Народно благостање

Страна 574

Лешанске нахије. За те речи извукао је овај лист жестоку фуру од једног свог колеге. У своју одбрану вели „СоциЈална Мисао": ако човеку, који је у младим годинама стекао имање од 50 милиона динара, не треба рећи да је конструктиван, онда се не зна, коме то треба рећи,

Ми се потпуно слажемо са „Социјалном Мишљу“ и ако се једва држимо на ногама од потреса, услед вести, да је покојни Ускоковић оставио имање од педесет милиона динара.

Добро би било кад би ко од чланова Ауто-Клуба на-

" Бисао књигу о томе, како је покојник зарадио те луде паре. Она би била кориснија од Фордове и Карнегијеве књиге, јер је много лакше зарадити у Америци милијарду долара, него у Југославији 50 милиона динара.

Економски полет Немачке за последњих 20 година у очи светског рата дошао. је у _ знатној мери од BeJHSOF ПИ ти броја доктора политичке скономије, који су после свршене. школе ишли у приватну службу или практичан рад. Писац ових редова живео је 3 и по године у средини те наде кајзерове Германије. У то доба је политички живот Немачке био врло развијен. Кајзер није ометао развитак политичких странака: али

Д-р Густав Штреземан

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 85.

како је њихов утицај на владу био раван нули, то је политизирање било академског карактера. Студенти политичке економије и ако су лично само изузетно припадали политичким странкама, узимали су врло живо учешће у том академском политизирању. Највећи део државне по: литике био је економске природе: царинска тарифа, радничко законодавство, саобраћајна средства и т. n. Из те средине је изникао и Др. Штреземан, кога је писац познавао лично као студента. Био је шовен и реакционар = гори се менталитет код младог човека не може замислити. Саобразно том менталитету он је ушао у службу индустрије која је тада била носилац реакције у Немачкој. Штреземан је ушао у Рајхстаг као члан политичке странке, чији се брод био потпуно разлупао о Бисмаркову стену, тако да су само парчад пловила по политичком мору.

Просечан човек се развија са годинама с лева на десно, а само велики људи иду с десна на лево. Штреземан је завршио живот као демократа и Европејац, и то је доказ његове величине. Он је први дао Немачкој тип француског парламентарца, то јест мајстора за склапање коалиционих влада. У томе је он сличан Бриану, а чије је развиће иначе с лева на десно.

Немачка ће имати велику невољу, док нађе заменика Штреземану.

АТОНА

АНАЛИЗА

ЉУБЉАНСКА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д., ЉУБЉАНА

Јубљанска кредитна банка највећи је новчани завод Словеније. И то не само по томе, што би то био највећи завод, који има своје средиште на територију Словеније, Него и по томе, што је то у претежној већини словенски завод: дионице су у рукама Словенаца. Дакле нека национални колос као што је Прва хрватска штедионица за Хрвате.

Међутим Љубљанска кредитна банка игра видну улоТу и у нашем целокупном новчарству. По суми своје бнланце долази на четврто место међу нашим новчаним заводима. Прво има Прва хрватска штедионица, на другом је Југославенска удружена а на трећем Југославенска банка. На четврто место долази Љубљанска и са 10 милиона диференције слиједи јој Српска банка,

За Љубљанску кредитну банку не може се казати да је уски словенски завод. Јер она има својих филијала и ван граница Словеније, У Далмацији чак три, паиме У Сплиту, Шибенику и Метковићу. Поред тога има филијале у Сарајеву и Новом Саду. А имала је и филијале у Трсту и Горици. Ону у Трсту морала је напустити а она у Горици мораће ићи истим правцем. Такова је судбина слабијих.

ЈБубљанска кредитна банка основана је године 1900 од либералних елемената Словеније. У прво време и Живностенска банка имала је знатног учествовања. Лапаче прво чиновништво рекрутирало се је из њених редова. Ну, тај је утицај бивао све слабији и слабији, тако да данас нема већег значења. И Винер Банкферајн посједовао је један пакат акција. Али тај посјед није никада долазио до изражаја. Нешто дионица има и Југославенска Унион банка. Њен генерални директор дапаће сједи и у управном одбору Љубљанске кредитне банке. Али утицај није доминантан и више се ради о пријатељским везама. По томе може се данас мирно казати, да је Љубљанска кредитна банка један национално независан новчани завод, А то је збиља много. С тог гледишта он је после Прве Хрватске штедионице наш највећи завод,

БИЛАНСА

Самосталност, па чак и сам опстанак Љубљанске кредитне банке били су пред неких 5 година озбиљно угрожени. Славенска банка, дотично људи који су њоме управљали, били су бацили око на Љубљанску кредитну банку. Држало се је, да би један препад могао имати успјеха.

Изгледало је, да тамо нема личности, која би пружела озбиљан отпор. Почело се је са купњом акција. Дапаче се је успјело, створити неку ужу везу. Водеће личности Славенске банке већ су сједиле у управи Љубљанске кредитне. М изгледало је да ће доћи и до фузије. Ну онда су се ипак неки предомислили и почели бремзати. И сва срећа да су се освјестили. Јер да је дошло до фузије, обзиром на прилике у којима се је налазила Славен. ска банка, била би у конкурс повућена и Љубљанска кре-

'дитна банка. Ако је слом Славенске био јаки ударац,

слом Љубљанске био би национална катастрофа. Јер приБреда Словеније била би добила такав ударац да се дуго не би могла опоравити.

Приликом стећаја Славенске банке дошло је на тржиште велики број акција Љубљанске кредитне банке, које је била прекупила Славенска банка. Тако је једног јединог дана на љубљанској бурзи било продано ексекутивно преко 150 хиљада акција Љубљанске кредитне, које је имала и заложила Славенска.

Биланца за три послиједне године пружа слиједећу слику.

Актива 1928 1927 1926 Благајна 19.662 24.058 21.554 Мјенице и девизе 103.792 93.741 79.093 Ефекти 14.645 16.590 19.448 Ломбард 67900 „9:84 7.914

Дужници:

банке 29.688 29.594 34.330 покривени реалним залогом 125.684 114.325 .101.733 покривени бианко акцептом 176.888 179.191 195.264 Реалитети 20.503 20.904 18.648 Консорцијални послови 25.188 96.331 13.806