаче и креча, за непоуздан и због тога је он од многих држава уопште искључен од јавних радова. :
Пре рата су важиле Немачка и Белгија као метрополе индустрије цемента. Обе су извозиле мор ским путем на све стране; обе су се одликовале производњом вештачког портланд цемента на бази стро ге контроле и често мешањем кречњака и иловаче. После рата изгледа да је Југославија на путу да буде прва међу свима државама, које производе цемент. То је дошло као последица формирања наше државе. Југославија има три сфере цементне индустрије: далматинску, словеначку и дунавску. Пре рата је цементна индустрија У Штајерској и она у Словеначкој била врло напредна и јако развијена. Исто тако је јако напредовала индустрија цемента у Далмацији а у Дунавском базену Беочинска фабрика цемента била је разрађена и развијена до степена да би се могла мерити са великим светским фабрикама. Сва су се три базена цементне индустрије у Југославији поО индустрији цемента на далматинској обали већ је било писано у „Народном Благостању“. Од 12 цементних фабрика у Југославији 5. се налазе на далматинској обали, а сви су изгледи да ће бити још ново подигнутих. Далмација је на путу да постане највећи лиферант цемента на светском тржишту. (Данас га већ троше Јужна Америка'и Далеки Исток. Ако се покаже да је бауксит исто тако добра сировина за цемент, онда постоји још један разлог више. за даљи полет индустрије цемента у Далмацији.
О индустрији цемента у Словеначкој, међу ко- || _јима је најважнија она у Зиданом Мосту, припада
која акционарском друштву Трбовље, биће говора други пут. Што се тиче дунавског базена, који обухвата беочинску,
фабрику цемента, прва је једно мамутско подузе-
ће. Она заједно са угљенокопом Черевић, који њој "припада, запосљава око 2000 радника, а индустри“
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
раљску и поповачку.
~
Страна 391
БИЛАНСА
ја са таквим бројем радника код нас је уопште врло мало. Беочинска фабрика цемента је играла извесну улогу у историји србијанске цементне индустрије пре рата. Њезина улога је била негативна, т.ј. она је била тако моћна да је било немогућно у Србији подићи индустрију цемента. Пре 30 година је подигнута фабрика цемента у Рипњу, од које се данас виде само рушевине, кад се пролази жељезницом. Фабрика цемента у Раљи упропастила је материјално два сопственика, а трећи је једва животарио; фабрика цемента у 110повцу једва је животарила захваљујући Обилићеву. Беочинска фабрика цемента је доминирала целокупним Балканским полуострвом, на коме није било ни једне фабрике цемента све до скора. Грчка и Турска су се снаодевале бољим цементом из Немачке и Белгије, а хидрауличним кречом из Француске, из Марсеља; али је све до Цариграда Беочинска фабрика цемента тукла своје западно европске конкуренте. У Бугарској је она била апсолутни господар и кад се 1903 г. Поповачка фабрика цемента појавила на бугарском тржишту, имала је да прими понова борду са Беочинском фабриком цемента, са којом се борила пре 1906 год. у самом Београду. Беочинска фабрика цемента лежи на Дунаву и то чини да је њезин радијус конкуренције воденим путем врло дугачак.
Царински рат између Србије и Аустро-Угарске пресекао је тако рећи довоз цемента из Беочина, али не сасвим, јер за 2—93 године после 06јаве царинског рата, док су се наше фабрике дотеривале и спремале технички, Беочин је био још увек једини лиферант цемента за Србију, али како је царина била 200—800 златних франака по вагону (а за тај се новац могао добити вагон цемента у Немачкој наравно франко фабрика), то је цемент био у Србији луксузан артикал, који се употребљавао још само за вештачке објекте код јавних радова. Ослобођењем и уједињењем Беочинска фабрика цемента ушла је у састав економске области Југославије и следствено понова нашла се на истоме терену на коме су деловале србијанске фабрике цемента, које су се подигле захваљујући само немогућности појаве беочинске робе на србијанском тржишту. Први сусрет у конкуренцији мора да је био врло виолентан. Раљска Фабрика Цемента, која је прва на удару беочинској, изгледа да је одмах капитулирала, јер се она данас налази у саставу консерна Беочинске Фабрике Цемента.
Затим је конкуренција прешла и на Поповачку Фабрику и да у њој нису ангажовани Французи, који располажу огромним финансиским средствима, вероватно да би и Поповачка Фабрика капитулирала. Борба мора да је доста јака као што се види из годишњег извештаја Поповачке Фабрике Цемента, у коме се истиче да је врло
оштра конкуренција на тржишту на коме она делује. (Интересантан један детаљ из економске
историје Београда, који нема везе са поменутом индустријом, али који не треба предати забораву. Беочинску Фабрику Цемента отворили су приватници: два предузимљива човека Оренштајн и Шпицер. Они су пре много година имали један велики комплекс земљишта на делу Београда, који
"се звао Грантовац, То је оно парче од Београдске