Народно благостање

2. новембар 1929.

pustili svoi zavod i шорш са ц Jadransku banku., Gubitak na dionicama, uzevši u obzir naiveći kurs, kojeg ie imao Dubrovnik na akcijama Jadranske Banke, iznosi desetke i desetke milijona dinara.

Dubrovačka trgovačka banka osnovana je godine 1002. I kako je Dubrovačka vjieresiska banka u prvom redu okupila Hrvate, tako ie Dubrovačka trgovačka banka okupila oko sebe Srbe katolike, kojii su opet iedan specijalitet Dubrovnika. Dubrovnik ie iedan od rijetkih gradova Dalmaciie, ге su nacionalne i stranačke divergencije tako znatne, da ie DpOotrebna separacija. Tako ie Dubrovnik, ma da niie imao više nego 10.000 stanovnika, imao tri gradianske glazbe, hrvatsku, srpsku i nekad i taliiansku. Pored hrvatskog i srpskog Sokola imao ie čak i »pravog hrvatskog sokola«. A uz lokalnu novinu »Crvena Hrvatska« imao ie i »Pravu crvenu hrvatsku«. Dakle nadlicitiranie u svakom pravcu.

Ta mediusobna razdruženost i danas ie specijalitet Dubrovnika. Daleko više nego ma koieg drugog našeg grada na Primoriu. Radi toga ie i posve normalno, da se i novčani zavodi Dubrovnika razlikuiu ne samo po plemenskoi, nego i po partiiskoi pripadnosti. Tom lokalnom partikularizmu križaiu račune, bar koliko se tiče novčarstva, filiiale zagrebačkih novčanih zavoda kojih sada već ima tri. Naime u Dubrovniku podržavaju filiiale: Prva hrvatska štedionica, Jugoslovenska udružena banka, te Srpska banka. U pogledu sakupliania uložaka, fililiale zagrebačkih banaka daleko su iače nego što su domaći zavodi. Možda baš radi toga, što su domaći podelienl po plemenskoj i partiiskoi pripadnosti. Tako fililala jednog zagrebačkog zavoda ima uložaka preko 50 miliona dinara, što nema ni jedna lokalna banka.

Bilanca za tri poslilednie godine pruža sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Blagaina 1.440 1.195 950 Ffekti i valute 8.202 8.146 7.432 Tek. računi i mjenice 47144 40.243 30.048 Pasiva: Glavnica 2.500 2500 „2.500 Reserva 2.525 2.525 2.525 Vierovnici 3.437 23.224 „16.591 Ulošci na knjižice 21.029. 21.687 | 17.163 Dobitak 619 379 365 Ukupna bilanca 58.113 50.312 30.157

Upada u oči da ie rezerva već veća od dioničke glavnice. To pokazujie iaku bazu zavoda. Ukupna vlastita sredstva iznašaiu 5 miliona dinara. Vierovnici i ulošci preko 50 miliona. Po tome omier ie izmediu tudih i vlastitih sredstava 10 :1. Tai omijer, koji pokazuie znatno povierenie, imaju rijetki naš! zavodi. Obzirom na čedna vlastita sredstva a znatna Dpovjerenja, bilo bi na miestu i povišenie dioničke glavnice. Obzirom na akcionere to bi bilo lako i provesti. No to opet priieči konservatizam koji ie suzdržliiv, pa i kod povišenia glavTice. Ulošci na kniižice prošle su godine opali za pola miliona dinara. To je i naravno. Upravo u Dubrovniku prošle godine bila ie zavladala neka panika u pogledu održavania dinara. Pogotovo pod konac godine, kad ie parlamentarna situaciia izgledala dešperatna, pa nije ni čudo što ie dubrovčanin, tako oprezan kao niko kod nas, požurio se, da svoju uštedniu slgurniie Dlasira. Ove je godine situaciia skroz druga. A sezona stranaca, koja jie danas glavna privredna grana Dubrovnika, bila ie odlična. A u Dubrovniku nema skoro obitelii koja ne iznaimlinie sobe strancima. Tako intenzivan promet stranaca odrazuie se na sve slojeve.

