Народно благостање

17. август 1929. 11

hove štampe da je g. Makdomald privatno uputio pismo 2. Snaudenu, u kome mu je savetovao umerenost.

Ill. Šta sad ?

Prilikom svog bavljenja u Beognadu g. Erio je izja.vio novinarima, da između Londonske Konferencije 1924. g. i Haške postoji velika, sličnost. »Iste teškoće. Isti Snauden. 1 ja sam onda imao muhe s njim, ali Engleska je zemlja, u kojoj lične veze mmogo znače. Sa drugom Snaudemom sam se onda našao u koštacu, no kad mi je jedam zajednički prijatelj omogućio da, s njim dođem u lični dodir, teškoće su izčeznule. Verujem da će to biti i sad u Hagu!«

· Pratnja g. Dučića morala je imati dejstvo ma 85. Епоа. I kod njega je počela mašta mnogo jače da radi. Mi sumnjamo da je g. Snauden pristupačan ličnim uticajima, ali je notorna stvar, da se spor Erio - Snauden 1924. g. svršio ikapitulacijom prvog i punom pobedom g. Snaudena. DOZOV plan, kako ga je ovaj zastupao, je usvojen. Dobro je što je francuska skupština odala priznanje g. Erio-u za taj postupak, jer je usvajanje Dozovog plana od stnane dvaju socijalističkih ministara, presednika, geg. Brio-a i Makdonald-a, jedam od majvećih svetsko-istoriTijskih događaja. posle svetskog rata. -

Izgleda da će g. Емо imati pravo u toliko, da će se i u Hagu stvar svršiti pobedom g. Snaudena. O tome već imamo pozitivne westii. Već se nadi ma izradi plana, koji će zadovoljiti Englesku, sve male pa i nas.

Er KEKS ii

Биро Удружења Војвођанских банака доставља својим члановима и пријатељима месечну статистику уложака на штедњу код војвоБанских банака. Кад се зна да нема економске калегорије појава, која је толико репрезентативна како значај новчаног тржишта тако и целокупне народне привреде, онда ће се разумети, колико је корисна пракса, Бироа Војвођанских Банака. Према тој статистици улошци на штедњу (заједно са оним по текућим рачунима) износили су:

Симптоматично кретање уложака на штедњу код војвоЂанских банака

31. јануара 1929. г — — — 1,241 милиона динара 1. априла 1929. r. — — — 121 » i а крајем јуна TeK. T. = 8 „12317

» »

Као што видимо, улози су знатно опали у априлу према јануару за 30 милиона динара. Појава, која се да лако објаснити, судбином наше пољопривреде последњих година. Од априла до краја јуна исте године показује се пораст од 106 милиона динара. Међутим ми не верујемо, да то представља фактичан пораст односно формирање капитала из производње. Према узансима наших банака улози на штедњу укамаћују се шестомесечно. Према томе пораст од 106 милиона претставља укамаћење уложака за прво полугође, — на бази од 8%.

Naši »trezvenjaci« imali bi сув fabrikante bezalkohomih pića da imenuju svojim začasnim članovima. Jer više su Oni SVOjom reklamom i svojim međusobnim bombama doprinjeli smanjenju Ronsuma alkohola, nego sva propadanda naših trezvenjaka. U Zagrebu primjerice pred 3 - godine postojala je samo jedna, ittvornica bezalkoholnih pića. Danas ih ima, već 8 i sve prave kolosalne poslove. Po restalraoijama, i ljetnim vrtovima, pogotovu na savskoj plaži konsum altohola, sasvim je popustio dok bozakoholnih pića potroši se nekoliko desetaka hiljada Паза.

Polovina plakata kojih danas vidimo ро zagrebačkim ulicama, a. i po novinama otpada na propagandu ovog ili ong bezalkoholnog pića. Tu su Sinaloo, Shabeso, Kola. Pommac, Jogurt,

ПАРОДЛО БрЛАЈОЈАГРОГ

м~грапга 10:

PFoking a, u poslijednje vrijeme i Skaut o kojemu movine donose reklamu na čitavoj stramici.

