Народно благостање

93. новембар 1929. Prosperitet poduzeća u prve dviie godine, Što je Dilo Dretvoreno u akcionarsko društvo, nije bio naročit. Dapače prošla godina završena je i sa iednim gubitkom od 284 hiliade dlnara. Danas ie mediutim situaciia skroz druga. Sve naše Želiezare povezane su kartelom. A tai kartel opet ie dio srednioevropeiskog kartela. A ovi karteli imaiu za zadaću da regulirain produkciiu kao i ciiene. Po tome uspieh pojedinih poduzeća biti će ove godine mnogo bolii. Naše želiezare uslied kartelnog utanačenia ne samo što postizavaiu bolie cijenč, nego ie i produkciia znatno porasla. Po tome imamo očekivati za svu našu industriju želieza znatno povoliniie rezultate, nego do sada, kad ie pored mediusobne konkurencije, postojala i teška konkurenciia sa inozemstvom.

Investicije koncem prošle godine bilancirane su sa 7 miliona dinara. Mediutim vlastita sredstva iznašaiu dvostruko. Po tome i jedan dio zalihe pokriven je vlastitim sredstvima. Vierovnici iznašaiu 14.3 miliona dinara, a dužnici 10.7 miliona pak se po tome skoro pokrivaju. Obzirom na tai omjer možemo kazati da је icklarna· grofa Thurnskoga iedan od naših financiialno bolie fundiranih poduzeća.

Investicile su u prošloi godini povećane za skoro 2 mlliona dinara. Isto tako zalihe porasle su za 2.6 miliona dinara, dok su dužnici ostali u glavnome na istoi visini. Dosliiedno porastiu investicila za 2 miliona dinara i zalihe za 2.0 miliona dinara porasli su i Vierovnici za preko 5 miliona din.

Račun gubitka i dobitka pruža sliiedeću sliku:

Dobitak: 1928 1927 Na robi 617 348 Gubitak:

Kamati 766 321 Otpisi 144 17 Dobitak == 8 Gubitak 284 —

Dobitak na robi bio ie prošle godine znatno veći nego godine 1927. Ako ie usprkos toga poslovni uspieh bio znatno slabiii, to se ima pripisati činienici, da su tereti za kamate znatno porasli. U prvom redu radi toga što poduzeće prošle godine trebalo ie mnogo veći kredit nego godine 1927.

Jeklarna grofa Thurnskoga igra vidnu ulogu u našoi metalurgičnoi industriji. Jedina ie griješka tog poduzeća, da leži tik državne granice, pa u slučaiu iednoz zapletaja Ditanie ie da li bi u dovolinoi mieri mogao poslužiti potrebama ratne industriie.

Obzirom na kvalitet robe koie ono izradjuie, kao i na činienicu da ie tržište, bilo u pogledu cijene bilo u pogledu produkcije, u glavnome regulirano, mi se pouzdano nadamo da će ono da napreduie i da se razviia u iedno poduzeće još većih dimenziia. A upravo naša metalurgična industriia naislabije ie razviena, pak po tome ima povoline šanse za budućnost. I ovdie će naravno od te budućnosti profitirati u prvom redu ona poduzeća, koia „su već tu, koia imaiu velike investicile i koie posieduiu iak kadar izvježbanogz radništva.

BANKA i ŠTEDIONICA GORSKOG KOTARA D. D. RAVNA GORA

Banka i štedionica Gorskog kotara, iako ukupni iznos bilance ne prelazi 20 miliona dinara, spada u red naših poznatijih novčanih zavoda. Dielom radi toga, što ie ona jedan od riletkih novčanih zavoda provinciie, čiie dionice kotiraju na za-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 693 -

стеђаској Бега, а Фејот radi toga, što oma posleduije filijale u čitavom Gorskom kotaru.

Osnovano ice godine 1907. sa siedištem u Ravnoi Gori. Danas ima fililale u Delnicama, Fužinama, Vrbovskom i BOsilievu. Po tome, ona u svoj poslovni dielokrug obuhvaća с1ieli Gorski kotar. U tom kraju, osim Banke i štedionice Gorзкосг kotara zapravo i nema znatiniieg novčanog Zavoda, dotično filiiale jednog novčanog zavoda iz jednog drugog Kkraia.

