Народно благостање

отрана 456

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

роја. -

„три Or rep e are ~ у у о Празан а вон рт лавен ен | (ТЕ Пирели, делегат Италије, Наш утисак са Хашке преклињао је једним _поетсКОН Ревенције ким говором г. Снаудена, да,

SRNA GUN

својим радничким рукама не квари велико дело Јанговог плана, које он сматра за нераздвојену и непромењиву целину. Ми налазимо да би г. Пирели боље урадио, да то није казао. Колико је нама познато, позвана је у Хагу конференција. да дискутује Јангов план. Ако је Јангов план це"Тина, која се не може да мења, онда нас нису уопште требали звати у Хаг, већ доставити заинтересованим владама са натписом: с' езђ-а, ртепате оп а Јапосег !

Друга такође незгодна, ствар лежи у чињеници да се јавно пред целим (светом, а нарочито пред Немачком, дискутује једно материјално, рачунско, питање: о подели ануитета међ савезницима. Не служи угледу великих сила ситуација, у којој је г. Снауден морао да каже г. Шерону, да употребљава лажне цифре; а што је најгоре те се ствари-не смеју расправљати пред Немачком. Неукусно је тражити од немачке делегације, да слуша лицитирање појединих некада противничких јој држава о величини поднесених жртава у рату. Немачка је члан Хашке Конференције и као таква има и она право да се изрази о питању поделе. Кад. г. др. Штреземан не би имао довољно тактике, може се лакочмислити, шта би нам он све казао поводом те дискусије. Много мудрости нису показали савезници у начину ликвидације рата у 1929 г.

Сељак довози у толикој мери храну на тржиште, да сао| браћајна средства не могу да нинешиннинкннвшинт-<= савладају ту количину. У Би-

јељини прошле недеље у малошто (није дошло до туче на тржишту, пошто чсу се сељаци морали. враћати кућама са непродатом храном. Наши бродарци, који имају монопол у територијалним водама су показали да га заслужују.

Извоз на јуриш

То је први пут у историји Југославије, да се извоз

форсира одмах после вршидбе. Ранијих година, се обично одуговлачило, често до нове кампање тако да се појам извозне сезоне, која је пре рата била одређена и прецизна, потпуно изгубио. Ударило се било у шпекулацију. Шпекулирао је и сељак и трговац, очекујући све бољу цену. Шпекулација је успевала до 1926 г. али од тада се претворила у. чисту штету. У кампањи 1928-29. шпекулација је достигла, врхунац; премда се мора, признати, да је сељак задржавао храну не из шпекулације, већ због неизвесности жетве 1929. год.

Трговци су шпекулирали луђе но икада. Ми осмо у чланку „О узроцима трговачких падова у Србији и Црној Гори“ у.пролеће ове.године истакли, да је шпекулација са житом један од главних узрока падова. Због тога је добро што и трговци ове године продају робу даље.

Да није ово форсирање извоза мало нервозно и последица рђавог искуства у прошлој кампањи, пошто се зна да привредници (сељаци и трговци) обично генералишу искуство из последње године у својој пословној политици 2 Тако, је на пример сељак ове године _—- на жалост — засејао много мање кукуруза (због двеју узастопно рђавих жетви). Питање, кад треба продати робу, старо је колико и трговина. На то може да одговори само пророк, а ми то "нисмо, нити имамо елемента за последње прогнозе. Као "што грекосмо трговац треба одмах даље да продаје, а што се тиче сељака он је приморан да продаје из два разлога, прво, да разчисти дугове и подужице, и друго да припреми хамбаре. | Већина извози прошлогодишњу пшеницу.

Па „Сељак. „је само један мањи део овогодишњег извова, продао. по бољој цени, већи део је упао у бесу, која је наступила пре две недеље. Не може се довољно ожалити сељак због тог губитка. Једина утеха је позната специјал-

BOCT пољопривредне произе одње, по којој принос може да буде тако обилан, при истим трошковима производње, да

паралише и врло ниске цене. Квалитативно жетва ове године је добра.

У Немачкој је већ друга ва-

Може ли варош пасти под рош пала под стечај. Прва, је

стечај била Белгард, о чему смо већ

5 јавили а друга је Гласхите У

Саксонској. Ми се надамо да

епидемија, неће прећи преко границе наше лепе отаџбине,

али како ђаво не оре и не копа, то је добро да се упознамо мало са правном страном тог питања у другом свету.

Питање дали је допуштен стечај општине или града било је у 80-тим тодинама прошлог столећа много „претресано у Швајцарској, кад су многе општине у ка

гау и град Винтертур услед учествовања У | железничким пројектима, запале у тако велике дугове, да су само енерпичном помоћу (Савезне „Владе могле да буду спасене, |

У Италији је често „против општина примењиван ексекутивни поступак. Мишљења судова о томе била су подељена. Једни су оматрали отварање стечаја за недопуштено, други су оспоравали општинама веће привилегије сем оних које имају приватна лица, а средње мишљење одбацивало је извршење стечаја над иметком, одређеним за јавну упоTp60y (beni di uso publico) am je дозвољавало повериоцима да заплене Ђела comunali patnimoniali.

Према данашњем схватању је јасно, да за дугове општине као јуридичког лица одговара она сама, а не њезини становници. Далеко У средњи век сматрало се општину за задругу и сви становници одговарали су за општинске , дугове. Концем ХУ 11 столећа често се у Немачкој дешавало, да, је имовина општинског председника била заплењена за подмирење општинских дугова.

Одредбе о стечају не говоре ништа, [ој општи! ама. У Немачкој Je пр. _Баварска законом забранила судбени поступак против општина. У _ Тирингену не. заплењени предмети који служе за јавну. употребу. У старопруским провинцијама је у овим „случајевима. надлежан MHнистар правде. Саксонски закон дозвољава стечај над општином, ако се утврди њезина, презадуженост и неспособност плаћања. Запленити се не мопу само најнужнији 06јекти ин. (пр. зграде за јавне власти, школе, музеји, болнице H T. ML. AKO општина, има извесна предузећа, као плинару, електричну централу, ова могу да се заплене, пошто се не

може рећи, да она тиме. врши извесну јавно - прав

ћу, јер овим предузећима могу да, управљају и приватна,

друштва. певати Еш uu U

Извештавамо сву nocno оду,

"Друштво за Европски Царин- која су се пријавила за чласки Ка

нове Југословенског Националног Друштва за Европски Царински _ Савез (у наслону на истоимено Француско Друштво под почасним председништвом г. Бријана), да ће им се доставити статути чим буду готови.

и . Решењем својим од, 18 јула

Једна врло. важна. одлука Теје ИЕ Министар · " Финансија Министарства Финансија

(0000 je банкама овлашћеним за рад девизама и валутама, да могу девизе до којих су дошле по ма ком било основу да употребе на. куповање акција и облигација. домаћих друштава у иностранству које котирају „на страним берзама _H послератних државних обвезница као и оних гарантованих државом. Исто се тако одобрава. странцима, који докажу да

њихова динарска потраживања. код наших банака попину

из продаје хартија, од вредности. на нашим берзама. могу конвертовати у стране валуте и њима слободно диспонира-