Народно благостање

16. новембар 1929.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 675

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

МЕРМЕРНИ ЕЛ ви ra ——

U poluslužbenom organu Сећоslovačke vlade »Prager Presse« izašao ie članak с. Giorga Glazgoa sa sledećom tezom:

Pogrešio ice g. Snouden, engleski ministar finansiia, što se onako tvrdoglavo držao na Haškoi konferenciji, i time primorao Francusku i njene uže saveznike, da povećaiu u nemačkim reparacijama englesko učešće za 2 miliona funti sterlinga. To se osvetilo Engleskoi, kaže ge. Glazgo. On konstatuje, pre svega da ic Francuska, posle Amerike, naiveći posednik zlata, zatim da ima naimobilniie tržište kapitala i da može da utiče na svetsko tržište kapitala po svoioi volii. Francuska učestvuic sa 52% u nemačkim reparaciama, a Engleska svega sa 22%; kako će nemačke reparaciie da se plaćaiu sve Više u gOtOVOm помсц, prema Jangovom planu, to će Francuska sve više primati u zlatu. Druzim rečima, Francuska će biti sve bogatiia i bogaја zlatom i devizama i sve veći gospodar па svetskom tržištu. ;

Francuska је povlačeniem zlata iz Engleske učinila, te ie Engleska banka morala povisiti kamatnu stopu na 0#%; a više od 2 miliona funti sterlinga godišnicć iznosi зато роvećanie kamate, koju engleska vlada plaća na svoie kratkoročne dugove, zbor toga što ie povećana kamata.

Nile se prevario, nile ...

| Ри ј

Kako smo mi odobravali od počefka držanie 9. Зпопdena, to se smatramo u neku ruku pozvanim, da pred našim čitaocima pokušamo oboriti tezu g. Glazgoa.

Istina ie, da Francuska posle Amerike ima naiviše zlata u podrumima svoje banke i u zlatnim devizama, ali to nema njkakve veze sa reparacionim potraživaniem, icer se OHO Sastoialo u glavnom u naturi. Francuska ie dakle bez obzira na пјепо veće učešće u reparaciiama vrlo bogata flinansiskim kapitalom i raspolaže velikim količinama zlata. Francuska ie odista povlačila i povlači stalno zlato iz Engleske, ali to niie bio razlog povećaniu kamatne stope Engleske banke; glavni razlog ie ležao u amerikanskoi špekulaciii, kao što ie g. Snouden to konstatovao pre dva meseca u jednome govoru, li kome ie uputio liute prekore amerikanskim špekulantima. Ali, i da pretpostavimo da ie francusko povlačenie zlata glavni razlog povećaniu kamatne stope u Engleskoi, ipak se ne može izvesti zakliučak, da ie Francuska to uradila iz osvete prema г. Snoudenu za niegovo držanie u Hagu. Mi naprotiv tvrdimo, da bi fo uradila Francuska u svakom slučaiu, ma kakvo da ie bilo držanie g. Snoudena. Motivi unovčavania deviza i DOvlačenia potraživanja u inostranstvu i zvečećeg zlata, čisto su monetarno-političkoz porekla. U francuskom zakonu o stabilizaciii kaže se, da će samo zlato služiti za pokriće novčanog opticaia. Francuska ie odbila tako zvano važenie na bazi zlatnih deviza i akceptirala važenie na bazi zlatnoga metala. Prirodna posledica toga ie, da ie Francuska počela da unovčava svoie devize, koje se ne računaiu kao pokriće novčaničnogz opticaia (a opticai ie u Francuskoi ogroman, 68 miliiardi franaka) i da ih u vidu zlata donosi u podrume. Nije iskliučena mogućnost da Francuska i iz političkih razloga. to radi, ako мегије u mogućnost ratnih zapleta.