Gorski kotar leži izmediu Sušaka i Ogulina; po: svojož naravi jedan je siromašan krai. Zemlje, koja bi se daia obraditi za agrarnu produkciju nema dovolino, tako da ic ČitaV ovai krai upućen na uvoz Žitarica. Stočarstvo sec intenzivnije: razvija tek u posliiednie vrijeme. Visoke gore obiluiu dobrim pašniacima, pak se ie pristupilo nabavci doDrih pasmina, kao i podizaniu zadružnih mlekarna. Bivša primorska oblast Osobito ie nastoiala, da podigne stočarstvo Gorskog kotara.

Šumarstvo je danas glavno vrelo prihoda Gorskog kotara. Sav ice tai krai obrastao crnogoricom. Nu Gorski kotar nema velike šumske industrije, a brdoviti krai i otešćava Копcentraciiu rada na iednom miestu. Za to i prevladavaju male pilane, kojih ima veliki broj. No kod tih ie opet mnogo puta poteškoća oko dobave potrebnog materilala. A ni financiialne prilike svih tih pilana nisu naiDbolie.

Stanovnici Gorskog Kkotara poznati su kao izvrsni šumski radnici u prvom redu kod sieče drva. Radi toga u ieseni

· odilazi na sieču u Slavoniju pretežni dio muške radne snage,

i ostaie tamo do prolieća, kad se vraća kući,.da obradiuič ono malo zemlie što jie ima. Gorski kotar daie i znatan brol emigranata u Ameriku. To ie bio slučai osobito priie rata, kad зе уапје и Зједшјепе države sieverne Amerike, niie bilo skopčano sa naročitim poteškoćama, i kad nile bilo kvote. 1 danas ioš su doznake emigracije glavno vrelo prihoda za mnoge porodice Gorskog kotara.

Pre nekoliko godina, podignuta ie hidroelektrična centrala Zeleni vir, kod Skadra. Nade, koie su se polazale u tu centralu, da će ona naime omogućiti industriializaciiu Gorsko> kotara, i time podignuti niegovu privredu i omogućiti radno] snazi da dodie do posla u samom svom selu, nisu se ispunile. Poduzeće ie došlo u finansiialne poteškoće, i tek u posliiednič vrileme povedena ie sanaciia. No pitanie ie, da li će i kasniie ono podignuti industriln Gorskog kotara, ili će biti probitačniie struiu uputi na Sušak i Primorie, ili pak spojiti sa Karlovcem i tako prodriieti čak do Zagreba, koji je ijedan jaki konsument.

Gorski kotar osnovao ie pred nekoliko godina i neko Gospodarsko vijeće, koie bi imalo koncentrirati u svojim rukama sav rad oko privrednoz i kulturnog podizania ovož Ктаја. No realni uspiesi izgleda, da do sada nisu vidlivi. Ob-. zirom na velike šume, visinu nad morem od nekoliko stotina mefara, Gorski kotar dolazi u obzir kao klimatska stanica. Ali konfort, koieg on danas pruža, ioš onemogućuje veći DITIliev stranaca, bilo iz inozemstva,bilo iz naše države.

Narod Gorskog koftara, ma da privredne prilike nisu naipovoliniie, i ma da ie to izrazito pasivan krai, pokazuieč naročito veliku smisao za štednju. Radi toga i vidimo, da ulošci na štednju kod Banke i štedionice Gorskog kotara mnogo Su veći, nego kod većine naših novčanih zavoda, koji se nalaze u naibogatiliim kraievima naše države. Goranin zna, kako-:se teško dolazi do dinara, radi toga on ga mnogo više čuva, nego ie to slučai u kraievima и Кота vlada obilie.

Оснивачи: Вапаое Опотшапе, Вапане de Paris et des Pays-Bas, Socićte Financiere d'Orient.

и

фу ам РА ме И“ ЛОАРА АМОР РАШИРИ АДИО тв | MII III НА 7 MIIHII III: IVIJIMIF: š

Француско-Српска Банка каштел Фрам, 20,000.000

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција; БЕОГРАД 5 Филиале: Ловдон, Скопље, Битољ, Ниш, „Солун = =

96anba cBe GaHRapckKe nocnone ДА s) IIIII III, MIIII o IIĆIMA = wiii|IHI III» hilllhi lljhnv'a злу ем о ава.