Народно благостање

Страна 528

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__АНАЛИЗА

ПРЕКОМОРСКА ПЛОВИДБА Д. Д., СУШАК

Предратна Мађарска настојала је свим силама да подигне и прошири властиту трговачку морнарицу. Обилном субвенцијом постигла је у размјерно кратком року замјерне успјехе. Прије рата, Ријека је имала, неколико јачих паробродарских друштава, која су се сва повољно развијала.

Та баробродарска друштва била су дјелом у нашим а дјелом у мађарским рукама. У нашим рукама у прво вријеме била је само Унгаро-Кроата, сада Јадранска Пловидба, која је вршила обалну пловидбу по Кварнеру и подржавала редовите линије са Далмацијом. Остала друштва била су. основана претежно по мађарском капиталу. Тако „Адрија“, „Леванте“, „Атлантика“ и друга. Наравно, да је мађарској влади било далеко милије, ако је које паробродарско друштво било чисто или претежно мађарско, него ако је у њему превладавао наш елеменат. Међутим ипак се није уфала да субвенционира само мађарска друштва. Поготово закон о подупирању слободне пловидбе односио се је на све пароброде који су били регистрирани на Ријеци или једној луци Хрватског Приморја.

Наши људи који су основали Унгаро-Кроату, која је подржавала само линијску обалну пловидбу помислили су, да би обзиром на потпору коју је Мађарска давала и слободној пловидби било згодно, кад би се основало једно ново паробродарско друштво за слободну пловидбу. Тако је године 1899. настала „Унгаро-Кроата либера“ која је имала за задаћу да се афирмира у интернационалном теретном промету гломазне робе.

Тако је наш национални елеменат имао у Мађарској два наша паробродарока друштва, једно за обалну и једно за слободну пловидбу.

„Унгаро-Кроата либера“ имала је дионичку главницу од 500.000 круна која је сукцесивно била повишена на 5 милиона круна. Касније је дионичка главница у два наврата (1910 и 1917) била редуцирана и то повратком једног дјела уплаћене дионичке главнице, тако да је иста износила 2,899.800 круна. Године 1921. дионичка је главница опет повећана на 4,833.000 динара.

По споразуму Трумбић-Бертолини о подјели аустроугарске трговачке морнарице »Ungaro - Croata Иђега припала је нама, будући да су акције биле у рукама наших људи. Централа, је пренешена на Сушак а име измењено у „Прекоморска Пловидба“.

Наша слободна пловидба развија се данас под другим приликама него што је то било за време Аустро-Угарске. У првом реду нема, никакове субвенције. Ипак пословни уопјеси нису ни најмање слабији него што су били за време субвенције. Наша слободна пловидба, обзиром на чињеницу, да је посада знатно слабије плаћена а и храњена него што је то код већине других нација, имала је далеко нижу режију него пароброди иноземства, а. како је подвоз једнак за пароброде свих нација, то је њихов пословни успјех далеко веђи него једног нордијског пароброда.

Ако погледамо биланцу Прекоморске пловидбе одмах видимо како се повољно развија:

Актива 1928 1927 1926 Блатајлна 2.920 623 8 Бродови 19.881 19.881 19.881 Дужници 23.271 11.750 8.419 Пасива

Главница 4.833 4.833 4.833 фонд амортизације. и резерве 11.886 10.2% 8.635

Број 32 БИЛАНСА Фонд за поправак бродова 2.700 2.100 1.500 Фонд 'осигурања, 2.200 1.700. 1.200 Вјеровници 18.497 9.961 9.375 Добитак 2.942 2.774. 2.736 Укупно 43.155 _ 31.632 _ 28.304

Упада у очи знатан добитак. Ако узмемо за базу дионичку главницу, полућени добитак изнаша две трећине yплаћене главнице. А како су паробродска друштва ослобођена свих пореза и приреза, то сав тај добитак стоји на располагању дионичара. Додуше знатне су дотације фондовима: амортизацијоном, осигурава јућем и фонду за поправке. Ну ипак још увијек толико преостаје, да се може подјелити дивиденда на коју ми иначе нисмо научени.

Номинала дионице гласи на 1.000 динара. Међутим у приватном промету даде се получити и курс од 7.000 динара. Било би потребно да и ове дионице котирају на једној од наших берза, како би имали једно тржиште, које би нам утврдило прави курс, курс, који би био познат свима. |

У прољећу ове године приступило се је повишењу дионичке гтлавнице на 10 милиона динара. Нове су дионице понуђоле стадем акционарима. Емисијони курс био је раван номинали дакле 1.000 динара, ма да је курс био 6—7 пута већи. То је био један посебан презент друштва својим акционарима. Знатан пораст дужника и вјеровника у години 1928., према другим има се приписати чињеници, да је половином ове године саграђен један нови пароброд који кошта око 30 милиона динара, пак је требало извести неке трансакције, дотично исплатити аконтације.

„Прекоморска пловидба“ има данас 5 пароброда од којих су два нова. Њихова вриједност је далеко већа него што је то унесено у биланци. Сва наша паробродарска друштва имају у својој биланци знатне тајне резерве, а пловни парк није унесен ни за половину праве вриједности. Поготову ако се узму у обзир разни фондови. Тако је код Прекоморске пловидбе вредност пловног Парка концем 1928. исказана са 19.8 милијона динара, док разни фондови износе скоро 17 милиона динара. По томе пловни парк биланциран је са само 3 милиона динара. Међутим сам пароброд „Звир“ који је набављен пред 3—4 године вриједи око 20 милиона динара.

Друштво се развија лаганим али сигурним темпом, Сваке 3—4 голине набавља по један нови пароброд. Да је овогодишњу емисију провела уз курс који би одговарао правој врнједности дионица, могло је набавити толико н0вих средстава, да је могло одмах поручити један нови пароброд. Ну оно је хтјело да води рачуна и о финанциским приликама својих акционара и није их хтјело довести У положај да продаду своје дионице само ради тога, јер нису у стању да ивврше своје право опције.

Сада, кад су и властита средства нешто јача, ваљда ће и темпо развитка бнти нешто јачи. Коњунктура је за слоболну пловидбу још увијек повољна, пак ју треба искорнстити. А кад би се дионице котирале и на берзи интерес би привредника био јачи и сигурно је, да бн се у најскорије вријеме могла омогућити још једна нова емисија, која би друштву дала средства, потребна за набавку нових пароброда.

А раввитак Прекоморске пловидбе јасно доказује, да

и без субвенције једно паробродарско друштво може да се одлично раввија — дапаче и боље него субвенционирано.