Народно благостање

Страна 420.

мсрамо напоменути, да је овај износ приближан, јер су подаци о комуналним, обласним и регулативним штедионицама, као и о кредитним задрутама, састављени на основу процене.

Код последње позиције — , повериоди“ треба велике коректуре, јер су њезине компоненте весма шарзне. Ову позицију сачињавају потраживања која подржавају банке код других банака, банке главних градова код провинцијских, иностране код домаћих а осим тога и контокорентна потраживања индустрије, трговине и т. д. На основу искуства, сова се позиција мора коригирати барем за 60 од сто, јер најмање толико износе међусобни банкарски кредити. Свота од 5,396,6 милиона се према томе смањује за 3,237,9 милиона тако да је износ који ми можемо употребити, раван 2,158,7 милиона динара.

После изведених коректура добијамо следећу слику:

глвнипа (са коректуром)

1,507,8 милиона

резерве и фондови 908,2 5 улози на штедњу _ 11,995,7 o псвериоци (са коректуром) 2,150,7 7

Укупно: 16,570,8 мил. дин. Према томе је износио укупан новчави капитал на организованом новчаном тужишту код нас — крајем 1828 године — 15 и по милизрди динара. Наш национални новчани капитал мањи је од овог броја за износ, којим иностранство партинипира у нашем привредном животу. Инострани део показује се У позипијама »главница«, »резерве« н „повери тоди". Ценимо га код београдских и загребачких банака на 40 од сто од износа »главнице« и »резерве«, а код провинцијских банака на !5 сд сто. У позицији „повериоци' ценимо удео иностранства код београдских, загребачких и љубљанских банака на 20 од сто, а код провинцијских завода на 5 од сто. Наш новчани капитал на организованом новчаном тржишту се дакле смањује: код београдских и загребачких банака код првих двеју позиција за 659,2 милиона

код провинцијских банака за 185,3 » KOJI | загребачких и љубљанских банака у позицији „повериоци“' за 781,2 0 и код провинцијских банака за 49,8 |

Укупно: 1,575,5 мил. дин. колико износи новчани капитал, којега код нас по-

|паекз Козтапја.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

2 моја za Juni 19

Број 26.

држава иностранство а који се појављује на организованом новчаном тржишту.

Наш национални новчани капитал на организованом новчаном тржишту износи дакле — по одбитку иностраног —- 14 милијарди динара.

Цифра је страховито малена и показује огромко сиромаштво у нашем влагтитом напионалном капиталу. Ова констатапија објашњава нам пао низ привредних појава и последица, које се у нашем привредном животу одигравају 2 које нам се често пута чине неразумљиве:

Податци, који дозвољавају упоређење са дру-

гим државама јесу податци билансних позиција

наших новчаних установа. Из горње таблице види се, да износе властита средства — акцијска главница и резерве — свију наших кредитних и новчаних установа нешто преко 3 милијарде динара, а укупан збир пасивних позиција биланса кредитних завода 20 милијарди.

Ниже наведени податци »властитих средстава« и »пасива« — неколико већих европских банака показују крајем 1928. године следећу слику:

Властита средства Укупна пасива у милионима динара

Deutsche Bank 3.240 39.663 Dresdner Bank 1.809 29.434 Disconto-Gesellsehaft 2.706 29.698 Darmstadter u. Nationalbank 1.552 31.209 Вапса Сотпитетстаје Кабапа 3.780 47.682 Credito Italiano 1.592 32.556 Credit Lyonnais 1.158 30 629 50с. сеп. ропг lay. le com. etc. 348 32.065 Comptoir Na. d'Escompte 864 22.565 Banque Nat. da Credit 1042 12.837

Свака поједина, од горе навелених банака, има више средстава но сва банкарска предузећа и кредитне установе наше дожаве. Ту је сваки далњи коментар потпуно излишан. При томе не смемо забсравити да наведене банке још не представљају највећа банкарска предузећа. Чез Нешнел Бенк у Њу Јорку има властитих средстава преко 1 милијарде и Гаранти Трест Компани преко 2 и по милијарде американских долара; то су цифре које се = прерачунате у динаре — приближавају већ астрономским ....

ба Mod

додте

(Samo za živežne namirnice)

Beograd je stalno najskunlji grad u Jugoslaviji | SE |I SE:SNI RR Ss „ | рае= “ER. 2595 | 9o5% | довео | е55.о| = | =Ето | го5а | аза ге S NC RE | o Ra | квва | жеве | 52988 254 | обев | та 1 = 0 MI Sara ca | om — | вона == s= == о о | 205 = с 5 Е = ISLE OSa ba 1 Be rad d8&40 | 998. 02 2:69 250: || = 11.00 | 2 Zagreb 363,81 375.61) — 3.14) 256.59 | = 202 | || | 3, Ljubljana | 370,08 | 371.35 | — 0,82. 207.30 | 6.99 | | 4. S r jevo 209,38 303.01 = 2:61 07.0) |F 0.34 5: Split || 94655. | 35047 | 1.121. 35584) 26 366,03 | 372,40 — 1,55) 356,09 „| 2.70

По |

Indeks cena živežnih namirnica u Beogradu, Ljubliani, Sarajevu i Splitu iznosio je u јипи Тек. год. 366.69 prema 372.40 u maitu: ove а тапје ха 5.7 ili 1.55%. Opadanje cena kod živežnih namirnica u junu je normalna pojava, zasnovama na sezonskim okolnostima, ali ona nije bila dovolina. To se vidi iz uporealsnjia.sa indeksom meseca јипа рг. год. 156 је bio 356.99 odnosno za 9.64 poena ili 2.70,/ manji. Jedini ie Split ove godine u |unu је и по и от razdoblju pr. S. za 2.6%; ali |e. povećanje Skupoće u Liubliani i Sarajevu neznatno, a u Zagrebu 2.02%.. Mediutim је Beograd ove godine za 38 poema odnosno za čitavih 11% skuplii no u lanjskoj godini u istom razdoblju. Beograd je glavni faktor poskupljs| nja u ovoj godini, jer bi bez nieza ukupni indeks ove | godine bio samo za O veći od laniske. Beograd