Народно благостање

20. јула 1929.

фамилије барона Гутман и петоро браће сједе у равнатељству. Овдје имамо једно фамилијарно подузеће са судјеловањем приватног капитала. Ну како је то судјеловање ограничено, фамилија Гутман има пресудну ријеч.

Подузеће има данас дионичку главницу од 40 милиона динара. Један дио је пренесен са резервног фонда и издане су гратис акције. |

Друштво закључује годину са 30. септембра. Биланса је износила:

Актива год. 1928. с год.1927. – год. 1926. Готовина 475 462 562 Ефекти = 3.595 3.595 2.396 Дужници 55.957 54.159 45.069 Инвестиције 74.702 34.433 31.925 Шуме 16.293 18.460 23.056 Залихе 25.998 26.444 27.141 Пасива

Главница 40.000 40.009 40.000 Резерве 44.700 14.500 14.390 Амортизациона заклада 5.500 4.500 3.500 Вјеровници 69.513 71.843 68.609 Добитак 3.663 3.616 3.651

Инвестиције исказане су ове године за 40 милиона динара веће него прошле године. Ну ту се не ради о новим инвестицијама, него о валоризацији већ постојећих према закону а валоризацији. Добијена протувриједност није употријебљена за повећање дионичке главнице него је резервни фонд порастао за 30 милиона динара и данас прелази акцијски капитал. Валоризиране су само инвестиције, а не и шуме којих има 43.000 катастралних јутара. Упућени држе да је права вриједност шума бар десет пута већа него што је исказана у биланси. Ако успркос тог курса акција стоји на номинали, то је ради тога што плаћа дивиденду од само 5 од сто. Чисти добитак исказан је године 1928. једнако као и године 1926., иако се је ситуација код шумске индустрије битно побољшала. Ну као код мало којег друштва, овдје превладава конзерватизам и веома се опрезно поступа са исказивањем добитка.

С. Х. Гутман тако је конзервативан, да много пута један дио своје продукције на дрву продаје преко загребачких фирми, иако би могао изравно извозити. Јер што тиче репутације у иноземству, мало се које наше подузеће може мјерити са Гутманом. Ну штета је што се осећа мањак иницијативе, што се личним моментима објашњава. Обзиром на своје инсталације, на своја средства као и на кредите које би могао добити С. Х. Гутман могао би развити далеко већу дјелатност, него што ју развија.

Рачун губитка и добитка за послиједње три године

даје ову слику:

Приходи год. 1928. год.1927. год.1926. Бруто приходи 17.781 17.772 11.089 Расходи

Порези 4.612 4.056 6.042 Осигурања 1.030 1.409 1882 Режија 8.377 8.692 Дивиденда Дин. 10 Дин. 10 Дин. 10

Године 1926. режија је урачуната међу скупне издатке и ради тога бруто приход изнаша знатно мање. Године 1927. и 1928. режија је исказана. као посебни издатак и ради тога бруто приход изнаша више. Међутим како рекосмо нето добитак за све три године био је једнак.

У послиједње вријеме учињене су неке персоналне промјене и аквириран је првокласни чиновнички материјал. "Ду питање је, да ли ће управа том чиновништву дозвопити нешто већи дјелокруг и експанзивну дјелатност. Коњунктура је повољна па би била штета да се не искористи.,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

Унутрашња вриједност акције је далеко већа него. што је номинала и него што нотира на нашој берзи. Омогући ли се већа експанзија, а за то је потребно у првом реду да се прочисте фамилијарни одношаји, друштво би могло развити далеко већу дјелатност него што је то сада случај.

Након прочишћења свих тих одношаја ван сваке је сумње, да ће акције Гутман постати фаворит међу нашим шумским папирима и да предстоји знатан пораст курса, будући даје унутрашња вриједност поједине акције вишеструка од данашње номинале.

»РАТМАТА« Д. Д. ЗА ТВОРЕЊЕ ЦЕМЕНТА ПОРТЛАНД, СУЋУРАЦ — СПЛИТ

И »Рраппана« д. д. за творење цемента Портланд спа. да у ред великих далматинских фабрика цемента. Подигнута је године 1912. крај Сућурца који лежи у будућој сјеверној луци Сплита. Годишња продукција изнаша 18.000 вагона, а по потреби даде се лако проширити. »Dalmatia« посједује у непосредној близини саме фабрике огромне лежаје тупине, тако да јој је осјегуран сирови материјал за непредвиђени низ година, дотично за евентуално повећање фабрике.

Већина капитала налази се у талијанским рукама из Трста. Раније је био ангажиран и француски капитал, ну овај се је већ давно повукао. У управном одбору већина је наших. Као и остале далматинске творнице и »Рајтана« главни дио своје продукције извози у иноземство, док се мањи дио потроши у земљи. У погледу извоза долазе у обзир скоро све државе Средоземног мора, затим Африка и Америка, уколико постоје одговарајуће бродарске везе.

За бонитет подузећа доста је споменути, да иако је номинала акције 200 динара, на тршћанској берзи нотирају 440 лира или око 1.300 динара. „А ријетка су наша поду зећа која котирају 6 и по пута више од номинале. Раније је курс био још и већи, ну тешка криза тршћанског тржишта дјеловала је неповољно на курс акција па и на курс »Dalmatie«.

Главне позиције билансе за послиједње три године изнашају (у хиљадама динара):

Актива год. 1928. год.1927. – год. 1926. Каменоломи, творница 53.578 48.418 10.720 Материјал 6.020 10.237 2.582 Продукти 4.541 3.551 9.551 Дужници 7.798 22.054 2.121 Ефекти 2.580 2.583 856 Благајна 289 480 4 Пасива

Деоничка главница 6.500 6.500 6.500 Резерва 26.580 2.258 593 Амортизација 17.008 13.875 3.285 Вјеровници 22.872 39.096 7.997 Добитак 2.074 1.772 498 Укупно 74.811 87.741 18.839

Како видимо, у току последње три године настале су у биланси битне промјене. У првом реду упада у очи, да је резервни фонд од два и четврт милиона динара концем 1927. порастао концем 1928. на 26.5 милиона динара. Ту појаву треба приписати чињеници, да кад је извршена валоризација инвестиција по закону о валоризацији, добивени износ није био употријебљен у повишење деоничке главнице повишењем номинале постојећих акција, или издавањем гратис акција, него на повећање резервног фонда. Услијед тога он је данас 4 пута већи него што је деоничка главница. Овај омјер између деоничке главнице и резервног фонда донекле оправдава чињеницу да је курс би