Saobražavaniem na bazi zlatnoz metala, u zakonu o stabilizaciii, Francuska banka prestala ie da prima devize u Zamenu Za novčanice, već samo zlato. Daleko bi nas odvelo, kad bismo se upustili u izlaganie francuske — u ostalom potpuno osnovane — feoriie o inilaciii kredita, kao posledice va-– ženia na bazi zlatnih deviza. Glavno je, da Francuska banka izbegava devize. . :

· Ima više od godinu dana, kako privatne banke u Francusku uvoze zlato i bez ikakvog sadeistva francuske vlade.

Francuzi povlače još uvek svoja potraživanja sa strane, Da kako novčanična banka neće da primi devize, [0 ih oni DrOdaju privatnim bankama. Ove povlače potrebne novčanice od novčanične banke putem reeskonta; ali kad i taj izvor otkaže, one su primorane da dovoze zlato iz inostranstva, da bi došli do novčanica.

Kao što vidimo, priliv zlata iz inostranstva u Francusku proces je, koji rezultira od raznih ekonomskih kategorija, na koje francuska vlada nema nikakvog uticaia.

Engleska vlada ie odista bačena bila u oštre makaze izmedi amerikanske špekulacije i odliva zlata u Francusku. Što e liče prvog činioca, to' je odista maler, ali ie on ioš mnogo iače pogodio Nemačku. A odnosno odliva zlata iz Engleske u Francusku ne može se reći, da ie to nesreća za Englesku. Mi čak smatramo da ie sreća, ier ie to razdrmalo Englesku banku iz dremania, i nateralo da traži sigurnijih izvora za pokriće svoz novčaničnoz oplicajia. Engleska banka ie morala znati, da ie jedan deo zlata u niezinim podrumima tudi i da on mora — Dre ili posle — otići.

Da ie g. Snouden bio popustliiviii, Engleska bi danas bila i bez 2 miliona funti sterlinca prihoda, i pred faktom da tudie zlato treba da vrati.

Nije g. Snouden pogrešio, nile . · .

У американском се Сенату одиграла ту скоро једна сцена први пут после 27 година; наиме, Сенат је донео одлуку, да се укори њихов колега Бингем због заузимања за једну организацију индустријалаца. Предлог је дошао од сенатора Смуса, који је казао да се част и глас сенатске куће мора да чува по сваКу пену. Оптужени се бранио тиме, да је радио из чистих побуда. Он је чак веома оштро напао извесне сенаторе, који се не стиде да и чланове својих породица па и своје сопствене жене даду поставити за секретарице. Сенатор Џилет га је бранио и казао, да би им, ако би Сенат ушао у дискреције својих чланова, остало врло мало времена за законодаван рад.

(Errerrgerr rerum ar ru —

Severo-Američke · Države postavliaiu sve veće smetnic imigracili iselienika iz srednie, a naročito istočne Evrope. Ne j može se u opšte useliti dok se prethodno ne dobije dopust. Izuzetno mogu ući, bez ikakve formalnosti, strankinje udate za amerikanske podanike. Potrebno je da su se zajedno slikali i da imaju venčanicu. Tai is propis upotrebio kao sredstvo iedan varalica, Poliak, naturalizirani Amerikanac, za bogatu zaradu. Znaiući da ima vrlo veliki broi devojaka u Poliskoj, čiii su verenici i prijateli otišli u Ameriku i koje žele da podiu za niima, dao ie oglas u Poliskim novinama, da može bez ikakvih teškoća, da provede svaku devoiku iz Poliske u Ameriku. Na mnogobroina pisma on ie odgovarao, da ie potrebno, da se interesentkinia uda za niega. On naravno ne polaže nikakva bračna prava, već traži iedino nagradu u novcu. Tako je on preveo 61 Polikinju u Ameriku oženivši se 61 put. U trenutku kad se venčao sa 62-om Polikiniom, londonska policila je metla ruku na пјеgovo rame i odvela са je u pritvor (pošto je tai posao obavliao u Engleskoi). Londonski se listovi pitaju, zar Amerikanskoi policiii niie palo u oči, da se u relativno kratkom roku

Na čemt sve lindi zaradjuju pare?

· изе о 61 Хепа, Које зуе imaju jednog istog muža.