Народно благостање

12. октобар 1929.

духовни живот ставља над материјалним, дотле други проглашава примат економског интереса над правдом.

У области наследног права сматра учени г. професор, да буржоаска демократска држава претпоставља мајорат и сениорат једнакости наследника — у интересу што интензивнијег обрађивања земље. А у погледу граница интестатског наслеђивања оно је за неограниченост права наслеђивања од стране родбине, јер сматра, да је то право услов за што већи размах приватне иницијативе у производњи.

Ако би хришћанско уређење државе требало да се наслања на јеванђеља, онда би се постулат економске једнакости међ људма имао да допуни основном Христовом догмом, да је богатство смртни грех. На супрот томе тачно је, да буржоаска демократија сматра богатство за услов за културно развиће народа и да сиромашан народ никад није могао ништа да да у духовном погледу. Можда је и сувише тежак израз »паганизам« за то схватање; али је оно свакако ахришћанско. Исто тако има пуно право г. професор кад каже, да буржоаска демократија сматра, да је приватна иницијатива била пионир материјалне културе. Тачно је и то, да је буржоаска демократија француске револупије била либерална, т. ј. тражила што већу слободу за индивидуу и у области производње и поделе добара.

Али је та демократија одавна оглашена за штетну по широке масе народне. као што је била сталешка држава, против које је проглашен либерализам за једино спасавајући. Данашња демократија је социјална (то не значи »социтјална демократија« у Ласал-Марксовом смислу). Она проглашава интерес општности за суверен, коме се има да потчини интерес индивидуа. Кад је француском парламенту за време рата поднесен пројект закона о накнади ратом проузпоковане штете, професор правног факултета у Паризу, присталица либералне доктрине написао је књигу: »6е Фгон зосјај«. у којој са пуно темперамента напада франпуску демократију, да систематски руши »основе државног уређења«. У осталом француска демократија је најназаднија. Демократија је код куће у Сев. Американским Државама, у Швајцарској и великом делу држава на северу Европе.

Модерна демократија има за идеал народно благостање, т. ј. социалну средину с оптималним благостањем што већег броја људи. Модерна демократија је истина за подизање производње. А то није ништа ново: и меркантилизам је био сав за производњу. Али док се интерес овога исцрпљивао што већим сопиалним продуктом, дотле код модерне демократије тежиште пада на питање поделе сопиалног продукта мећу грађане, тежећи што равномернијој репартицији. Ту се, као што видимо. демократија налази на истом терену с хришћанским урећењем ложаве. како га замишља г. професор Перић. То се најбоље види код питања о гпранипама интестатског наслеђивања. Ако се У новије доба опажа тежња (а делимично и озакоњава) за редупирањем степена сродства код интестатског наслеђивања, то се има да припише демократији, која је освојила највећи број напредних држава. У Француској постоји брдо од књига и чланака против високих стопа пореза на наследство. јер је. као што гекосмо. француска демократија врло назадна. У земљама правде и савремене демократије та стопа — код врло далеког

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 583

сродства — иде до 80%. То је, како кажу француски либерали, социјализам у овчијој кожи. У Енглеској је та стопа врло висока већ више деценија.

Све то потврђује и сам г. професор реченицом: »И тако и сама буржоаска демократија почиње дирати код Наследног Права у основни темељ, на коме почива, у установу приватне својине«. Доктрина Француске Револуције има мало заједничког са данашњом демократијом, како су је формулисали англо-саксонски народи. Ова се, бар у погледу Наследног Права — слаже потпуно са гледиштем г. професора Перића. То важи нарочито за питање о једнакости наследника.

Али пре но што пређемо на ту тачку, потребно је једно објашњење. Потребно је, да се сложимо у терминима и појмовима. Реч је о Народној Економији. Г. професор Перић сматра, да Народна Економија поставља постулате у погледу уређења државе. Међутим то није задатак Народне Економије. Њезин је једини задатак спознање. Она истражује, анализира, дискриминира и објашњава. Њезин предмет је национална привреда — економска страна социалног живота. Није згодно рећи, материјална страна, јер се то не поклапа. Мећутим није све привредно Народна Економија. Постоји и појединачна економија. Али је најважније, да је Народна Економија без жеља. Наравно, да се из онога. што она сазнаје и утврђује. могу извући постулати за уређење државе и за политику. То више није Народна Економипа као наука, већ политика У области привредној. Оно што је унело пометњу, то је, да су економисти (учењаци из Народне Економије) најчешће наступали с економским програмима и предлозима. То је са свим природно јер се из научног спознања изводе постулати. Наролна Економија не бави се Наследним Правом. То је низ питања, која се могу проучавати са гледишта моралног; социалног, па и економског и т. д.

Г. професор каже. да се с економског гледишта претпоставља мајорат једнакости наследника да би се спречило уситњавање поседа. Истина је, да је и сувише мали посел по себи нерентабилнији облик пољопривредног газдовања. Али није велики посед рентабилнији од малога, већ велико газдинство, а оно може бити и на удруженим поседима. За интензивно обрађивање земље није потре-

бан, дакле, велики посед. Ко у име Народне Еко-

номије тражи велики посед — а тога је било тај је злоупотребљава. Ћило је реакционара. који см то радили средином ХЛХ века. Шта више. лубоким и свестраним проучавањем дејства разних наследних система, дошли су економисти ло закључка, да је једнакост наследника и економски најбољи систем васлећа. Најстарији живи економист професор Лујо Брентано написао је пре много година најбоље дело о Наследном Праву (»Паз Апегђегесћ!«), у коме је доказао до очигледности да 1е једнакост наследника најбољи систем наслеђа. Да оставимо Народну Економију на страну, чији задатак није изналажење најбољег наследног права. па ла се вратимо демократији. Колико је нама познато. ни најконзепватнија демократи!а није била за велики посел. Парпелација посела је главна слабост лемократије, тако, ла се може рећи. ла је ситан посел економски програм демократије. Довољно је да поменемо аграрну рефор-