Народно благостање

16 688

СТРОЈНЕ ТОВАРНЕ ИН ЛИВАРНЕ Д. Д. ЉУБЉАНА

Машинска индустрија је код нас још најслабије раз: вијена. Осим неколико фабрика за потребе железначког саобраћаја, мало што је подигнуто нових фабрика машина. Још увек у главноме радимо са оним, што смо имали још пре рата. А то је било веома мало. Оно неколико нових фабрика за прераду гвожђа дотично фабрика стројева није показало баш најбољи просперитет. Можда ради тога, што царинска заштита код машина није тако знатна као код текстила. А још више и ради тога, што је фабрикација стројева далеко комплициранија него фабрикација текстила. Поред тога фабрике стројева немогуће је замислити у малим димензијама. А за велике димензије ми немамо довољно капитала, а ни кредита који би омогућио рад. Набавка разних машина, као и израда гвожђених когструкција данас је условљена поделом кредита од неколико месеци ако не и година а то наша подузећа не могу да поделују. Ради тога у продуктима машинске индустрије страна конкуренција тешко туче нашу властиту продукцију. Дапаче јој онемогућује многе послове за које би она технички била способна. Туче је у првом реду тиме, што је страна индустрија у стању да дозвољава кредите дуљих рокова.

Држава би била један од главних комитената наше индустрије машина и гвожђених конструкција. А кад би држава била у стању, да своје наруџбине код извршбе и плаћа, домаћа индустрија могла би да покрије многе потребе. Но кад држава ставља за услов дугорочне исплате, или ако их и не тражи а фактички проведе, не може наша индустрија гвожђа да се упушта у веће државне лиферације.

Ради тога видимо, да су се у индустрији стројева у главноме одржала само она подузећа, која су постојала већ пре рата. |

Стројне товарне и ливарне формиране су 1919 годиве фузијом трију мањих фабрика у Љубљани и то: Жабкар, Тениес и Самаса. Концентрација се је обавила под окриљем Јадранске банке. А и данас је Јадранско-Подунавска банка главни интересент. Дионичка главница најпрво је износила 6,000.000 круна. Касније је суксесивно повишена на данашњих 5 милиона динара. Крајем 1927. године закључена је и валоризација инвестиција. Добивени износ од скоро 5 милиона динара није био употребљен за повишење дионичке главнице као што се то иначе радило код валоризације, него је употребљен за повишење резервног фонда. Тако данас резервни фондови изнашају скоро 8 милиона динара код дионичке главнице од 5 милиона динара. Биланса за три последње године пружа следећу слику:

Актива 1928 1927 1826 Благајна 38 294 423 Ефекти 138 91 50 Некретнине 8:096.. 4415. 5.151 Покретнине (стројеви) i 5.391 2.816. 3.003 Фабрикати и сировине 9.702 7.608 5.540 Дужници 5.161 5.667... 5:206 Пасива

Главница 5.000 + 5.000 5;060 Резерве 6267 2.040 2.040 Специјална резерва 1.647 — Веровници 14.839 14.145 19.576 Добитак 874 — __ Губитак — 716 220

Инвестиције износе 13.5 милиона динара. Томе напро-

тив стоје властита средства са скоро 13 милиона динара. Ситуација је доста повољна јер властита средства покри-

НАРОДНО БЛАГ О СТАЊЕ

Živio u Trstu i okolini.

„Број 39.

Bajy инвестиције, Са кредитима банке и лифераната, но у првом реду банке, покрива се онда читава фабрикација као и дужници. Наравно да би било пожељно, кад би властита средства била нешто јача, како би покривала бар део | фабрикације. Идеално би било кад би обавезе износиле толико колико износе и потраживања комитената.

Прошле године валоризацијом је. подвостручена_ биланчна вредност некретнина као и машина. "Обзиром на то, да су то предратне инвестиције, стварна вредност некретнина је чак далеко већа но што је то изнесено У биланси и након извршене валоризације.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

1928: 1927 1926

Фабрикациони добитак 5.820. 4.608. 5.211 _ Расходи -

Управни и продук. трошкови – 4,243 4.545 4.654

Отписи 702 814 792

Добитак - 374 — –—

Губитак = 492 224

Како видимо ситуација подузећа битно се је поправила. Године 1926 и 1927 донеле су пословни губитак, док је година 1928 завршена са добитком. Запосленост у овој горини обећава да ће се и ова година свршити повољно. Ранији губитци отписани "у од резервног фонда, тако да је данас ситуација чиста.

Стројне товарне и ливарне израђују турбине на волу нарочитог система, затим стројеве за обраду дрва, арматуре, трансмисије и т. д. Поред тога има леваоницу жељеза и метала, леваоницу звона која особито добро успева, израде из лима и лаке конструкције гвожђа. Запослује неколико стотина радника.

DUBROVAČKA TRGOVAČKA BANKA — DUBROVNIK

Kad ie riječ o dalmatinskim novčanim zavodima, onda se bezuvjietno mora govoriti i o Dubrovačkoi trgeovačkoi banci. Po ukupnom iznosu svoje bilance ona је na drugom miestu — odmah posliie Prve pučke dalmatinske banke. A i po svom načinu poslovanja, tradiciii a pogotovu konservatizmiu mnogo ioj sliči.

Predsjednikom je Dr. Stefi Račić, a podpredsiednik Frederico Glavić, dok u upravi, koja se sastoii samo od 4 osobe, siedi ioš iedan Glavić. Kod Dubrovačke paroplovidbe predsiednikom ie Frederico Glavić, a u upravi su Račić i drugi GlaМЕС. Како se vidi veza izmediu Dubrovačke trgovačke banke i Dubrovačke paroplovidbe tako je uska, da bi skoro istodobno, a u iednoi te istoi prostoriji mogli održavati siednice ravnatelistva.

Glavić, koji jie glavni akcioner, obogatio se ije еппетаciji, on ie i odlučni faktor Dubrovačke paroplovidbe. A Dr. Račić zet jie pok. Nikole Pašića. Uprava ie u jakim rukama. Njegov način poslovania kao i osobe koje stoje za zavodom doprineli su da ima Dubrovnik i niecova okolina n Dubrovačku trgovačku banku neograničeno povjerenje.

Kao i Prva pučka dalmatinska banka, tako i Dubrovačka trgovačka banka ne pokazuju nikakove volie za ekspanžijom van svoga dosadašnieg središta, makar bi ioi niena reputacija omogućila znatnu ekspanziju. Dubrovnik ie.pred četvrt stolieća imao jedan svoi jaki domaći zavod »DubrovačkiL Vjieresijsku banku«. Za vodeće ličnosti toga zavoda, rad u Dubrovniku i okolini bio ie preuzak i otvorilo se ije filijalu u Splitu. Kasnije je provedena fuzila sa Jadranskom bankom u Trstu, koja ie onda bila osnovana od našeg elementa, koji је: U Jadranskoi banci, dubrovčani su došli do znatnog uticaja ali su izgubili centralu. A kasnije iskustvo pokazalo ic kolika je. bila šteta, što su Dubrovčani па=