Народно благостање

26. октобар 1929.

АНАЛИЗА

ЉУБЉАНСКА МЕСТНА ХРАНИЛНИЦА, ЉУБЉАНА

Институција комуналне штедионице није подједнако позната у свим деловима наше државе. У Словенији, обзиром на аустријско законодавство има већ неколико деценија свака већа опћина своју комуналну штедионицу. У Хрватској, Загреб као први добија своју комуналну штедионицу и то тек годину дана пре светског рата. А прва комунална штедионица Србије, она у Београду, прорадила је тек пред неколико дана.

Обзиром, да комуналне штедионице у Словенији по: стоје већ неколико деценија, јасно је, да су ту и најразвијеније. Године 1913., дакле пред сам почетак рата, комуналне штедионице Словеније имале су уложака за 191 милион златних круна, дотично 200 милиона динара. за вре. ме инфлације улошци, ма да су номинално константно расли, у ствари бивали су све мањи. Темпо падања вриједности круне, а касније динара, био је много бржи, него темпо пораста уложака.

Последњих година било је стање уложака код словеначких комуналних штедионица следеће:

1922 године 228 милиона динара

1928. _ 1. | 194 O5O “ 1995. 0 455, | 10% „ OM |» 5 1922. _ 70. ; 1928. | 561

Како видимо, улошци су крајем прошле године нешто преко 4 пута већи него пре рата. Али само номинално. Двеста милиона предратних динара одговара валутарно данашњим две милијарде 200 милиона динара. А по куповној снази прелазе 3 милијарде динара. Обзиром на куповну снагу можемо казати, да улошци комуналних штедиониua износе данас тек једну четвртину онога, што су износили пре рата. У тој појави налазимо тумачење наше ла: тентне кредитне кризе. Потражња за капиталом данас је далеко већа но пре рата, већ ради тога, што је у многим крајевима државе привредна делатност много већа док је данас мање расположивог капитала него је то био случај пре рата. Једино велике загребачке банке имају данас више уложака него пре рата, али је треба узети у обзир, да је њихов делокруг пре рата био ограничен само на Хрватску и Славонију, а данас се подржавају филијале по свим крајевима државе.

Данас имамо нешто преко 30 комуналних штедионица. Од тога је око 20 у Словенији. Но од укупног износа уложака отпада сигурно две трећине на Словенију. Јер осим загребачке Градске штедионице мало која располаже са довољно уложака. Многе су комуналне штедионице у крајевима ван Словеније основане тек у последње време, па ће морати проћи дуже времена, док се афирмирају. Можда једног дана да ће се упустити у коштац у погледу прикупљања уложака са једне стране са приватним банкама са друге са државним и полудржавним централним новчаним институцијама као што су то Државна Хипотекарна Банка, Поштанска Штедионица, Аграрна Банка и друге.

Пре рата ком комуналних штедионица пословање се је састојало у главноме у томе, да прикупљају улошке, који су се онда у претежној већини пласирали у хипотеке и пупиларне хартије од вредности. Јака грађевна делатност појединих градова мора се у првом реду приписати јефтиним хипотекарним кредитима комуналних штедиони-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 621

БИЛАНСА

ца. Дотично купњом хипотекарних облигација приватних или самоуправних новчаних институција омогућивале су овима, да поделују знатне хипотекарне кредите.

Местна хранилница Љубљане почела је радом 1. октобра 1889. године па је према томе ових дана могла прославити своју 40-годишњицу. Године 1913. имала је уложака за 43 милиона златних круна, што најбоље показује њен развитак. Онда је наравно могла поделити и одговарајуће хипотекарне кредите,

Биланса за последње три године показује следећу слику:

Актива 1928. 1927. 1925. Хипотеке 32.982 33.739 23.700 Опћински зајмови 56.576 29.378 24.486 Менице 10.795 9.976 3515 Ефекти 28.070 28.402 26.271 Тек. рачуни 202.220 183.701 · 133.476 Тек. рачуни 202.20 183.701 133.476 Новчани заводи 26.865 28.624 34.013 Некретнине 7.850 8.018 8.085 Благајна 1.691 824 1.147 Пасива

Улошци 956.55/ 314.023 259.042 Ломбард 2.417 2.417 2.417 Реесконт 10.775 9.890 3.290 Резервни фонд 3.850 2.179 512 Добитак 1.207 972 694 Укупна биланса | 375.670. 330.295 267.067

Код комуналних штедионица главна је позиција билансе „улошци“. Ту су средства која стоје штедионици на располагању, да их пласира. Код местне хранилнице љубљанске 95% средстава долази од уложака.

Прошле године пораст уложака износио је 42 милиона динара. Године 1927. пораст је износио 55 милиона динара. Како видимо темп развитка нешто успорен. А то није ни чудо, ако уочимо, какове су биле прилике прошле године,

Код неких новчаних установа може се чак и констатовати опадање уложака. Према томе, са порастом код Местне хранилнице можемо бити потпуно задовољни.

У хипотеке пласирано је 32 милиона динара. Раније су комуналне штедионице знале 50 па чак и сто уложака пласирати у хипотеке. Искуство је показало, да су улошци код комуналних штедионица тешко покретни, па се је високи проценат могао пласирати у дугорочне ангажмане. Међутим данас комуналне штедионице не воле да дају чисте хипотекарне зајмове. Много се дају конто-коренти зајмови уз менично осигурање и гаранцију, да се укњижба може сваки час провести. Према томе међу 202 милиона потраживања на текућем рачуну има одста и дугорочних ангажмана. Ако не по форми а онда по садржини,

Знатан је пораст комуналних зајмова. Од 29 милиона концем 1927. на 56 милиона крајем 1928. године, Неке комуналне штедионице пласирају претежни део уложака у позајмице властитој општини или општинским подузећима као плинари, електрани или слично. Међутим у Словенији имамо претежно тај случај, да поједине комуналне штедионице дају зајмове другим општинама. Тако чак и неке општине Далмације добиле су догорочне зајмове код комуналних штедионица Словеније.