Znatniia zaliha efekata ima se u prvom redu pripisati znatnom broiu akciia Dubrovačke paroplovidbe. Vierovnici su

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ,

Страна 689 _

porasli za 8 miliona dinara što ie povolini znak, makar su prilike bile teške. "Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Prihodi kamata, providbe;i t. da.;ć,,.:2:607 ; 2.318. 2.545 Rashodi:

Kamati | 1.304 1.313 1118 Upravni troškovi 0 614 427 621 Porezi | 105 200 397 Dobitak 619 379 375

Prošla godina karakteristična je i po tome, što ic čisti dobitak znatno veći nego ranijih codina. > Dubrovačka trgovačka banka ide ravnim putem — la- ganog ali stalnog razvitka. Skokovi kao i razočarenia iskliučena Su.

JUGOSLOVENSKE TEKSTILNE TVORNICE MAUTNER D. D., LJUBLJANA

Isaak Mautner i sin, bilo ie iedno od najvećih tekstilnih poduzeća predratne Austrije. Imalo ie mnogobroine tkaonice i predionice pamuka u Češkoj, Moravskoi i Austriii. A i u Kraniskoi imalo ie iednu veću predionicu u Litiji i jednu Veliku tkaonicu u Sv. Pavlu, krai Prebolda.

Raspadom Austro-Ugarske u nekoliko država, raskinuta ie homogenost predionica i tkaonica Isaaka Mautner i sina. Vodeći računa o izmenjenim prilikama, od starog poduzeća nastala su tri, koja su mediutim bila usko povezana. Nastalo ie jedno austriisko, iedno čehoslovačko i iedno iugoslovensko Mautner d. d.

Naravno da perspektive razvitka za sva tri poduzeća nisu bile iednake. Izgledi u našoi državi bili su naipovoliniji. Mi smo u ciliu, da podignemo vlastitu tekstilnu таи и, kojia se ie koncem rata sastoiala lih od nekoliko poduzeća, zaveli visoku carinsku zaštitu. Ako se ie pod zaštitom te visoke carine isplatilo podizati sasvim nova tekstilna poduzeća, onda su ona, kojia su već bila tu i kola su imali iedan dio investicija već amortiziran, pružali daleko bolie perspektive.

U Čehoslovačkoi prilike za tekstilnu industriju nisu najpovolinie, ier se konstantno opaža hiperprodukcija. A u Austriii prilike su još nepovolinije; tamo vlada jedna izrazita tekstilna kriza u prvom redu za tkaonice, kojih ie daleko više nego što ie domaća potreba — a izvoz slabo dolazi u obzir.

Iz svih tih razloga nalazi sc austrisko poduzeće Mautner u jednoj latentnoi krizi. Kad je bilo govora o slomu Bodencreditanstalta, mediu ostalim uzrocima navadialo se ie da su znatni krediti zamrznuti kod Mautnerovog poduzeća.

Kad ie Creditanstalt preuzeo BHodencredit, nastojao је da čim prije sanira koncem Mautnera. U buduće financiranje poduzeća imati će u svojim rukama Creditanstalt i Živnostenska banka. Uska veza, koia ie do sada postojala izmediu austriiskog, čehoslovačkog i jugoslovenskog Mautner d. d. biti će bitno raskinuta i svako poduzeće biće potpuno samostalno. Nedaće jednog neće se više odrazivati i na nedaćama drugog.

Ovako riiešenje naravno da nam naibolie odgovara. Jer od čitavog Mautnerovoz koncerna, jiugoslovenske tvornice таји naibolie izglede na prosperitet. Dok se u austrijskim a i čehoslovačkim tvornicama mora operisati sa obustavom i redukcijom rada, kod nas tekstilna industrija može da radi sa punim kapacitetom.

Nacionalizacija iugoslovenskih Mautner tvornica izvršena je 1923. godine. Dionička glavnica iznosila ie 10 milijona dinara. Kasniie ie valorizacilom podignuta na današnjih 20 mllijona dinara. Jugoslovensko Mautner protokolirano je u Liubliani jer su obe fabrike u Sloveniji. Ali komerciialna direkcila nalazi se u Zagrebu obzirom na to, što ie danas Zagreb centar naše tekstine trgovine. A i ostale tekstilne tvornice