Народно благостање

5. октобра 1929.

Пасива Главница - 50.000 50.000 – 50.000 Ресерва | | 95930, 8188 7.758 Улошци на књижице 138.746. 131.035 103.981 Улошци на текуће рачуне 135.791 137.105. 123.156 Вјеровници; банке 46.704 50.832 51.105 остали 194.061 111.952 68.174 Tpare 3183 1026 1.198 Реескомпт 9.725 1.196 4.351 Добитак 5.178 | 5212. 6.252

Укупна биланца 604.149 585.498 483.555

Биланца Љубљанске кредитне банке има ту нарочиту предност, да је прегледна. Ни један наш новчани завод у својој годишњој биланци не износи толико детаља колико Љубљанска кредитна банка. Већ је веома ријектост ако која банка реескомпт посебно изкаже. Многи заводи реескомптиране мјенице биланцирају међу вјеровнике а други опет једноставно одбију од износа мјеница. Колико дужници, толико су и вјеровници изказани детаљно. Тако знамо колико Љубљанска кредитна банка има уложака код новчаних завода али се и види, колико новчани заводи од ње потражују. Дужници су подељени међу оне, који су покривени реалним залогом, и међу оне, који дају само бианко акцепте. Редовито су ови послиједни бољи, јер ћим је слабији дужник, тим се и тражи јаче покриће, Исто тако код уложака извршена је детаљна подјелба на улоике, на књижнице и текуће рачуне. Поред тога у посебној ставци изказани су и вјеровници и то како рекосмо подјељени на банке и приватнике. Посебно је изказан и ломбард, а тако исто и консорцијални послови и трате. Кад би сви наши новчани заводи биланцирали по истом калупу као и Љубљанска кредитна банка, преглед би био далеко бољи и не би нам се догодило да имамо неколико статистика нашег банкарства од којих све знатно дивергирају. Из биланце Љубљанске кредитне банке даде се створити један јасан преглед развитка наших привредних при: лика послиједне двије године. У првом реду У Словенији. Од године 1926 на 1927 биланца је порасла за преко 190 милијона динара. Од године 1927 на 1928 за 20 милијона. Ту се види неки полаганији темпо. Улошци на књижнице порасли су 1927 за 30 милијона а на тек. рачуну за 14 милијона. Тај пораст већ је био мањи него других година. Прошле године улошци на књижнице порасли су за 7 милијона а на тек, рачуну чак опали за 2 милијона. Према порасту од 44 милијона у години 1927, у прошлој години имамо пораст од само 5 милијона, То је један добар барометар наших прилика прошле године.

Опажа се пласирање све већих и већих средстава у есконт меница. То су претежно пословне мјенице, будући да Љубљанска кредитна банка не послује у крајевима у кодима превладавају сељачке мјенице. Јер нити Словенија нити Далмација, гдје је концентриран рад Љубљанске кредитне банке познају сељачке мјенице, које би се још и есконтирале код новачних завода.

„Рачун губитка и добитка пружа слиједећу слику:

Добитак: 1928 1927 1926 Камати 43.468. 45.139. 39.874 Пословни добитци | 11.030. 12.674. 11.971 Губитак: |

Камате 34115 36.674 29.472 Управни трошков:. 13.990 13.076 11.795 Порези па 19284 3.615 4.714 Дубиоси :

| U 209 | 107

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 575 У

Упада у очи да су приходи од камата опали за скоро 9 милијона премда су дужници, дотично мјенице порасли. То се има приписати чињеници, да је у години 1928 требало провести снижење каматњака, тако, да су и већи ангажмани дали слабије резултате. Ну, на коначни успјех завода то није дјеловало, јер је заједно са снижењем камата на дуговања снижени каматњак на улошке и друга потраживања. Нето зарада на каматама била је 9 милијона динара прошле као и претпрошле године. Једино 1926 бил је нешто повољнија.

Упада у очи опадање порезних терета. Од 4.7 милијона године 1926 на 1.2 прошле године. Редукција скоро на једну четвртину. То је послиједица настојања око изуедначења порезе, која се је проводила послиједних година. Акционарска друштва у пречанским крајевима плаћала су мнесго више пореза него акционарска друштва у Србији, па и онда, ако су главнице и получени добитак били једнаки.

Љубљанска кредитна банка има и јаки индустријски концерн. Од творнице папира Вевче има акција преко 50%. А и код многих других подузећа има знатан ангажман дотично проводи њихове финансијске операције.

HRVATSKA POLJODJELSKA BANKA D. D. — ZAGREB

Malo ie neobično da ie predsjednikom iedne banke akiivni katolički biskup. Nu obzirom na uske veze, koje postoič izmediu Poliodelske banke i zagrebačkog kaptola, razumliivo ie, da ie kaptol iednog svog pouzdanika postavio na čelu zavoda, od kojega posieduje znatan broi dionica i kojemu DOvierava svoja znatna raspoloživa sredstva. Osnovana ic 1901. godine. U prvo vriieme bila ie zamišliena kao neki flinanciialni oslon hrvatskog zadrugarstva. I dugo vremena Poliodielska banka jigurirala ie kao novčana centrala, hrvatskoS zadrugarstva. Nu ta је veza bivala sve slabiia i slabiia, .dok konačno nije raskinuta. Držimo, da na štetu zadrugarstva. Ono ie kušalo, da se osloni i na druge strane, osnovalo ie čak i svoju banku, kojia upravo je ovih dana zaključila likvidaciiu, pošto ie izgubila čitavu dioničku glanicu. Tim ie donekle zadan znatan udarac i hrvatskom zadrugarstvu. -

Poliodelska banka pokazivala ie u izviesnim momentima i tendenciju ekspanziie. Još priie rata imala ie filijale u Saraievu i na Rijeci. Ona na HRiieci morala ie biti napuštena, ie 'Taliiani nisu trpieli naše zavode, a ona u Saraievu postoji ioš i danas. Pored toga pred nekoliko godina preuzeta ič od Slavenske banke niena filijala na Riieci. Na veliku sreću ulagača, ier su tako spasili svoiu muku, koja bi im bila konkursom Slavenske banke izgubliena. U nekim maniim mjestima Primoria ima svoie ekspoziture, koie su u prvom redu tu radi sakupliania uložaka.

Već od dulje vremena afilirana ie sa Preloškom Štedioicom, a prošle godine alilirala ic i Našičku štedionicu te DTOvela povišenie dioničke glavnice.

Poliodelska banka bavi se uveliko i ратсејасцот мест posjeda. Tu je prije, a i za vreme rata imala znatnog uspjeha. Provedba agrarne reforme omela ie tu poslovnu granu. Danas je ona opet nešto oživiela, nu teško da će ponovno 40biti ono značenje. Danas ni nema toliko zgodnih obiekata, koi! bi se dali parcelisati.

Poliedielska banka ioš od priie rata ima posebni odio, koji se bavi svilogoistvom. Dapače imala ie i neku vrstu monopola. Nu ta ie privredna grana u nekom zastoju, pak Do tome teško, da se iz toga dade izvući neka veća korist.

Sa svojim industrijskim koncernom nije Poliodielska banka imala naiveću sreću. Tvornica drvene robe koja ić posliič rata bila podignuta u Zagrebu morala ie likvidirati. A tvornica sirojieva koja ie postojala ioš priie rata, kao posebno dionlčarsko društvo, i čije su se dionice nalazile u pretežnoi Većini kod Poljedjielske banke, bila ie pred nekoliko godina prčuzeta po samoj bauci i vodiena kao iedan nien odio. Tako