Народно благостање

14. септембар 1929.

Колеговом пакту, другим речима, да Друштво Народа постане органом за контролу народа над вршењем обавеза по - Колеговом пакту. |

: Ми смо приликом последњих избора у Енглеској на_ поменули, да је демократија у Европи 1929. год. достигла "врхунац свога развића. Појаве државног уређења које су у супротности са демократском доктрином, изгледа на први поглед да су многобројније но пре рата. Чак и кад би то било тачно, много је важније за судбину Европе, да је највећи део највећих европских држава демократски уређен и управљан. У Немачкој, извесним кантонима Швајцарске, у Енглеској, у северним држава средње Европе, имамо или искључиво или делимично социјалисте на влади. Шта би се _ могло да мисли о Европи, кад сви ти елементи, који су пре _ рата гинули на барикадама за слободу у земљи и ван земље, а који данас владају, не би ни за стопу (померили дух и основу међународних односа у Европи2 Демократија је на путу да оствари своју доктрину и на пољу односа међу (народима. И у Кини постоји обичај, да. се за време великих суша приреЂују литије. Тако је било и ове године у извесним крајевима Кине, нарочито у Пепингу. На велико запрепашћење побожних сељака испречиле су се власти против литија с изјавом, да између атмосферских прилика и молитве нема никакве везе. Сељаци се нису дали поплашити, и у пркос забране одржали су литију, после које паде нешто кише. Власти су онда почеле да кажњавају литијаше, али је опет ударила суша. Сељаци су дубоко уверени, да су се богови наљутили на владу, која није довољно побожна.

Забрањене литије у — Кини

Г. Филип Снауден показао је у Хагу целоме свету, да је толико с"резолутан, колико и духовит дипломата. Његове дипломатске особине испољавају се не само у питањима високе политике, већ и у његовим личним стварима. Тако он има на пример једну секретарицу, за коју кажу његови пријатељи, да њезина, спрема може да се упореди само са њезином лепотом. Неког дана дао је звонцем секретарици знак да дође. Она уђе, заузме визави њему место и положи блок за стенограме на колена и чека са оловком у руци на диктат. Настаје пауза. Секретарица то већ позна. Њезин шеф има обичај да пре рада добро промисли. Ко може да опише њезино запрепашћење, кад г. Снауден после паузе почне: „Реците ми молим, госпођице, Ви сте збиља симпатична, умиљата, образована, паметна, поверљива. И Ви ипак добро изгледате. Ви морате свакако имати много шанса код свих људи.“ Пауза. Секретарица је постала нервозна. За цело време њезине дуготрајне сарадње са г. Снауденом упознала га је само као хладног добро промишљеног соањираног џетлмена. Никада он није 7 покушао, да односи међу њима постану интимнији. Г. Снауден је приметио руменило на лицу младе даме и смешећи се наставио: „Ја поступам увек дипломатски. Требао сам да Вас доведем у угодно расположење, пре него што Вам кажем, да у будуће изволите обратити више пажње на Ваш правопис.“

Дипломатска опомена

[5 a O er ako i i ar ra а а И а БА ari ara ao Ear поинт Наша

продукција угља у

Продукција угља — послиједње време рапидно саобраћај и индустрија напредује. У првом реду у

0 | | II 0 0 (Словенији. која. је! славни

продуцент, па даје једну тре-

· ћину читаве продукције. · У'првом семестру ове. године продуцирала је Словенија 1;096.608. тона, према 794.026. moHa првог семестра

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

___Страна. 527.

· 1926. г. кад су западни крајеви државе проживљавали једну

тешку кризу.

Интересантно је видјети куда је ишао овај вишак продукције. Извоз 'не иипра велику улогу. Дапаче ми угља више увозимо него што извозимо. Према томе јасно је да је консум у земљи био знатно већи. За кућне потребе ми консумирамо мало угља. Наш домаћи угаљ, обзиром на чињеницу, да има много сумпора, није нити згодан за кућну потребу. Ми трошимо или дрво или иноземни угаљ.

У Словенији статистика не само што изнаша колико је добивено угљена, него нам и показује тко су главни консументи. Интересантно је видјети како је растао консум индустрије и саобраћаја. Јер из тих података имамо ванредно поучне податке за оцјену наше коњунктуре. Од своје продукције продали су словенски угљеници у тонама;

Период индустрији жељезницама | сем. 1926. 238.238 350.054 1. сем. 1927. 280.433 430.716 Т. сем. 1928. 292.606 432.899 1. сем. 1929. 351.227 511.301

Како видимо консум индустрије и жељезница бива све већи и већи. Поготову ове године имамо један знатан пораст у колико није на штету индустрије осталих крајева.

Далмација проживљује своју најтежу кризу. Са пуним подрумима нераспроданога вина, иде у сусрет једној рекордној берби. Услијед тога цијена вина, и то онога боље врсти, спустила се је испод 2 динара по литру. Пред двије, три године, далматинско вино продавало се је и по 5 динара. Према томе, цијена је данас пала на трећину раније цијене. Међутим продукцијони тропкови остали су на истој висини.

Са цијеном од испод 2 динара литра не може далматински виноградар ни издалека да покрије трошкове експлоатације. Сам сумпор и модра галица коштају толико, а гђе су други издатци и најзад живот самог продуцента» Док се је цијена вина спустила и на динар и пол по литри, трошарина државна обласна и опћинска може у конкретним случајевима да се попне и на 2 и пол динара по литри. По томе трошарина је далеко већа него што је цијена коштања код сељака. Кад се је израђивао нови трошарински закон, имало се је пред очима цијену вина од цирка 5 динара по литри, пак се је држало да терет од 50% уиме државних дажбина није тако страшан. Данас међутим та трошарина терети вино са преко 15% његове вриједности. Сам тај факат тражи да се трошарина на вино подвргне ревизији. Реда ради спомињемо, да за вријеме АустроУгарске, кад се је далматинско вино могло пласирати по читавој монархији, није било никакове државне трошарине на вино. Онда је Далмација у главноме и живјела од вина.

Криза далматинског виноградарства

По крчмама Далмације, специјално у малим мјестима У којима. се још не плаћа трошарина, цијена је литру вина 3 динара. У загребачким и београдским бољим рестаурацијама, далматинско вино много лошије квалитете и са далеко мањом садржином алкохола, продаје се по 25 до 30 динара. А и по виноточјима нема далматинца испод 10 динара литра.

Године 1908. проживела је Далмација једну. сличну винску кризу. Неки посједници који нису могли продати своје вино уредили су у својим подрумима точионе. И вино се није продавало на. литре. Била је улазнина од неких 40—50 пара и уз ту улазнину могло се је пити до миле воље. Изгледа да ће се слични експерименат морати поновити и ове године. Нова је берба ту, пак треба под

_ сваку цијену исправнити бурад. За нову бурад, далматин-

ски сељак нема ни новца а ни кредита.