Народно благостање

3. август 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 419.

НАШЕ СИРОМАШТВО У НАПИТАЛУ

Покушај израчунавања капитала на нашем организованом новчаном тржишту и упоређење с иностранством

· Питање, колики је новчани капитал наше земље је од велике важности за осматрање и проучавање основних проблема нашег привредног живота. Орг анизација и састав новчаног капитала, његова обилатост или оскудица, темпо његовог формирања и његова цена су најважнија мерила економског стања једне државе.

На постављено питање може се одговорити изналажењем једне цифре, која се никад неће моћи израчунати аритметском тачношћу. Детаљне финесе економског живота у погледу акумулације, циркулације и дистрибуције капитала и добара толико су разноврсне, променљиве и дискретне, да сваку прецизност већ унапред онемогућавају. Новчани капитал није истоветан националном капиталу ни обртном капиталу. Он је део тог капитала и део тог обртног капитала, али је он несумњиво најинтересантнији. Он представља капитал који резултира из уштеде и тренутно слободних износа народне привреде, у колико се појављују на организованом новчаном тржишту. Ти се износи нагомилавају код кредитних установа, које их са своје стране опет стављају на расположење народној привреди. Према томе је новчани капитал организованог новчаног тржишта истоветан обртном капиталу наших кредитних установа. Смањити га морамо за оне капитале који не произлазе из економског рада и штедње, већ из издавања новчаница на основу привилегија новчаничне банке, преко металне подлоге.

Према до сада изложеном потребно је, у циљу израчунавања новчаног капитала, који се појављује на организованом новчаном тужишту, установити обртни капитал наших новчаних и кредитих завода: јавно-правних, приватних банака и кредитних задруга. Њихов се оортни капитал састоји из властитих и страних средстава а показује се у пасивним позицијама банкарских биланса и то:

у акционарској главници,

„ резервама и разним фондовима,

„ улозима на штедњу и

„ повериоцима (дуговања по текућим рачунима). Збир тих позиција сачињава обртни капитал наших кредитних установа али не представља још наш новчани капитал. Наши заводи подржавају веома узане међусобне везе, оснивају нове банке и нова предузећа, имају удео у акционарској главници других, одржавају међу собом текуће рачуне и т. д. због тога се горе набројене позиције не могу сабрати, без да би се извршиле извесне коректуре, јер се тим коректурама — у колико је то мо-

гуће — мора спречити дупло сабирање истих капитала. Следећа таблица даје нам слику односних позиција са стањем на дан 31. децембра 1928 године:

кредитних установа на дан 31. децембра 1928. године 2 милијарде 153 милиона динара. Познато је, да се известан део ове главнице налази у ломбарду код разних других банака; даље се мора имати у виду, да је известан број провинцијских банка осниван учешћем или средствима већих банака, које имају своја седишта у нашим привредним центрима. Овај ломбард и учешћа процењујемо на 30 од сто укупног износа „главнице''; према томе износи коректура 646 милиона, за који износ смањујемо прву позицију.

Друга позиција — „резерве и разни фондови" — у износу од 908 милиона динара представља у целости наш новчани капитал.

Трећу позицију — „улози на штедњу" — прихватимо без коректуре; у њој се налазе улози, којим улапачи сами не раде, већ им је штедња главни циљ. Ови су износи у нашој народној привреди од веома велике важности, јер они представљају Ууштеде нашег народа, па је због тога ова позиција најчистији и најважнији састав нашег народног капитала. Она износи скоро 12 милијарди. Ипак

a Првокласни | лески угаљ и КОКС друштво за Промет Утљи,

—=== |= | реј У

за домаће потребе, етажно и централно ПРОЈаЊе.

Београд, Дубровачка 31.

== | =; | ~ ——