Народно благостање

Страна 622

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 38.

Ефекти износе 28 милиона и стационарни су. То су у првом реду државни панири. Међутим асцилације у курсу Ратне штете принуде неке комуналне штедионице, да купују Ратну штету. Купују само оно што морају, јер мора један део уложака бити пласиран у државним папирима. Добитак је према пословима веома задовољио. Ну како комуналне штедионице не плаћају дивиденду, а општине оџет не иде за тим, да из штедионице учине једно велико врело прихода, то је код њих разлика између дебатног и кредитног каматњака тако ниска, да ни не излазе већи добитци. У тој чињеници лежи могућност, да комуналне штедионице улагачима дају знатан каматњак. А како је ту и већа сигурност, није ни чудо, што у концентрацији уложака комуналне штедионице играју све већу улогу.

TVORNICA ZA DUŠIK D. D.„ КОЗЕ

Kod Fale na Dravi, tik pred početak svietskogz rata DoOdignuta ic iedna velika hidraulička električna centrala. Ona ie imala opskrbliivati sviiettom i energijom skoro čitavu Štaiersku — sve famo do Graca. Dapačeć glavni grad Štajerske imao ie biti glavni konsument.

Mediutim mogućnost produkciie energije sa strane Fale bila ie takova, da se prvih godina čitava ргодиксца 2а газујеtu i motornu energiju ne bi mogla plasirati. Pogotovu, ako se uzme, da је апотека тацутца bila razvijena prvenstveno u зјеуетшт kraievima države. Kadi toga bilo ie potrebno stvoriti jednog iakog konsumenta. Na elektrifikaciju želieznica onda se ioš nije mislilo. Po tome nile preostalo drugo, meso da se višak energije, a tai ie bio znatan, upotrilebi za fabrikaciiu umietnih gnojiiva.

Tako ie 1916. godine bilo osnovano poduzeće »Oesterreichische Stickstoffiwerke«. Kao osnivači fungirali su NiederOesterreichische Escomptegeselischaft, Allgemeine Depositen Bank, Bosansko d. d. za elektriku Jaice, Dynamit Nobel i Prager Eisenindustrie. Ono ie imalo u prvom redu producirati umiefna gnojiva za potrebe polioprivrede.

Za viijeme rata pokazala se ie sima potlreba za nitratima, tako da Бихе moralo po zahtievu vojnog erara da podigne i iednu fabriku nitrata. Ta ie počela sa radom u iulu 1918. godine, dakle par mieseci pred svršetak rata.

Poslije rata pokazale su se izviesne poteškoće. Mediutim onč su bile prebrodiene, tako, da društvo danas odlično prosperira i kadro ie, da plaća primierenu dividendu. Učinjeпе 51 čak i znatne туезнеце — poslednie pred dvije godine.

Godine 1921. društvo je izmjenilo svoj naziv u novi, današnii. Dionička glavnica koja ie iznosila 5 miliiona dinara, Valorizacijom investicija podignuta ie na 20 milijona dinara. Pored toga iormiran ie i iedan znatan rezervni tond.

Pretežni deo produkcije izvozi se u inozemstvo. Obzirom па уапгедпо јеШпи епегаци koju ono dobiva od Falske centrale, u stanju ie, da sa svolim produktima uspješno konc kurira u inozemstvu. Radi toga i пјегома је ртодикеца зуаке godine sve veća i veća.

Akcije ovog: poduzeća nolirale su do pred kratko vrijeme зато па ђеској burzi i znale su imati i Veći promst. Sada notirain i na liublianskoj. Nu kako tamo nema intenzivnijeg

|

етеј пог ртотета, (0 шкада пе dolaze до zakliučaka. Kad bi te dionice notirale na zagrebačkoj i beogradskoi berzi, vreme= nom bi se razvio i arbitražni promet sa bečkom berzom. Interes naše javnosti za jedan tako prvorazredni papir vremenom bivao bi sve veći, tako da bi postepeno i iedan veći dio dionica došao u domaće ruke.

Bilanca za tri роз едпје godine pruža slijiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Zemliište i tvornica (оба 11750. 2121 Urediai tvornice 12.158 14.048 867 Pruga 621 698 51 Zalihe materijala 6.096 0.527 7.696 Gotovi fabrikati 10.058 „7.430. 14.644 Dužnici ! 10.873. 22.478 22.061 Pasiva:

Glavnica 20.000 20.000 5.000 Rezerva 1.488 1259 . [835 Vierovnici 22.812 „34.059 38.964 Dobitak 2.388 2.493 2111 Ukupni iznos bilance 53.067 63.835 48.526

Како мито уенка је гагика и БПапсјтапји туезнсја и годин! 1926. 1 1927-28. То је radi valorizacije, koiom se je dobio iznos od preko 20 miliiona dinara. Petnaest miliiona bilo ie povišeniem nominale dionica upotreblieno za povišenie dioničke glavnice od 50 na 200 dinara, a preko 5 miliiona išlo ie u rezervni fond.

Vjerovnici iznašali su prošle vodine 22 miliiona. Dužnici i gotovi fabrikati iznose isto toliko. Znači, da su sve investicije izvršene vlastitim sredstvima. Kredita uzima se onoliko, koliko iziskuje proces produkcije. Tu ie iedan zdrav omier, jer kamati ne terete produkciju. Pored toga su se vjerovnici DFOšle godine bitno smaniili a isto tako i dužnici. Ove dvije pozicije u uskoi su vezi. Ako jie potrebno dati veće i dulie kredite i zaduživanie kod banaka nešto ie jače.

Račun gubitka i dobitka za #11 розедије содте daie slijedeću sliku:

Đobitak: 1928 1927 1926 Brutto dobitak 12.144 10.705 8.849 Gubitak:

Administracija 4.481 5.180: 4.621 Porezi 2.250 1.431 970 Otpisi 3.017 1.196 975

Brutto dobitak bio ie prošle godine bitno veći nego pred dviie godine. Ali i izdaci bili su znatno veći. Neobično ie, da su porezi mnogo Veći nego pred dvije godine. Kod ostalih društava vidimo obratnu pojavu. Porezi su svake godine sve ma= nji, budući da su iziednačenjem poreza u prečanskim krajievima porezi reducirani. Otpisi su znatni. Tri puta veći nego pred dviie godine. Potreba niie bila takova ali se ie išlo za time, da se, pozicila društva što jače fundira. Inače moglo se ie pristupiti i povišenjiu dividende.

"Tvornica za dušik u Rušama spada u red naših vodećih industrijalnih poduzeća. Ono ima iako zaledie, pokazuje jake tendenciie ekspanziie pak će sigurno u bližoi budućnosti igrati 1 ј05 меси шоги.

HB E БЕЈ Ба Ба Ба БЕЈ ПБ Ба 12; [9:23 Ed EZ SJ а 9 E: Bi БЕЗ 3 iž Rd EB 3 7 3 3 Rd BM Bš BO HM BH Bd DB M BH EH ES DN Hd 3 1 ПБ БИ 4

BH BS 3 BS Ed EB Si Had Дује орао

BEBI BI Bi Bi Bi

Првокласни шлески Утаљ и Кокс Прштво за Пронет Утља, a за домаће потребе, етажно и централно грејање. . Београд, Дубровачка 31