Najbolji dokaz kolikog je maha uzeo konsum bezalkoholnih pića vidimo u činjenici, da je zagrebačka bvornica pive, koja je u konsumu Zagreba imala dominantan položaj, bila pri-

siljena obzirom ma konkurenciju bezalkoholnih pića, da i sama ·

počne sa fabmikacijom bezalkoholnih pića. Pred dva tri dama 127 veliku reklamu ona ј bacila, na tržište svoj produkat i dala mu ime »Skaut«. Obzirom na, sve weći konsum bezalkoholnih pića, Udruženja: vinogradara, traži da se zavede trošarina i na bezalkoholna, pića, inače da, prijeti opasnost našem vinu Које је орterećemo irošarinom od > i po dinara po ти. шееннневешишЕсешиШ Еше (ад тек стижу теоретичари да даду своје мишљење о Банци за Међународне Обрачуне, која се има основати на основу Јанговог плана. До сада су привукла пажњу целога света мишљења двојице највећих теоретских стручњака за новчарство. Једно је нашег пријатеља и сарадника г. Melchiora, Palyi-a, научног саветника Немачке Банке у Берлину,а друго Alberta, Hahna познатог због своје оригиналне теорије о банкарском кредиту и директора банке из Франкфурта. (Оба се слажу да банка може имати известан репарациони значај, али врло мали кредитно— политички.

Једно мишљење о Банци за међународне Обрачуне

нв БЕЕН ЛЕЛЕ a]

ZEKO

Gradska Štedionica u wWplitu imala, je uložaka koncem 1927. na knjižnice Din. 24,725.481.95. na ifek. nač. Din. 6.890.128.16. Koncem 1998. stanje uložaka bi-

Opadanje uložaka kod Gradske Štedionice u Splitu

lo je slijedeće:

Ма Коју се Фата 20.751.856.03. a na tek: аб. Пап. 5.066.333.84. Ако uzmemo u obzir i dospjele kamate vidimo jedmo smanjenje uložaka za circa 6 miliona dina?8a.

Kao uzrok tom opadanju uložaka navađa Ravnateljsbvo spomenute Štedionice: |

1) »Politička i ekonomska, nesređenost bila je dovela dotle, da, bila zavladala bojazan, da se kurs dinara meće moći Održai, pak je uslijed toga bilo nastalo opće dizamje uložaika kod novčanih savoda i pretvaranje njegovo u strane valute 1 пеkretnine.« 2) »Na dizanje uložaka kod Gradske štedionice u Splitu osim gornje općenite pojave, djelovala je u veliko i nesređemosb prilika u Općini. Općinsko je vijeće bilo raspušteno & uzbuđenost među ulagačima, nije se stišala ni nakon provedenih izbora, jer ni sastav općinske uprave ni onaj wijeća, nije bio. takav da je muđe grupama dozvoljavao sporazuman rad u koristh grada i građamstva.ć

»Uslijed ovih prilika, dizanje uložaka, koje je počelo tek po Vidovđanu 1928. — do Vidovdana ulošci su meprekidno Tasli — imajalo je čitavo drugo polugodište prošle godine, zaustavlja se tek u Novoj Godini po 'Kraljevom manifestu, koji je svojim mposlijedicama lino duboko olakšanje u čitavoj državi«.

Ovako piše navnateljstvo u svom izvještaju. Kod kretanja uložaka, splitske Gradske Štedionice majbolje se vidi Како teške političke i komunalne prilike mogu loše djelovati na Sstanje muloža:ka.

Splitska općina, obzirom da su ulošci Gradske Štedionice bili plasirani u razna općinska poduzeća Као di pozajmice samoj općini, morala je kredit kojeg je dobila, od Državne Hipotekarne Banke za podizanje pučkih škola upotrijebati та otplatu djela duga kod Gradske Štedionice, kako bi ova; mogla udovoljiti svoOjim obavezama. Primjer splitske Gradske Štedionice пека роsluži i drugima da svoja sredstva ne bi previše amgažirali u DOzajmice samoj općimi jer mogu nastali poteškoće. A pitanje je dali će uvijek biti tu Državna Hipotekarna Banka, ili koji drugi zavod da ispomaže.