Народно благостање

Страна 394.

по пута већи од номинале. Са извршеном валоризацијом вредност инвестиција није тачно исказана. Она је у ствари далеко већа него што изгледа по биланси.

Вриједност инвестиција указана је знтно већа, него што је то било концем 1926. Ради валоризације, а дјелом и ради нових инвестиција које се непрестано провађају.

Ако упоредимо позиције »материјал«, »продукти« те »дужници« и »вјеровници« године 1926. и године 1928., видимо голему разлику. Пре 3—4 године далматинска индустрија цемента била је у извјесној кризи. Она је ланас преброђена, што се види и по константном порасту извезене количине цемента. А што је главно, садашња ситуација као и перспективе за будућност су одличне.

Рачун губитка и добитка пружа слиједећу слику:

Приходи год. 1928. год.1927. год.1926. Опћи приходи 9.726 7.866 2.432 Расходи

Опћи трошкови 1.081 94C 418. Амортизација - 31394. 3.167 697 Камате 109 255 51 Порези 3.817 1.768 907 Дивиденда 20 од сто 20 од сто 7 одсто

Просперитет подузећа види се најбоље из позиција рачуна добитка и губитка. Бруто приходи порасли су за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Број 24.

двије године четвероструко. А чисти добитак омогућио је исплату три пут веће дивиденде него прије двије године. При том се за амортизацију употребљава далеко већи износ него пред двије године. Камате изнашају издатак од само 100 хиљада динара, што значи да се друштво претежно финансира властитим средствима.

Порези су нешто већи. У име опћинског пореза пла: ћено је прошле године преко по имлиона динара. Творница се налази на територији опћине Сућурац, која има једва 2.000 становника. Опћина је ствар узела комотно и разним прирезима, извозним таксама и сличним, скоро све своје терете пребацила на фабрику цемента. Дође лиу Сућурац још једна фабрика цемента, опћинари Сућурца неће требати плаћати никаковог опћинског пореза ни приреза, јер све терете сносиће фабрика цемента. При томе је фабрика изградила и школу те увела водовод и електрику кроз читаву опћину. Ту се најбоље види шта значи за једну малу опћину једна богата фабрика.

И сплитска област имала је намјеру да један, и то главни дио својих издатака пребаци на фабрике цемента у виду неких такса на продукцију. Министарство финансија донекле је помрсило те рачуне. У интересу подизања наше индустрије и њеног развитка било би потребно да се ревидира фискална политика појединих опћина. Јер ипак не може једна фабрика, па била и у страним рукама, да покрије све, а ма све издатке једне опћине.

ОБА

ДРЖАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Турске државе наследнице и уговор о дуговима. »РгапКитјег Дебипо« доноси из Цариграда, да је француски делегат у Савету РПебе РирНаџе, Пејасјозјеге,: после кратког боравка у Ангори отпутовао у Атину, да тамо закључи уговор о купонским исплатама, које отпадају на Грчку за пређашње јавне дугове Турске, који се имају регулисати на истим основама као што је то учинила Турска. Што се тиче приступања Југославије париском уговору, предвиђају се неке потешкоће, пошто она није потписала лозански уговор. Преговори између Бугарске и Југславије водиће се у Паризу. Предстоји приступ арапских држава. Сирија је приступила овом уговору већ пре неколико месеци, а и Италија је удовољила својим обавезама. Енглески делегат у Савету, Муаћ, налази се у Ангори. Код преговора са турским министром финансија ради се на разјашњавању одредаба за извођење париског уговора. Изгледа, да ће доћи на дневни ред до сада нерешено питање папирнатог новца. Коначна ликвидација Ребће РиђИаџе и предаја зграде влади мора уследити до 30. маја 1930. год.

ЕШТАЈ

БАНКАРСТВО

— Schweizerische Eisenbahnbank, Basel, друштво које ће преузети градњу и експлоатацију нове београдске електричне централе, основано је 1890. године у Базелу. У марту ове године променила се фирма у »зећугтетзсће Ејеки сл А 5- ипа Мегкећгтаеезе сћат«, а том приликом повећао се и акционарски капитал од 12,215.000 на 15 милиона шв. фр. подељен на 30.000 акција по ном. 500 шв. фр. Облигација је било издатих од 1908 год. до 1912 год. у укупном износу од 25 мил. шв. фр. од којих је плаћено 4,57 милга 10,215 мил. претворено је било 1912 г. у приоритетне ак ције; тако износи садашњи облигациони дуг 10,215.000 шв. фр. а укамаћује се са 5 од сто. Већ дуже времена друштво се нарочито бави пословима око оснивања и подржавања електричних предузећа, а мање са железницама. Ова по-

НА СЛУЖБА

словна преоријентација дошла је до изражаја и у овогодишњој промени фирме. Упркос томе заинтересовано је друштво и даље код 6 железница. Нарочити удео има у шест електричних централа у Швајцарској и Француској као и у разним индустријским и електро-индустријским фабрикама. Дивиденда последњих година износила је 5 од сто, у 1927. год. 6 од сто, а у 1928. год. 7 од сто. Акције нотирају у Базелу, Цириху и Женеви. Највиши курс у 1928 год. износио је 715, а најнижи 575 шв. фр. На горњем друштву заинтересоване су велике швајцарске банке и то Зећлуејлетјасћег Вапкуегејп, Вачјег Напдејфђапк, Dreyfuss Sohne et Cie, A. Sarasin et Сје и т. д.

Министарство Финансија на упит савеза новчаних и осигуравајућих завода, да ли приходи обласних штедионица плаћају порез на ренту, обавештава, да капитали обласних штедионица, који нису изнајмљени приватницима, него се држе као готовина код новчаних завода, подлежу рентовном порезу.

НОВЧАРСТВО

— По новом статуту „Државне Банке Совјетске Уније, је Државна Банка самостално правно лице, а њен рад почива на трговачкој основи. Државна Банка јамчи за обавезе Совјетској Унији и савезних република само у случају, кад изричито предузме јемство. С друге стране, владе Совјетске Уније и савезних република јамче за Државну Банку само у случају, када губитци Државне Банке, превазилазе резервни фонд. У таквом једном случају губитци се позивају из средстава савезног буџета.

Комесар за финансије одређује максималну границу за емисију червонаца, потврђује чланове Управе, Годишњи биланс и упуте за емисију: и повлачење новчаница.

Државна Банка врши благајничке послове државе и узима учешће, на основу специјалног споразума са комесаријатом за финансије, у емисији државних зајмова совјетске владе и савезних република. Слободне благајничке резерве кредитних института (са неколико изузетака) морају држати у Државној Банци.