Народно благостање

Страна 584

му, која је у целој Средњој и Источној Европи уништила велики посед.

Једнакост наследника је политички најближа демократији (јер је есаше демократско начело). Кад се ни економски идеал демократије томе не противи, онда је логички, да она не може бити за мајорат ни сениорат, установу, коју је измислила сталешка држава и аристократија, која је жртвовала наследнике породичном имену.

=

Г. проф. Живојин Перић је највећи идеалиста међ србијанским научницима. Високо моралан, чедан, човекољуб, он је цео живот провео у научном раду. Нама се чини, да је честа појава, да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 36.

учењак, кад савлада све гране своје науке, иде у философију. Тако је било и са г. Перићем. Његова философија је заснована на етици хришћанске вере. То није случај, то је пристаниште, у које је морао упловити човек особина г. Перића. Никад се код нас није тако често употребљавао придев »честит«, а никад није било мање људи, који га заслужују. Г. Перић је честит научник; његово гледиште је искрено и објективно.

Због тога га ми високо ценимо.

У питању о Наследном праву ми се потпуно слажемо. Разлика је у аргументацији. Она г. Перића била је неправедна према демократији, у коју се куну стотине милиона најнапреднијих људи на земљи.

2У МИНА та.

У. Вајс

Naše tržište kapitala na ргаби јебпе teške probe

Jedno proročanstvo, koje se obistinilo

Kad smo saznali da se banka Bler spaja sa bankom čiji je glavni akcionar talijanski patriot Amadeo Dianini, mi smo se ozbilino zabrinuli i tom osećaju dali izraza u Narodnom Blagostaniu. Mi smo nerazdvojno vezani za Blera. U njegovom se portfeliu nalazi veliki paket obligacija prve i druge tranše. dolarskog zaima; on je naš finansiski agent po tekstu samog ugovora; on uživa veliku privilegiju pri zaključivanju. novog zajma i naizad on ima pravo да и паšoi najivažnijoj državnoj ustanovi, Mon. Upravi, drži Svog bredstavnika. Spaianiem sa Benk of Amerika, Bler ie sva ta prava preneo na Đaninija. Danas ie Đanini sopstvenik tog velikog paketa naših državnih obvezhica i on jie sledsvteno gospodar kursa naših papira u Americi i Londonu, pa sledstveno i našeg državnoge kredita. S obzirom na stanje {ugoslovensko-talijanskih odnosa, ne može se od ijednog tali{anskog раtriote očekivati da neguje naš državni kredit.

Čak ie mnogo verovatnije, da on i po cenu žrtava, teži da nanese štete našem državnom kreditu.

Posle 20. |una 1928. gzod., naši su državni papiri stropoštali se i od to doba nikako da se oporave. Taj pad kurseva poslužio |{e Као галог да зе 1 Ročildov ргојекћ zaima oglasi za neizvodliiv. Već 15 meseca stoje naši državni papiri u Americi i Londonu na nainižem nivou, tako da to predstavlia odista neSsavladivu prepreku za nov zaiam. Svi smo se već bili pomirili s tim staniem smatrajući, da su ti kursevi izraz gledišta amerikanskih kapitalista na naš državni kredit.

Pre mesec dana doneo je Ministar Finansija роhvalnu odluku, koiom se bez njegove naročite odluke može dobiti dolarska deviza za nabavku naših državnih hartila od vrednosti na strani. Mi smo tu odluku pozdravili sa gledišta valutne politike ne ulazeći u pitanje niezihoe deistva na naše tržište kapitala. Odmah

po njezinoj obiavi počeo je naš svet da čini обипи.

upotrebu od nje.

Kupovani su državni papiri i založnice Državne Hipot. Banke. Tai ie iugoslovenski nalet na naše dolarske papire doneo jedno otkriće: kako su počeli stizati prvi obračuni njuiorških i londonskih banaka o izvršenoi kupovini, počeli su ovdašnji kupci da se iznenadjuju visinom obračunskog kursa: on ie bio redovno veći od berzanskogz kursa za 1%—%3%.

Uzroci povraćaja u zemliu naših dolarskih papira

Mi smo već nekoliko puta konstatovali da su veoma obilni nalozi za kupovinu naših dolarskih papira u inostranstvu. To је sasvim obiašnjiv pojav. Pre svega na našem tržištu kapitala vlada velika obilnost. U prošlom bro{u |e ukazano ma tu činieniču i primećeno, da je obilnost novca kod naših banaka znatnim delom rezultat osustva pogodnih plasmana. Banke se još nisu odlučile da na celoj liniji sidiu s kamatom па 10% i niže; a kad na taj nivo dodju onda se ima računa kupiti naše dolarske hartije koie позе 9—10% ukamaćenja, a predstavliaiu za nas Jugzoslovene prvoklasan papir. Mogu ti naši papiri izgledati inostranstvu nesigurni, ali ne i nama. Oni glase na dolare i to ie iedno preimućstvo prema dinarskim papirima jer dinar nije ioš zakonski stabiliziran. | Blerov zajam kao i onaj Državne Hipotekarne Banke, garantovani su specijalnim zalogama i povreda ma iedne tačke tih uzovora povlači stranu intervenciju. Zaiam Državne Hipot. Banke ima za garanti|u nepokretnosti Beograda; dogzod budu one posto{ale, postoii i supstanca tog zaima, a pored toga garantuje i država. Mi u zemlji nemamo ni j|ednogz papira, ni državnog ni državom сагапгомапог, Кој pruža tolike ekonomsko-finansiske i pravne sigurnosti kolike imaju naši dolarski zaimovi. Pri istoi kamati oni su bolji plasman za kapitaliste no ma koji drugi, a pored toga pružaju šansa zarade na kursti. Eto zašto ie tolika traХпја za našim dolarskim hartilama.

Naš berzanski saradnik u Zagrebu izveštava, da regulativne štedionice u Slovenačkoi prodaju 7% zajam da bi kupile dolarske papire. Razlika u kursu izтедји једпог i druzogz papira velika je, da ie nemogvućno odoleti iskušenju prodaje jednih i kupovini drugih. Disparitet ie bio nominalno pre dva meseca čak 17 poena t. |. 17% bili su 7% dolarski papiri niži od 7% investicionog zaima. Danas je marža mnogo manja. iznosi nominalno oko 10%. To dolazi prvo otuda što su dolarski papiri skočili, a investicioni zaiam pao. Pad poslednieg bio ie rezultat vrlo rdjave, da ne kažemo što drugo, politike sa tim papirom Dposlednjih meseca: kurs je forsirano guran gore pod izgovorom da se ima da kupi veća količina. Da ie se htelo, mogla se ista količina kupiti mnogo ieftinije. Čim je ta forsirana kupovina prestala kurs je pao za preko 3 procenta.